Прочитај ми чланакАлександар Вучић на рачуну у пекиншкој Bank of China има 2,1 милијарду евра. Још десет милијарди евра има на рачунима у другим банкама. И, све му је мало. Хоће још, зато отима све што може. Иако је свестан да се игри ближи крај, не може да се уздржи, пљачка јавне ресурсе и приватну имовину. Без страха од закона и правде, узима астрономске провизије на уговоре, којима задужује и неколико следећих генерација. Уграђује се чак и у препродају вакцина против корона вируса. У рекордном року постао је најбогатији политикант у Европи. Ускоро, кад падне с власти, остаће без свега. О тужној судбини која чека одлазећег диктатора пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев пријатељ и сарадник.
У београдском Народном позоришту одиграна је представа само за двоје гледалаца, за Александра Вучића и Дарију Кисић Тепавчевић. За обичан народ, то позориште је преко свог Yоу Тубе канала емитовало комедију „Госпођа министарка“.
За разлику од тог дела, у коме нема никакве сличности између корумпиране министарке Дарије и покондирене министарске Живке, Александру Вучићу би било корисно да гледа Нушићеву сатиричну драму „Покојник“. Иако је књижевни укус брусио на делима војводе Шешеља, кад би уложио напор разумевања, Вучић би „Покојника“ схватио као предикцију онога што њега чека.
Павле Марић, главни јунак сатире Бранислава Нушића, грешком је проглашен мртвим. Није успео да докаже да је жив, одбацили су га бивша супруга, рођаци и самозвани наследници и пословни партнери. Разграбили су његову имовину и, напросто, претварали се да га не виде, да не знају ко је он.
Како то изгледа у стварном животу, Александар Вучић ће осетити на својој кожи и пре него што падне с власти. Биће довољно да се пронесе глас да је дошло време за крај, па да, и пре правог упокојења, диктатор постане непотребан терет свима у његовом окружењу. Бивше супруге, рођаци, кумови, страначки и пословни партнери, сви ће га се одрећи.
Нушићев јунак се на крају помирио са судбином, заувек је напустио Србију. За Марића, то је било изнуђено решење, а Вучићу је то једина нада за опстанак на слободи. И он је свестан да у Србији неће бити места за њега. Нигде, осим у затвору.
Управо због тога, Вучић је опасан. Док се други политичари, штеточине из актуелне власти једнако као и опозиционари, боре за власт, новац, пословне комбинације, друштвени статус и све могуће привилегије, само се Вучић бори за голи живот. Србија је земља чуда, у њој је све могуће, али не и да актуелни диктатор икад више нормално прошета улицама Београда, да оде у позориште или на стадион, у биоскоп или ресторан, па чак ни у Скупштину или неки телевизијски студио, ако покуша да се, као опозиционар, бави политиком. Где год крене, наићи ће на жртве својих пљачки и превара, од чијег осветничког беса нико неће моћи да га одбрани.
С власти, сви Вучићеви путеви воде у затвор. А, он, слаб и уплашен, не може да издржи ни једну ноћ у ћелији. Зато покушава на све начине да одложи суочавање с неизбежном судбином. У паници, удара по опозиционим лидерима и медијским критичарима, али и по својим партијским колегама.
Да не би прошао као Павле Марић, Александар Вучић свакодневно доказује да је жив и опасан. Непрестано је пред телевизијским камерама. Где год путовао, са собом води екипу Пинка. Био је на сахрани митрополита Амфилохија, затим у тајним одајама Емануела Макрона и на рођенданској журки побратима Бин Заједа.
Са сваког од тих догађаја, у ексклузивним интервјуима, слао је исте поруке. Описивао је себе као пицоустог педера, лудака, дебелог лопова и диктатора, а за своју маму Ангелину је тврдио да је „матора курветина“. Ниједном није пропустио прилику да извређа уреднике и новинаре Магазина Таблоид, називајући их рекеташима, којима он, ето, никад неће платити рекет. Не може да смисли неку креативнију лаж, па се држи мантре о рекетирању, иако и сам зна да нико из нашег Магазина од њега не би узео ни лек. Не би му га ни дао.
