Прочитај ми чланакКако је изгледала ноћ пре 20 година између 31. марта и 1. априла 2001, када је ухапшен Слободан Милошевић, и за коју се услед емитовања серије „Породица“ заинтересовала поново најшира јавност – о томе за Данас говоре непосредни и посредни учесници тог догађаја.
„Непосредно пред хапшење Милошевић је био миран. Није осећао страх и веровао је да неће бити изручен Хагу, како су му обећали Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић и Милан Милутиновић. И ту се не слажем са тврдњама појединих социјалиста, пре свега Славице Ђукић Дејановић, која тврди да је он знао да је хапшење корак ка изручењу Хашком трибуналу. Веровао је Милошевић Банету Ивковићу да ће он са Ђинђићем да заврши то да изручења Хагу не буде“, истиче за Данас адвокат Тома Фила, који је са Милошевићем провео последње тренутке пред његово хапшење.
Фото: Јутјуб
Поред Филе у вили Мир било је још неколико његових најближих сарадника и чланова обезбеђења.
За разлику од Милошевића, објашњава саговорник Данаса, његова супруга Мира и ћерка Марија нису биле тако смирене.
„На сваком кораку су показивале нервозу, чак агресију. Марија је хтела да пуца, викала је на све и свакога, а оцу је говорила да је срамота да га досовци хапсе, да је срамота да се преда и да треба да се убије. И Мирина природа је била агресивна. Никада она не би плакала и молила, а сећам се само да је у нападу једне такве агресије ушла у СПС и полупала компјутере. Те ноћи пред хапшење Милошевића тражила је од људи да бране Милошевића. Тврдила је да је напољу стотине хиљада његових присталица, а било их је тек неколико стотина. Његов највећи проблем била је његова породица“, објашњава Фила.
Он појашњава да није тачно, како је приказано у серији „Породица“, да га је са Милошевићем повезала Борка Вучић, али не спори да му је број телефона можда заиста дала Борка.
Напомиње да се са Милошевићем упознао месец дана пре хапшења и да је са њим у вили Мир попио чашицу-две ракије. Тада му је бивши председник тражио помоћ, односно да престану напади на његову децу, ако баш њега морају да нападају.
„Разговарао сам са Ђинђићем и главним уредницима, након тога и напади на његову породицу су заиста и престали. Међутим, Ђинђић је потписао и документ у коме се обавезао да га неће послати у Хаг, да му неће дирати породицу и да му неће дирати имовину. Све три ствари су слагали. Изручили су га Хагу, имовину су покушали да му узму, свим члановима породице су судили. Оригинална документа, једну и другу гаранцију, дао сам Мири, која је то однела у Русију“, прича адвокат Фила.
Наводи и да је првобитна намера била да сурчински криминалци отму Милошевића и да га пребаце у Тузлу и за то узму новац, али да тај покушај није успео, јер су Кобре и Војска, на чијем је челу још био Небојша Павковић, штитиле вилу Мир.
Милошевићу су, како наводе саговорници Данаса, у последњем тренутку леђа окренули његови најближи сарадници које је, како је сам тврдио, довео на власт. Један од њих је Милан Милутиновић, бивши председник Србије који је потписао изјаву да Милошевић неће бити изручен Хагу. Ни двадесет година касније Милутиновић није расположен да говори о та два дана која су претходила хапшењу његовог страначког колеге.
„Не могу сада о томе, молим вас. Немојте да настављамо са том причом и да се враћамо на све то“, рекао је Милутиновић за Данас.
На питање да ли су тачне тврдње појединих социјалиста да је издао Слобу, које су на својеврстан начин и пренете у мини-серији „Породица“, Милутиновић каже да је одгледао прву епизоду те серије и да то што је тамо наведено није тачно. „Није тачно да сам издао и немојте молим вас даље да улазимо у разговор“, замолио нас је Милутиновић.
Ни Бранислав Ивковић, некадашњи високи функционер Социјалистичке партије Србије, кога је Милошевић назвао петом колоном, јуче није био вољан да одговара на питања Данаса. Уместо одговора на питање зашто је Милошевићу у ноћи хапшења окренуо леђа, он нам је одговорио да сачекамо да одгледа све епизоде серије „Породица“, па ће онда коментарисати, мада наше питање није уопште имало додирних тачака са серијом.
Због те такозване издаје у ноћи хапшења, Милошевић је из Централног затвора тражио од Живадина Јовановића да пренесе Главном одбору да Ивковић мора бити искључен из странке, јер је најодговорнији за његово хапшење.
