Прочитај ми чланакНа месту на ком Рио Тинто намерава да копа подземне јаме и гради рударска постројења, сада су насеља, плодна земља, шума, поток и река Коренита и Јадар, али и низ заштићених животињских и биљних врста међу којима су шарени даждевњак, евоазијска видра, храст лужња, шуме беле тополе.
Разноврстност и значај биодиверзитета на подручју за које Рио Тинто спрема тестере, бушилице и багере, описан је у документу Захтева за одређивање обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину рудника литијума и бора у долини Јадра, посебно у делу који је писан на основу истраживања Биолошког факултета.
Водоземци ће изгубити значајно станиште
Подручје на ком Рио Тинто планира ископавања заправо је царство водомезамаца – на њему живи половина укупног броја врста регистрованих у Србији и чак 30 одсто укупних врста на Балкану. Свака од тих врста је под неких степеном националне или међународне заштите.
Водоземци који по српском правилнику уживају први степен заштите, а које у живе у зони интереса Рио Тинта су: шарени даждевњак, мали водењак, мрмољак или тритон, жаба жути мукач, обична крастача, зелена крастача, шумска гаталинка, шумска и грчка жаба.
Стручњаци са Биолошког факултета су у извештају рађеном за потребе Рио Тинта утврдили да у области реке Коренита и дела Јадра који пролази кроз Велико Село, постоји 34 различита водена бескичмењака, од којих су најбројнији вилински коњици и слатководни пужеви.
У самој реци Коренити пронашли су 11 врста риба, од којих је чак девет под неким видом националне или међународне заштите. Најбројније врсте риба су поточна мрена и плиска, које воле чисте, брзе и хладне воде и спадају у заштићене врсте. Ту је и клен, риба која осим што је заштићена, налази се и на Црвеној листи угрожених врста.
Кавкоћа поток, који се такође налази у зони утицаја рудника, настањује пет врста риба, од којих су три под заштитом. У најбројније такође спадају клена и поточна мрена, али и бркица – риба издуженог тела, не већа од 10 сантиметра, специфична по брчићима којих има чак шест.
Око ових река живе и тврдокрилци – чак 192 врсте, од тога 5 од конзервационог значаја. Ту своје станиште има и мали јеленак који ужива међународну заштиту. Код села Брезњак и Горње Недељнице виђена је и једна строго заштићена врста јеленка (Луцанус цервус), за коју се претпоставља да је само у пролазу, јер су пронађени само мали, издељени остаци њеног типичног станишта.
Станиште евроазијске видре и 10 заштићених врста шишмиша
Гмизаваца, који су значајни због улоге коју у екосистемима имају и као предатори или плен, у овом подручју има најмање 10 врста, што је 42 одсто забележених у Србији. Ту живе: барска корњача, ливадски гуштер, зелембаћ, зидни гуштер, смукуља, Ескуплапов смук, белоушка, рибарница, поскок – све врсте које штити Бернска конвенција.
Од најразвијеније групе животиња – сисара, ископавања би могла да угрозе 30 врста од којих је чак 11 строго заштићено – евроазијска видра и 10 врста шишмиша, од којих је за убиство белорубог слепог мишића у Србији прописана одштета у износу од 50.000 динара, за убиство шумског слепог мишића 55.000.
Међу застићеним врстама друге категорије налазе се: шакал, срна, дивља мачка, европски зец, куна белица.
Шуме од изузетне природне вредности
Зона у којој су планиране рударске активности у насељу Брезјак, представља мозаик насеља, агроекосистема и шумских екосистема које претежно гради храст лужњак. Близу насеља Слатина налази се шума храста лужњака која се сматра за јединствено подручје изузетних природних вредности. У оквиру ове шуме истакнуту реткост представљају делови формација трепераве оштрице са великом росуљом и мочварним девесиљем.
Као приоритетна станишта, која су у опасности од нестајања и за које заједеница има посебну одговорност, осим шума храста лужњака означене су и шуме беле врбе и тополе и шуме јова и пољског јасена.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 9, 2021
