Прочитај ми чланак

Амфилохије и Иринеј су српском народу оставили ДВА АМАНЕТА

0

Двојица духовних вођа преминула су у размаку од 19 дана, а њихови аманети одзвањају у ушима верника

Православни верници за кратко време остали су без двојице духовних вођа: након што је пре скоро три недеље умро митрополит Амфилохије, јутрос нас је напустио и патријарх српски Иринеј. Они су српском народу оставили два аманета.

Патријарху Иринеју у мислима је непрекидно било Косово и Метохија, а посебно Срби који су морали да тамо оставе домове и имовину. Своје молитве патријарх Иринеј непрекидно је узносио за добробит не само Срба, већ и свих народа са којима делимо животни и географски простор, јер је био уверен да наш народ може да буде најчвршћа веза Истока и Запада.

Он је говорио како је за Косово и Метохију изузетно везан, провео је тамо 18 година живота.

– На Косову и Метохији сам провео велики део свог живота. У Призренској богословији сам био ђак, затим, професор и ректор. Када сам први пут дошао у Призрен тамо је живело око 16.000 Срба. Колико је данас тамо Срба? Увек сам говорио да у решавању проблема на Косову и Метохији први услов треба да буде безбедан повратак око 250.000 Срба, протераних у периоду од 1999. до 2004. године. Међународна заједница треба да помогне, најпре, по том питању, па тек онда да организује разговоре о другим темама – говорио је патријарх за Новости.

На основу свог богатог животног, монашког, архијерејског и патријаршијског искуства, поручио је тада да морамо да се држимо својих корена, али и да чувамо веру и традицију.

– Ми смо као народ већ навикли да будемо између Истока и Запада. Историја нас учи да смо често били полигон сукоба и да смо због тога платили високу цену. Имам утисак да смо данас спремни да будемо чврст и стабилан мост између Истога и Запада. И једној и другој страни вероватно ће бити потребно време док се не увере да можемо свима бити поуздан партнер и пријатељ. Притом, остаћемо доследни својим коренима и традицији. Ми смо мали народ без освајачких амбиција, али волимо слободу и правду више од свега – рекао је патријарх Иринеј.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије говорио је претходних година да се проклетство са Црне Горе неће скинути све док се не врати Његошева црква на Ловћену.

Митрополт је, пре неких два месеца, подсетио да је у заветној капелици коју су саградили Петровићи, управо Његош „дао обијелити (цркву)“ и да се сваке године по његовој заповести литургија служила у њој за душу неумрлих црногорских јунака.

– Црква Светог Петра била је његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за време његовог живота (1846. године), на месту које је сам обележио и изричито завештао да у њој буде сахрањен – рекао је тада митрополит Амфилохије за Политику.

Свима је познато Његошево аутентично завештање, које гласи: „Ја хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловћену… То је моја потоња жеља, коју вам иштем, да је испуните и ако ми не задате божју вјеру да ћете тако учинит` како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу“.

– Зар да оставимо проклетство над потомцима и народом. Не, његова воља биће испоштована и тим чином проведриће се изнад Црне Горе – рекао је тада митрополит Амфилохије.

Амфилохије је говорио и да је принц Михаило Петровић, унук краља Николе покушавао да заштити гроб Светога Петра Другог, али да ни он није успео у томе.

Од 2013. поводом двестагодишњице његовог рођења, говорио је Амфилохије, покушавамо да умолимо да се врати његова црквица на Ловћен.

– Да се извади Свети Петар из тамнице и да се врати у своју црквицу, онакву какву је он био подигао да се обнови. Међутим, ево до данас он је утамничен. Али, он и данас око себе сабира Цркву Божију и све оне који су верни Христу Богу и који исповедају једну, свету, саборну и апостолску Цркву – говорио је Амфилохије.

Када је реч о изградњи цркве Свете тројице на Цетињу, митрополит Амфилохије је подсетио да за то постоји „аманет краља Николе“.

Остаци Петра Петровића Његоша се од 1974. године налазе у маузолеју саграђеном по пројекту вајара Ивана Мештровића, који је саграђен на месту православне капеле у којој је Његош био сахрањен на врху Ловћена.