Уместо искључења, он је уз Живадина Јовановића, Зорана Анђелковића, Ивицу Дачића, Дмитра Шегрта, Душана Бајатовића, Добросава Радовића, Бојана Кекића и Живорада Игића постао члан најужег партијског руководства, новоформираног Секретаријата СПС-а, који ће убудуће управљати овом партијом уместо петорице дотадашњих потпредседника чије су функције укинуте.
Због чега Јовановић није послушао наређење партијског шефа, за Данас каже да су околности биле такве.
На питање зашто су Милошевића издали његови најближи сарадници Јовановић одговара да ништа од догађања не може да се објасни само кроз односе на локалном нивоу, односно у Србији.
„Све што се дешавало на нашем простору последње три деценије не може се гледати без инволвираности Запада. Све то како се ко држао у ноћи хапшења је само детаљ у мозаику, где већину коцкица чине западни фактори. Ја гледам узроке, а појединцима о којима ви хоћете да причамо не желим да се изјашњавам“, истиче за Данас Јовановић, бивши шеф дипломатије и бивши високи функционер СПС.
Јовановић признаје да је тачно да је Милошевић „предлагао да Бане не буде потпредседник СПС“.
„То што га ГО СПС није послушао било је због унутрашњих односа снага у странци. Партијски врх једноставно није био за то да се остваре његови предлози. И моје, али и уверење других је било да се сачува СПС од распада и подела, извршене су неке мање промене од онога што је Милошевић тражио“, истиче Јовановић.
На питање да ли је врх СПС погрешио јер је Ивковић врло брзо формирао своју партију, каже да није од оних који су накнадно паметни.
О самој ноћи хапшења Милошевића у вили Мир саговорник Данаса каже да не може много тога да говори, јер није био унутар Виле, већ испред са огромном масом грађана. Окупљени људи су, напомиње, захтевали да се Милошевић не хапси, да му се омогући да се са слободе брани.
„Било је ту много напетости и неизвесности „, каже Јовановић.
Саговорници Данаса из СПС тврде да је тадашње руководство Ђинђић, Коштуница, Милутиновић дало гаранције да Милошевић неће бити изручен Хагу, јер у том тренутку такав захтев из Хага није ни постојао.
Међутим, Жарко Кораћ, потпредседник у Ђинђићевој влади, каже да је одлука о хапшењу Милошевића била политичка.
„То је била одлука Владе Србије и то је суштина свега. Све остало што се догађало је секундарно. Против те одлуке је наравно био Коштуница и када је та одлука донесена био је проблем спровести је, јер је постојало двојство власти. Војску је контролисао Коштуница, а Ђинђић делимично полицију, чак не ни целу. У том тренутку није постојао захтев из Хашког триубунала да се Милошевић изручи, али је постојала оптужница“, каже Кораћ за Данас.
Додаје да не верује да је Ђинђић обећао да ће се Милошевићу судити у Србији, јер за то једноставно Србија није имала капацитете, а истовремено је наша земља била чланица УН и морала је да поштује суд који је основао Савет безбедности УН.
Он напомиње да у време хапшења Милошевића није био у вили Мир, тако да ни не зна шта се тачно тамо дешавало. „По ономе што знам тамо је владала врло мучна атмосфера и мислим да серија ‘Породица’ ту атмосферу приказује много нормалнијом него што је она заиста била“, закључује Кораћ.
Последњи интервју пре хапшења
Слободан Милошевић је последњи интервју пре хапшења дао за израелски лист Хаарец и за Данас. Интервју је потписао Драган Бисенић и изашао је у викенд броју 24. и 25 марта 2001. Преносимо део:
* Ових дана у Београду се скупљају новинари из целог света, очекујући Ваше привођење и хапшење. Како Ви доживљавате те притиске? Једном сте у интервјуу рекли да Вам је „савест мирна“ у погледу најављених суђења.
– Што се тиче скупљања новинара из целог света да гледају „привођење и хапшење“ било чије, гледам на то као остатке гладијаторских потреба, тако дуго задовољаваних у Европи. Притиске доживљавам као што их доживљава сваки човек који је изложен притисцима – односно коме се прети насиљем.
А што се савести мирне тиче, на мирну савест се ипак позива неко ко сноси одговорност у негативном смислу, за неке одлуке, догађаје, потезе, понашања. Налазећи се на челу Србије, а затим и Југославије, ја мислим да сам учинио све да одбраним свој народ и да нисам повукао ниједан потез на штету интереса земље, народа и грађана. Напротив. У историјским околностима које су снашле овај део света и посебно геноцида над Србима мислим да сам поступао најбоље што се могло, а сигурно, најбоље што сам ја могао… Ја сам у садашњости имао велику подршку од народа и јавности. Имао сам и много критичара и противника. Али, у будућности, у историји, сигурно ћу имати мање противника а, можда, и мање критичара. Уосталом, видеће се.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 31, 2021
