Прочитај ми чланак

Београд је подведен Арапима

0

Они су заслужили да буду сви на једном месту, рецимо у Београду на води. И то бесплатно, због свега што чине Србији. Комплетна напредњачка екипа, па нека тамо усрећују једни друге, нека се диве себи до имбецилности. Само нек се окану нас и наших живота.

У највећој кули има места за владу, скупштину, за обе удбе и њихове удовице, за Загорку, доктора Жекса и раздељак Марића. За директоре, „навијаче“, за „умове“, кумове и браћу.

Миленко Васовић

У приземљу би биле редакције таблоида, мало изнад задруга и парови, онда цео спрат са фењерима и кабинет државног подводача. Све симболи данашњег друштва, а на врху видиковац за вођу.

Кад би могло, усред кварта би ваљало отворити један омањи рудник литијума, фабрику гума, затим национални стадион и жичару. Недужну реку Саву у том делу забетонирати, па нек булумента ужива до миле воље. Као што они раде народу.

Београд на води и јесте само њихов. Отели су нам 115 хектара градског земљишта (око 1,3 милијарде евра), хотел Бристол, зграду Поште, Геозавод, Железничку станицу…

Нашим парама су платили рушење салона “Симпо” (12 милиона евра), Кокезиног “Еуросалона” (16 милиона ), зграду “Искре” (седам милиона). Па још 10 милиона за пресељење Београдске аутобуске станице. Хиљаде и хиљаде квадрата и десетине милиона евра наших пара прогутале су рушевине.

Пет година се навршило од почетка тог криминала јединственог по намери, по обиму и по бруталности. Пет година је прошло од када српски порески обвезници раде за добробит некаквог Мухамеда Алабара и његових београдских пријатеља.

Власт све ове године избегава да нам „објасни“ како смо ми са преко милијарду евра уложеног капитала мањински власници у фирми у коју је Алабаров „Игл хилс“ уложио 150 милиона евра.

Ништа слично свет није видео. Поклонити странцу толику имовину могу само болесни, похлепни или уцењени. Од то троје ништа није алиби за тужиоце и судије. У другим државама због таквих пројеката актери би завршили у затвору или на лечењу.

За пет година нису нас ниједном обавестили како та наша и арапска фирма послује. Колика је добит, колике су инвестиције, да ли је и један евро уплаћен у буџет. Јемо ли нешто изнајмили, колико зарађујемо од кирије. Ништа од тога.

Када смо са Румунима заједно градили Ђердап, све се знало до детаља, колико ко улаже и колико ће коме ићи воде, односно струје. Па није градња станова захтевнија од хидроцентрале.

Зидање Вавилона на Сави почело је скандалозно, рушењем везивањима и отимањем. Исто тако ће се и завршити – скандалом. Арапски партнери ће изненада нестати као што су и дошли ниоткуда. Пре тога ће продати све што је на продају, гараже, локале, хотеле, станове.

Кад из заједничке фирме извуку и последњи евро, оставиће нам љуштуру са наших 32 одсто власништва. То ће Србија моћи да укњижи.

Тада ће се у мишје рупе сакрити посланици који су изгласали посебан закон за Београд на води и судије које су рекле да је све по Уставу. Министарка, потписница уговора ће отићи на студијско путовање, а идејни творац ће се преселити већ негде, има он пријатеља по целом свету.

Ми ћемо и даље свирати у свиралу и кукати да смо сиромашни. И јесмо, али смо још веће кукавице.