Прочитај ми чланакУ рату смртни непријатељи, у миру су постали пријатељи који су почели да се помажу у невољи и да олакшавају себи муке у борби против државне бирократије. Управо ово доживео је Новица Костић, председник Удружења ратних војних инвалида из Власотинца, коме је у петак на кућну адресу стигао пакет од хрватског ратног ветерана из Загреба са новом облогом за стопало, коју покушава да замени пуних седам година дописујући се са државом Србијом да му изађе у сусрет и помогне.
foto: Facebook
Новица је тешко рањен 1991. године у Карловцу, где је учествовао на извлачењу мото-технике и 600 младих војника, од којих већина није ни заклетву положила из блокиране касарне “Логориште”, где га је рат затекао.
“У тој акцији ја сам тешко рањен док сам извлачио војника који је заостао у тенку и остао без ноге. Протезу сам добио 2004. и од тад на овамо ни чарапу за њу нисам добио, а не знам зашто. Посало сам захтев за нову протезу Министарству. Одговор неког секретара био је како ја немам доказ да протезу користим стручно и по упутству. Да би било стручно морао бих бити едукован за тако нешто, да би било по упутству треба да имам неко упутство, а ја упутство за протезу нисам никад имао. И ту је настао неки вакуум. Мењао се закон о ветеранима, закон о помагалима, па војним инвалидима и никако да дођем до протезе. Изнервиран том причом узмем пре три месеца, ставим неки пост и ту протезу која је била малтене распаднута. Пост сам брзо повукао, јер сам га ставио из револта да грађани Србије виде како пролазе они који су бранили неко српство, православље, Србију не знам шта. Међутим, испоставило се да је он тај пост видео. Наставио сам да држави Србији шаљем нове захтеве, стигао чак и до Управног суда. Платио сам судске таксе, али протезу нисам добио”, каже Новица за Нова.рс.
Како додаје овај ратни ветеран у петак ујутро на његову адресу стигао је пакет, који је путовао како претпоставља, преко Мађарске јер је њему послат из Хоргоша.
“У њему сам нашао стопало и писмо у коме пише:”Драги мој пријатељу видео сам то…. Каже да није могао да поднесе то и да се није смирио док преко неких својих колега није пронашао заштитну облогу за стопало и послао ми. Иначе, ова облога је јако скупа, а цене астрономске, јер сви зарађују на туђој муци. Био сам збуњен, јер то нисам тражио од никога и зашто је то послао. На крају сам укапирао да би можда и ја то урадио за њега јер се знамо, постали смо пријатељи после свега”, додаје Новица.
Он каже да због свега што му се десило, привлачило га је да разговара са људима са “друге стране” да види шта је све њих натерало да ратују једни против других.
Новица додаје да се са хрватским ратним ветераном који му је послао нову облогу за стопало није још чуо, али му је послао мејл у коме му се захвалио за овај поклон.
На питање како се гледа на његов пост и које су све реакције биле, укључујући и оне негативне Новица каже да је његов пост имао више од 800 лајкова и људи су позитивно реаговали, осим једне госпође из Бањалуке која је у негативном контексту написала “они ће променити свет”.
“То је било зло, био је рат, а ми морамо кад тад сести и разговарати о томе”.
Новица додаје да ће вероватно кад пандемија стане бити прилике да се он и хрватски ветеран поново сусретну, пошто су се последњи пут видели 2007. године.
На крају ове приче ваља додати део текста Новичиног поста у коме се налази суштина:
“Шта овде додати, шта рећи осим да је ово можда једна снажна порука осталима, посебно политичарима, да ако ми који смо директно пуцали једни на друге можемо да разговарамо и да прихватимо једни друге шта је то њима проблем, шта их спречава у томе. Знам да ће ово свако гледати из свог угла, али признаћете, о овоме треба размишљати посебно када су у питању обични људи, људи који све у друштву па и рат изнесу на својим леђима”.
Власотинце није било никад у рату
Новица Костић каже да муке за ратне војне инвалиде у општини Власотинце се настављају, па је недавно обавештен да је место референта у Одељењу за борачку заштиту укинуто јер Власотинце никад није било у рату.
” И како они сад да збрину ратне војне инвалиде, борце? Ко да регулише њихове проблеме”, пита се он.
Сусрет у Улцињу
Новица у разговору додаје да је све почело од 2002. када је невладина организација “Ненасиље.орг” 2002. кренула у рад са ратним ветеранима свих зараћених страна. Ветерани су се први пут окупили 2004. у Улцињу.
“Тада сам упознао тог човека, коме не смем да споменем име јер би тамо имао проблема” одаје он.
Од 2008. ратни ветерани су почели да обилазе обележена и необележена места страдања, тако да су те мешовите групе посећивала разна места по РС, Федерацији. Били су на комеморацији у Грделици, Нишу, прошле године, на Дан бомбардовања Ниша касетним бомбама, на дан кад је уништена стамбена четврт у Алексинцу”, додаје Новица.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 15, 2020