Са истом страшћу Вучић се обрачунава с опозиционарима и људима из свог окружења. На последњем путовању у Уједињене Арапске Емирате и Бахреин осмислио је кампању против Драгана Ђиласа, кога је оптужио да је део новца сакрио на Маурицијусу. Компромитујућу акцију предводиле су редакције Вечерњих новости и Пинка, које су објавиле да Ђилас има 67,9 милиона евра на 53 рачуна у 17 држава. Сви режимски медији су објавили факсимиле докумената на којима се налази име Драгана Ђиласа, називи његових фирми и банака, све с бројевима рачуна и износима новца који је на њима депонован.
Исту врсту докумената, само с другим именима, поседује и редакција Магазина Таблоид. На једном од њих пише да Александар Вучић на рачуну број 7203331945208262100 у пекиншкој Банк оф Цхина ЛТД има 2.124.256.000 евра. У истој банци, на рачуну фирме „Асомацум“, за који је овлашћен Андреј Вучић, налази се 399,972.653 евра.
Подаци, које су недавно објавили извори из америчке обавештајне заједнице, показују да су браћа Вучић из Србије изнели десетоструко више новца, чак 25 милијарди евра. Америчке службе добро знају сваки њихов рачун у свакој банци, како у Банк оф Цхина, тако и у Аби Дхаби Цоммерциал Банк. Кад дође време за свођење завршног рачуна, једним кликом миша биће блокирани сви рачуни братије Вучић.
Тај тренутак је све ближе, тога је свестан и шеф напредњачког картела. Александра Вучића су узнемирила два сигнала. Први је откровање истине о смрти Владимира Цвијана. Вучић је уверен да је Цвијан Американцима дао документе и информације о договору који је постигао с Дарком Шарићем, а који директно удара на интересе америчке службе за борбу против нарко трафикинга ДЕА. Други сигнал стигао је, истим поводом, од Тонија Блера, чије лобистичке и саветодавне услуге Вучић плаћа 200.000 евра месечно.
Кад је Магазин Таблоид открио да је Цвијан мртав од јануара 2018. године, Вучић је рекао да је то урађено како би се пажња јавности преусмерила с афере Ђиласових рачуна на Маурицијусу.
У ту будалаштину нико не верује, али Вучићу то није ни битно, пласирао ју је за потребе домаће јавности. Много важнији спин пустио је преко недељника Време, кроз интервју с Небојшом Трбовићем, бившим припадником Безбедносно-информативне агенције и полицијским инспектором.
Трбовић је надугачко анализирао односе у МУП-у Србије и подземљу. Сваком реченицом аболирао је Вучића и за сарадњу с мафијом оптужио Небојшу Стефановића и Дијану Хркаловић. Иако и врапци у Јајинцима знају да њих двоје, до јуче, ништа нису радили мимо Вучићевих налога или одобрења, бивши инспектор је закључио да је на протеривање Хркаловићке из МУП-а пресудни утицај имала ДЕА.
– ДЕА има своје оперативце и тајне иследнике са седиштем у Београду. Њихов задатак је био да контролишу рад српске полиције, углавном на спречавању трговине и транспорта наркотика у Европску унију. Они су се превасходно бавили такозваним контролисаним испорукама. Примера ради, кад би ДЕА добила информацију да нека испорука креће из Солуна ка Западној Европи, њихов задатак је био да у сарадњи са нашим службама обезбеде да та пошиљка без проблема прође кроз Србију. У том свом раду, ДЕА је дошла до доказа о контактима Дијане Хркаловић са одређеним нарко-групама и о томе су обавестили наше органе. Тог истог тренутка она напушта МУП, Вучић ћути, а једино јој Стефановић захваљује на досадашњем раду – рекао је Трбовић.
Покушај пребацивања одговорности с Вучића на Стефановића и Хркаловићку није битан, не за ову тему. У тој причи најважнија је „надоградња“, коју је Трбовић извршио оптужбом да ДЕА спроводи „контролисане испоруке“ дроге, коју пласира у земље Европске уније, и то у сарадњи са српским државним органима, укључујући и Министарство унутрашњих послова.
