Прочитај ми чланакНародна банка Србије је због пандемије заразне болести ЦОВИД-19 у два наврата донела одлуке којима налаже пословним банкама и лизинг кућама да својим дужницима омогуће тромесечни застој у отплати доспелих обавеза (мораторијум) по основу кредита. НБС је другом, јулском одлуком застој у измирењу обавеза продужила и за обавезе које доспевају до 30. септембра 2020 .год. Застој значи да банка током мораторијума клијентима не наплаћује затезну камату на неизмирено потраживање, да не покреће поступак извршења ни принудне наплате и друге радње у циљу наплате потраживања.
То, међутим, не значи да ће се банке које у Србији послују одрећи уговорене камате на своје „производе“ које су највеће у читавој Европи, као ни накнада за своје услуге (провизије, апсурдне накнаде за одржавање рачуна или накнаде обраде кредита) чија је цена астрономска, а банке на њих не плаћају држави порез на додату вредност. Суштина ове одлуке је да се грађани не ослобађају папрених камата и цена услуга, већ да им се испуњење уговора продужава, а банке додатно наплаћују цену за новац који су саме креирале издавањем кредита.
Природу овог „данајског поклона“ Народне банке Србије презадуженој привреди и грађанима у дужничком ропству могуће је сагледати уколико се пронађу подаци о висини каматне стопе коју банке у Србији наплаћују на прекорачење по текућем рачуну. Према подацима из јуна за оне који „уђу у минус“ (тзв. „овердрафт“) просечна камата коју наплаћују банке у Србији износи 35,53%. То је просек камата коју је креирало 25 банака које послују на српском тржишту за најсиромашније грађане Србије, који не могу да преживе од плате у Србији. Да је НБС само пасивни посматрач економског убиства српских грађана говори и податак да ове „зеленашке“ камате код појединих банака износе и 78,13% на годишњем нивоу (ОТП банка). У исто време референтна каматна стопа НБС (која би требало да утиче на висину камата коју плаћају грађани на кредите у банкама) тренутно износи 1,25% , док је цена новца, тј. камате коју банке плаћају када се на годишњем нивоу задужују на међубанкарском европском тржишту у минусу, и износи -0,353%
Где је разлика између камата од -0,353% које плаћају банке када позајмљују новац и камата од +78,13% које плаћају најсиромашнији грађани Србије када од банака у Србији позајмљују тај исти новац? Ова је разлика цена економског убиства грађана и привреде Србије и она се не налази само у активи банака које у Србији послују. Она се налази и у џеповима оних који су распродали српско банкарско тржиште а тренутно уживају синекуре и милионске плате у управним одборима банака са страним капиталом у Србији, чији су интерес заступали свесним уништењем домаћег банкарског и финансијског система.
Монетарни суверенитет НБС пренет је ММФ-у, коме тзв. независна српска „банка свих банака“ једино и полаже рачуне, а кредитна и каматна политика препуштене су профитерским банкама које српско банкарско и финансијско тржиште третирају као полигон дивљег капитализма. То су инструменти уништења српске државе, српске привреде и српских грађана.
Давно је један од гувернера америчког ФЕД (Централне банке САД) изјавио: „Када би људи знали како функционише банкарски систем – избила би револуција!“
Срећа је наша што немамо ФЕД већ НБС и што живимо у „златном добу највећег привредног раста у Европи“.
