Прочитај ми чланак

Случај Јерусалим: Знамо ли ми уопште шта смо потписали

0

Од потписивања документа у Вашингтону, који је описан као споразум о нормализацији економских односа између Београда и Приштине, трају расправе шта је то потписано у Белој кући. Уз сво разумевање за то што део јавности, поједини стручњаци и дипломате не схватају садржај договора, оно што брине јесте чињеница да ни сами преговарачи не разумеју какав су то документ парафирали или још горе - намерно га тумаче на начин који њима одговара.

То показује и најновији случај са наводима о пресељењу српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, чиме би Србија признала тај град као престоницу Израела. Наиме споразумом који је потписан у САД, Србија се обавезала да своју амбасаду у Израелу, која се тренутно налази у Тел Авиву, измести у Јерусалим, а Приштина се обавезала да призна Израел иако јеврејска држава не признаје њих.

Foto: Instagram/buducnostsrbijeav

Иако све изгледа идилично, једно питање будило је црв сумње – како ће на ову одлуку реаговати ЕУ која се противи одлуци да је Јерусалим главни град Израела и исламски свет на који је Србија последњих година рачунала кад је сву дипломатију усмерила да се повуче признање Косова од стране неких блискоисточних и северноарфичких земаља.

Одмах након договора у Белој кући стигла је очекивана опомена из Европске уније у којој се истиче да би Србија и Косово могли да подрију наде у своје чланство у тој заједници отварањем амбасаде у Јерусалиму.

Брзином муње из Србије су почеле да стижу поруке како “ми ништа нисмо потписали” и како ће се тек разговарати о томе да ли ћемо селити представништво у Јерусалим. Први који је покушао да објасни како Србија није донела дефинитивну одлуку је министар спољних послова (у техничком мандату) Ивица Дачић, који је навео да ће се о томе тек разговарати.

“Тачи је више пута најављивао да уколико Израел призна Косово, да ће они отворити амбасаду у Јерусалиму, што је потпуно супротно ставовима свих других муслиманских земаља”, рекао је Дачић новинарима у Крагујевцу.

Навео је да то није урађено због Косова, него због Израела.

“Да ли ће до тога доћи и када ће то бити, чули сте и председника Вучића, који је рекао да ће и ови наши поступци зависити од наших односа са Израелом и развоја наше сарадње. Тако да о томе ће се тек разговарати”, рекао је Дачић.

На Дачићеву изјаву реаговао је Ричард Гренел, специјални изасланик САД за преговоре Београда и Приштине. Он је на коментаре новинара на друштвеној мрежи Твитер, где су помињали ову изјаву министра спољних послова Србије, одреаговао “смехом на глас”.

“Рећи да се српска влада “враћа уназад” након изјаве министра спољних послова. ЛОЛ”, написао је Гренел. Поменута изјава Ивице Дачића у страним медијима је протумачена као одступање Србије од договора постигнутог у Белој кући, о чему је писала и агенција АП.

“Нисмо ми ништа одлучили” се наставља

Два дана касније генерални секретар у Министарству спољних послова Вељко Одаловић, гостујући на телевизији Н1 је рекао да ће о премештању амбасаде у Јерусалим “Србија тек одлучивати”.

“Ми имамо амбасаду у Израелу, да ли ће амбасада остати у Тел Авиву и да ли ће и када бити измештена у Јерусалим то је ствар о којој ћемо као и динамику сами одлучивати”, навео је Одаловић.

Његова изјава била је увод у оно што је данас рекла саветница председника Србије Александра Вучића, Сузана Васиљевић. Она је током гостовања у јутарњем програму телевизије Прва да “пресељење амбасаде у Јерусалим није дефинитивно”.

“Пресељење амбасаде у Јерусалим није коначна одлука. О следећим корацима ће се разговарати и то све зависи од поступака Израела након тога. Ми за сада ништа нисмо прихватили и ништа није потписано. Та тачка није на нашем папиру”, казала је Васиљевић.

Међутим, у тачки 16 споразума потписаног у Вашингтону, наводи се да ће Србија преместити своју амбасаду у Израелу из Тел Авива у Јерусалим, а Косово ће отворити своју, уз међусобно признање са Израелом. Стога се као логично питање поставља да ли су српски преговарачи заиста знали шта потписују, да ли је реч о накнадној памети или намерно погрешно тумаче документ из Беле куће.