Тако тешка оптужба није прошла непримећено. Вучић је, посредним каналима, упозорен на тај покушај компромитације ДЕА. Иако се о сарадњи ДЕА, ФБИ и ЦИА с нарко картелима зна много – на ту тему су објављени бројни текстови, документарни и играни филмови, као и сведочења бивших агената тих служби – то је увек остало на нивоу спекулација, неке врсте јавне тајне.
Међутим, изјава бившег припадника БИА и МУП-а у америчкој обавештајној заједници, па и у политичком врху схваћена је као Вучићева претња да ће, преко посредних сведока какав је Трбовић, открити улогу ДЕА на глобалном тржишту наркотика.
Да је претерао, Вучића је упозорио Тони Блер. У кратком телефонском разговору Блер га је обавестио да више није у могућности да заступа његове интересе у Вашингтону и Лондону. Као разлог за најаву прекида сарадње бивши британски премијер је навео Вучићеву одлуку да настави спорну сарадњу с Кином, а тек успут је поменуо да се „нада да ће Србија успоставити бољу и искренију сарадњу с америчким обавештајним службама и да ће избегавати конфликтне ситуације до каквих долази услед неистинитих оптужби о њиховој умешаности у шверц дроге“.
На крају, договорили су се да коначну одлуку о прекиду или наставку сарадње донесу на састанку који би требало да имају до краја априла.
Вучић је добро схватио поруку. Ниво озбиљности је проценио, као и све остало, количином новца који је у игри. Ако је Блер спреман да се одрекне 200.000 евра, колико му се сваког месеца плаћају лобистичке услуге, значи да има озбиљне разлоге за дистанцирање. Вучић о томе не сме јавно да проговори, не жели да се прочује да га и Блер третира као покојника, који већ заудара, око себе шири непријатни мирис пораза.
Ипак, Вучић не може да се заустави. Похлепа му је јача од страха. „Вашингтонским споразумом“, који је потписао пред Доналдом Трампом, преузео је обавезу да прекине пословну сарадњу с Кином. Да ће то извршити јавно је обећавао и представницима администрације Џоа Бајдена, као и менторима из Европске уније. Једно је говорио, друго је радио. А, шта ради описано је у последњој Резолуцији Европског парламента, у коме су против Вучића гласали и његови досадашњи коалициони партнери из Немачке.
Кап је прелила чашу кад је Србија потписала уговор с Кином о кредиту од 3,2 милијарде евра за изградњу постројења за прераду отпадних вода.
У том уговору је све спорно. Посао вреди две милијарде евра, а уговором се Србија задужила за 3,2 милијарде евра. Већ то је довољно за основану сумњу да је у питању класична корупција.
Поред тога, нема објашњења зашто за тај пројекат Србија није узела новац из фондова Европске уније. С обзиром да ЕУ ту врсту послова субвенционише са око 80 одсто средстава, Србија би, чак и по надуваним ценама, преузела обавезе да врати око 400 милиона евра.
Уместо тога, Вучић је инсистирао да се од Кине узме кредит, скупљи за готово три милијарде евра. Јасно је, тако је одлучио да би провизију стрпао себи у џеп или на онај рачун у Банк оф Цхина, где већ има 2,1 милијарду евра.
Наставак отимачине и избегавање одговорности за сва зла која је нанео Србији, Александар Вучић може да обезбеди само опстанком на власти. Тај задатак не може да испуни само тортуром нормалних грађана, прогоном опозиционих лидера и неподобних новинара, мора и да члановима свог картела докаже да је жив. Жив и опасан.
По стоти пут је најавио обрачун с мангупима из својих злочиначких редова. Пошто не сме да помиње конкретна имена, морао је да се задовољи лицитирањем броја потенцијалних жртава. На списку се налази двоје министара, троје чланова Председништва Српске напредне странке, шесторо чланова Главног одбора, два директора државних предузећа и три председника општине.
