Прочитај ми чланакГроф Николај Павлович Игњатијев , министар иностраних дјела царске Русије, још је као посланик (амбасадор) у Цариграду (1864-1877) казао да је Црна Гора завјетна руска земља. Захваљујући руској економској и војној помоћи, те политичко – дипломатској заштити, Црна Гора је опстала иако је била „кап у турском мору“.
У Старом завјету, у Књизи проповједниковој премудрога Соломона,написано је „ Држи се старих стаза и старих пријатеља „.
Ilustracija: Freeimages.com
Историчари и геополитичари су уочили да постоје устаљени обрасци понашања држава у спољној политици у дугом временском периоду – геополитичке константе. То значи велику вјероватноћу да ће се одређена држава у садашњости понашати као што се понашала у прошлости.У прилог наведеном,подсјећам да су се Њемачка,Ватикан и наши сусједи,у вријеме злочиначке НАТО агресије на СРЈ, понашали као и 1941.године .
Деведесетих година 20. вијека и у првој деценији 21. вијека руске инвестиције су биле највеће међу страним улагањима у Црну Гору.
Зашто је онда Мило Ђукановић „ окренуо ћурак наопако „ и почео да води екстремну антисрпску и антируску политику, уз увођење економских и политичко – дипломатских санкција Русији,чиме је стекао нечасну титулу највећег издајника у црногорској и свесрпској историји? Прије свега,из два разлога:
1) Пријетила му је озбиљна опасност да,као тадашњи предсједник Владе, буде оптужен и осуђен пред НАТО Хашким квази трибуналом за патриотско поступање,у вријеме сепаратистичке оружане побуне у Хрватској и Босни и Херцеговини,од друге половине 1991.године до потписивања Дејтонског споразума,14.децембра 1995.године.Нужно је подсјетити да је и некадашња главна хашка тужитељка,Карла дел Понте посвједочила да је Ђукановић понизно,готово плачним гласом, молио да не буде свједок оптужбе у монтираном поступку против хашког хероја Слободана Милошевића.
2) Милу Ђукановићу је пријетила озбиљна опасност да буде процесуиран и осуђен пред италијанским,али и судовима других држава,за „ пословну „ сарадњу црногорких власти са италијанском мафијом у шверцу дувана,у првој половини десете деценије 20.вијека.
У глобалним околностима када се води тотални агресивни неоружани рат Запада (тачније,западних мегакапиталистичких владара из сјенке) против Русије и када Запад врши снажан притисак на власти Србије да признају независност лажне државе Косово,Ђукановић је постао свјесна и вољна криминална марионета тих србофоба и русофоба. Он је рачунао да ће потпуним додворавањем Западу,не само избјећи сопствену кривичну и политичку одговорност,него и остварити пречицу за приступање Црне Горе Европској унији,без обзира што је Црна Гора „миљама далеко“ од испуњавања политичких,економских и безбједносних стандарда Уније.Наиме,Ђукановић је схватио непорециву истину да Црна Гора може постати чланица Уније само ако њене власти буду водиле екстремну антисрпску и антируску политику.Зато је Ђукановићева власт у потпуности подржавала понашање ЕУ према Русији.
Подсјећам на ријечи америчког филмског режисера Стенлија Кјубрика да се „власти (владе) великих држава понашају као разбојници,а власти (владе) малих држава као проститутке“.
Црна Гора није чланица ЕУ и тиме нема обавезу потпуног усклађивања спољне политике са Унијом . Поред тога,Црна Гора је још увијек далеко од затварања поглавља 31 Споразума о придруживању (Спољна,безбједносна и одбрамбена политика),а то поглавље је отворено још 24.јуна 2014.године.
Суштинске карактеристике ЕУ,као средства остваривања глобалне превласти западних мегакапиталистичких владара из сјенке,описао сам у свом тексту под насловом „Погубни концепт војне неутралности Србије“.
Већ од краја 90-тих година 20.вијека,америчке обавјештајне и безбједносне службе и НАТО пакт се у потпуности инфилтрирају у Црној Гори (у Министарство одбране,Војску ЦГ,Министарство вањских послова и еуропских интеграција,специјалне јединице полиције,АНБ и др.),односно у све важне сегменте нашег државног и друштвеног живота.Те службе,као и НАТО пакт ставиле су под своју контролу и заштиту и криминално-шверцерске кланове у Црној Гори,Албанији,Сјеверној Македонији и на Косову и Метохији,остављајући лојалном Ђукановићу на располагање знатан дио нарко-мафијашког „колача“.
Свети Петар Цетињски,слава му и милост, још је 15.новембра 2012.године,указао мојој супрузи Драгици да је Мило Ђукановић обећао руководству НАТО пакта да ће одлука о приступању Црне Горе том Пакту бити донијета у Скупштини и да се грађани Црне Горе о томе неће ништа питати.Такође,цетињски и свесрпски светац је указао и да би се из Црне Горе,као чланице НАТО пакта,водила хајка против српског народа,Србије и Русије.
Једностраним прекидом пријатељских односа са Русијом и неуставним приступањем Црне Горе НАТО пакту,црногорске власти више немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем албанском интегрализму,односно остваривању концепта тзв.велике Албаније који укључује и знатан дио црногорске територије.Више је него очигледно да су дјелови Црне Горе,настањени већинским албанским становништвом,не само албански етнички простор,него су то,фактички, све више дјелови државе Албаније !? Свједоци смо контиунираног и некажњивог истицања симбола државе Албаније и непоштовања одлука црногорских власти.На другој страни,црногорска полиција и правосудни органи су врло ревносни у кажњавању грађана који су носили или истицали симболе историјске српске Црне Горе.Једном ријечју,Мило Ђукановић је,свјесно и добровољно,постао средство остваривања пројекта тзв.велике Албаније на штету Црне Горе,што је равно велеиздаји.
Зато не постоји ниједан ваљан и оправдан разлог да нова црногорска (Кривокапићева) Влада не повуче (опозове) своју одлуку о продужењу санкција Русији до 12. децембра 2021.године.Уосталом,укидање санкција Русији је била једна од кључних тачака предизборног програма коалиције „За будућност Црне Горе“,чији је носилац листе био управо Здравко Кривокапић!
Црна Гора је стара држава и треба тако и да остане „на многаја лјета“.Нека је вјечна ( и српска) Црна Гора!
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста,из Подгорице
