Прочитај ми чланак
Цеви су положене на потезу од Бриона па све до Превлаке те крајње тачке у Боки Которској и у њима је бакрена жица. Инсталација је на хрватском делу дугачка око 700 километара – на дубини од нивоа плићака до 100 метара
Хрватска влада ће у склопу плана обједињавања мреже јавне расвете у јавним предузећима искористити заборављени тајни Титов војни пројект Нептун. Тиме би се омогућила широка примена интернета у држави.
Инфраструктура расветне мреже тако више не би била само у власништву телекомуникацијских компанија, него и Хрватске.
У градњи мреже користиће се око 3000 километара постојеће инсталације у власништву ЈАНАФ-а, ХАЦ-а, Хрватских жељезница, Плинацроа, а саграђена је уз трасе ауто-путева, нафтовода, плиновода, железничких пруга. Тако би се покрио копнени део Хрватске.
За повезивање обалног и острвског дела Хрватске оптичким кабловима искористили би се каблови које је од 1974. до 1990. године у подморју поставила бивша ЈНА. Реч је о супертајном пројекту Нептун који је покренут за потребе управљања ракетним системима те централизацију комуникација.
Цеви су положене на потезу од Бриона па све до Превлаке те крајње тачке у Боки Которској и у њима је бакрена жица. Инсталација је на хрватском делу дугачка око 700 километара – на дубини од нивоа плићака до 100 метара. О самом пројекту мало се зна јер је велики део документације уништен. Али, сматра се да су инсталације у доста добром стању.
– Постојећа подморска инфраструктура идеална је за повезивање јадранских острва и довођење интернета на та подручја јер без тога нико не би доводио оптички кабал на Вис или Ластово. То је једноставно прескупо – тврди Дарко Парић, помоћник министра управе и шеф управе за е-Хрватску. Он тврди како из цеви треба да се извуку бакрене жице и стави оптички кабал, што данас није тешко изводљиво. За ту инфраструктуру сазнало се пре отприлике месец дана, када је министар одбране Анте Котромановић с том информацијом дошао у Владу и рекао да МОРХ то уступа држави на коришћење. Министра је на то упозорила група инжењера.
Мрежа светловодне инфраструктуре требала би послужити за повезивање институција државне управе и јавних тпредузећа у преносу података и телефонији. За те потребе искористило би се само око десет одсто капацитета мреже. Остатак капацитета и инфраструктуре могао би да се изнајмљује. Неколико је могућих опција. Једна је оснивање државне компаније за управљање том инфраструктуром и изнајмљивање капацитета расвете, а друга да Хрватска ту услугу даје у концесију на неколико десетина година.
(Курир, Јутарњи лист, фото: Јутарњи лист)