– СНС је велика партија, зато ћемо видети ко је кукољ у нашим редовима и суочићемо се с њима. Немојте имати никакву сумњу да ће бити процесуирани сви из руководства странке који су се огрешили о закон и чинили зло. Одстрањивање и хапшење могу да очекују сви који су се, користећи СНС као параван, окористили на незаконит начин или сарађивали с криминалцима и пружали им заштиту. У овој земљи нема заштићених. Шта хоћете да вам кажем, да су сви у СНС цвећке? Па нису, али велики број добрих људи је ту. Када тужилац буде подигао оптужнице против тих људи, чућете њихова имена. Свакако ће ту бити људи који су из СНС. Нисам срећан због тога, али сам срећан јер нема заштићени – тврди Вучић.
Пратећи тај тон, Вучићеве претње понављају његови одани паразити. Од Милоша Вучевића и Миленка Јованова, па до Биље Пиље и Сандре Божић, сви су згрожени што чак и у СНС има оних „који не деле снове председника о модерној и праведној Србији“, него глуме квазиелиту и злоупотребљавају власт. Кад год Вучићу за такву трку затребају коњи, многи напредњаци пожуре да се построје пред њим, али само Владимир Ђукановић дође спреман, оседлан. Тако и сад, Ђукановић најгласније и најдиректније тумачи Вучићеве мисли: „Банда Вељка Беливука није могла да ради све што је радила, а да није имала озбиљну логистику наших људи. Да, људи из наше странке.“ Вучићу је корисна бизонска самокритика, али за најтеже ударце неопходна је најтежа мочуга. Дакле, Шешељ.
Војислав Шешељ, актуелни Вучићев потрчко, коме је Вучић био потрчко, пре неколико дана објавио је књигу о бившем Вучићевом потрчку Небојши Стефановићу. Под шешељевским насловом „Смрдљива слина с лажном дипломом Небојша Стефановић“ објављени су транскрипти радикалских медијских наступа и скупштинских говора у којима су критиковали, клеветали, вређали и оптуживали министра одбране. Међу текстовима, расутим на 995 страница, истиче се предговор, који је потписала Вјерица Радета.
– Некоме ко је добро познавао Небојшу Стефановића као највећег полтрона и увлакача тешко је схватити да се тај мали Вучићев послушник претворио у таквог монструма. Додуше, то је логичан пут полтрона. Полтрон је увек полтрон, питање је само како га ко дресира и потчињава. Функције које му је неоправдано дао Александар Вучић Небојши Стефановићу више нису довољне. Осетио је велике паре, пробахатио се, оболео од похлепе и више не зна ни куд удара. Може да зауставити само озбиљна истрага против њега, а онда, наравно, и одговарајућа судска пресуда. Елемената за озбиљну осуду има, то види свако ко се имало бави јавним животом у Србији. Није тешко сабрати два и два. Сабрао је и Вучић, нејасно је једино што гласно не изговори резултат. Још увек. Небојша Стефановић остаће упамћен и по организовању криминалаца у предизборним кампањама. Његови људи су сејали страх по градовима у Србији и кад год би им пало на памет тукли политичке неистомишљенике. Искусили су то и активисти Српске радикалне странке када је Небојша послао у Зајечар свог батинаша Звонка Веселиновића, који се возио у џипу без таблица и нападао активисте других странака. Помагачи Небојше Стефановића у прљавим пословима по Србији били су и Веља Невоља и његови пајтоси. Подметнуо их је чак и у Вучићево обезбеђење, па сад медији којима је, као и Небојши, газда у Америци, машу тим фотографијама, као и фотографијама Вучићевог сина Данила са тим опскурним ликовима, које тим, сада његовим заштитничким медијима, доставља управо Небојша Стефановић, по чијем налогу су и користили сваку прилику да се сликају са Вучићевим сином – написала је Радета оно чиме је Шешељ хтео да докаже лојалност свом актуелном господару Вучићу.
Комплетна јавност, укључујући и напредњаке, уверена је да Вучић у врху листе за одстрел има написано име Небојше Стефановића. Вођа већ месецима води политичку и медијску кампању против свог ученика и следбеника, али није одмакао даље од компромитујућих наслова и увреда којима га засипа преко Шешеља.
Најближе му се примакао хапшењем Горана Папића, бившег заменика начелника Службе за борбу против организованог криминала. На томе је стао. Вучићеву слабост примећује и Шешељ. Изокола, глумећи наивност и необавештеност, Шешељ се јавно чуди ко штити Стефановићевог венчаног кума Александра Папића. Док је Горан Папић у притвору због тога што је незаконито омогућио да полиција врати одузети аутомобил Марку Миљковићу, Шешељ Александра Папића оптужује да је био задужен за везу с Вељком Беливуком. Та информација се провукла кроз режимске медије, у којима је као политички заштитник криминалне групе Веље Невоље идентификован извесни А.П, а онда су експресно избрисани и ти иницијали. И Шешељу је, наравно, јасно да то медијима није могао да нареди нико други до главни уредник Вучић. А, то је урадио кад му је запрећено да се не игра с ватром, могао би да се опече.
Вучић истовремено води другу, још компликованију врсту напада на Стефановића. Уз помоћ Веселина Милића, шефа београдске полиције, чисти МУП од кадрова бившег министра. У ту сврху Вучић најављује одстрањивање и кривично процесуирање 21 функционера МУП-а. Сличан процес траје у Српској напредној странци. Оперативно, тај задатак спроводи Владимир Ђукановић, који лобира код напредњака из београдских одбора СНС-а, мало уз обећања да ће бити помиловани, мало више уз претње разним врстама санкција.
Неспособан, лењ и деструктиван, Вучић никад није могао да креира ништа корисно и добро, али зато је увек био посвећен сплеткама. Откад је СНС дошла на власт, Стефановић је извршавао Вучићеве налоге, рекетирао је све на кога би вођа упро прстом. Још у то време, док је Стефановић мислио да идила траје, Вучић му је припремао клопке. Пуштао га је да узима провизије и мито од грађевинских инвеститора и сличних бизнисмена. Од многих обећаних послова није било ништа. Вучић је узео свој ушур, па извршио саботажу. На тај начин је припремио услове за акције које сад спроводи. Сад Ђукановић зове исте те инвеститоре и уверава их да их је преварио Стефановић, на своју руку и за свој рачун. И они паметнији, који схватају игру, претварају се да верују у Вучићеву невиност, па се дистанцирају од Стефановића.
Вучић је намеравао да искористи и Александра Шапића за дератизацију СНС-а од Стефановићевих кадрова. По плану, Шапић је требало да преузме напредњачки градски одбор и кандидује се испред СНС-а за градоначелника Београда. Идеја није одбачена, али Вучић не крије да сумња у Шапића. Постоје озбиљни разлози за сумњу. Стефановић је пре три године изашао у сусрет Шапићу, после хапшења двојице грађевинских инспектора с Новог Београда. Изгледа да је Шапић више дугује Стефановићу, него што очекује од Вучића. Ни њему се не жури да ускаче у воз који се налази на погрешном колосеку. Поред тога, ни Андреј Вучић није одушевљен идејом да се Шапићу препусти управљање највећим и најутицајнијим напредњачким одбором. Увек сумњичав, као Том Хејген, Андреј не верује Шапићу из сто разлога, међу којима је и онај који се односи на његову вишегодишњу сарадњу с Драганом Ђиласом.
Све Вучићеве сплетке, ма колико биле опасне, не дотичу Стефановића, не довољно да би јавно реаговао. Засад, он се брани ћутањем. Тако се понаша и Дијана Хркаловић. Прошле јесени, кад је већ кренула хајка на њу, Хркаловићка је одбранила докторат, а недавно се запослила у једној београдској средњој школи. Живи нормално, креће се без пратње, заштићена само доказима о криминалу и корупцији братије која је све ређе прозива у медијима.
Иако Александар Вучић варничи на све стране, прети и сплеткари, Стефановић и Хркаловићка га већ третирају као Павла Марића, као покојника. Вучић је ушао у последњи чин своје драме. Стиже време за спуштање завесе, а аплауз ће се чути кад он оде са сцене
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 16, 2021
