Шест ствари због којих се дрма кавез СНС више него икад

08:58 12.08.2021.

Од доласка на власт 2012. године, режим оличен у Српској напредној станци из годину у годину све је јачао. Окупацијом јавног простора и пропагадном машинеријом, којој би позавидели многи тоталитарни режими, СНС је постао политички картел који је око себе створио привид “непобедивости”. У последње време тај привид све је слабији, а у прилог томе говоре многа дешавања и назнаке.

Изабрали смо за вас 6 ствари ко је говоре да је власт угроженија него икад:

1. Уједињење са СПАС-ом

Девет година напредњаци су мање-више суверено владали, покуповали разне ситне и крупне функционере, намирили сателит странке, али никада се нису ујединили ни са једном “битнијом” странком. Чак су и социјалисте готово присајединили себи, али уједињења није било ни са ким, све до ове године.

Најава да ће се Шапићев СПАС ујединити са СНС била је изненађење за многе који су површно анализирали политичку ситуацију у Србији. Уласком у власт, Шапић је зацементирао себе и своју партију за СНС, а уједињење је био само преко потребан потез напредњака како би имали што боље шансе да одбране Београд на предстојећим изборима. Познато је да опозиција најбоље стоји у Београду и да су огромне шансе да ће напредњаци изгубити престоницу на следећим изборима. Због тога се Вучић ујединио са Шапићем, како би покупио сваку мрвицу подршке која му је преко потребна у Београду.

2. „Конструктивна“ опозиција

Дијалог власти и опозиције о изборним условима није ни почео, а опозиција се поделила на ону која неће да преговара уз присуство представника Европског парламента и на ону која хоће. Такозвану “конструктивну” опозицију која је желела директно да разговара са Вучићем чине добро познате станке попут ДСС-а, СРС-а, Заветника, али њима су се прикључили и ДЈБ и Двери. Додуше, ове две странке су учествовале у дијалогу са станцима (ДЈБ је затим прекинуо учешће), али када су узме у обзир скорашње испијање вина (неки су пили воду) са Вучићем и Брнабићком, оправдане су сумње многих опозицоних грађана да ће листа подобне опозиције постати дужа. Очито да власт на све начине покушава да разједини опозицију.

3. Повлачење пред еколошким устанком

Еколошка свест грађана последњих година је све већа и већа, а ове године достигла је свој пик. Борба против загађење ваздуха, мини-хидроелектрана, али и погубног пројекта компаније Рио Тинто, пробудила је грађане који су протестовали широм Србије. Власт је прво игнорисала протесте, а затим и попустила пред многим захтевима. Зато су на Старој планини грађани успели да се изборе против МХЕ, а власт обећава да ће Рио Тинто испунити све потребне услове за рад. Весић купује машину за пресађивање дрвећа, постављају се пречишћивачи ваздуха, највљују фабрике за прешишћавање воде. Све то се дешава како би се еколошки устанак смирио.

4. Афера „Беливук“

Након хапшења Вељка Беливука и његових сарадника, на површину је кренула да извире сва прљава веза власти и овог клана. И најнаивнијима је јасно да Беливуков клан није постојао пре доласка СНС-а на власт, али и да је очито служио за многе прљаве послове који су били потребни за власт. Беливукова изјава да се састајао са Вучићем и Вулином и да је за њих одрађивао различите “услуге” у најмању руку је страшна. Страшно су се и уплашили представници власти, јер уколико постоје докази повезаности власти и Беливука, и ако ти докази изађу на видело, СНС ће се урушити као кула од карата. Зато власт на све начине покушава да спинује аферу „Беливук“ и да повеже Беливука са опозицијом.

5. Сукоб са Стефановићем

Министар војске Небојша Стефановић био је неко за кога се тврдило да ће бити Вучићев политички наслединик. Био је десна рука председника Србије, човек од највећег поверења и један од главних људи Српске напредне странке. Данас је сукоб између Вучића и Стефановића очигледан, а само њих двојица знају шта би се догодило ако Стефановић проговори. Због тога је вероватно и даље министер и није у потпуности скрајнут из политике и јавног живота.

6. Паничне поруке народу, дељење новца и обећања пензионерима

Прошле године власт је свакоме ко се пријавио дала помоћ од по 100 евра. Ове године је обећано 60 евра, од којих је већ дато 30, а још 30 се очекује на јесен. Уз то пензионери ће добити још 50 евра на тих 60. Очито да се то учинило мало за власт, па је Вучић обећао још по 20 евра свима до краја године. Није председник Србије одлучио да силан новац подели грађанима због забринутости за њихову финансијску ситуацију, већ због тога што се ближе избори.

Зато су пензионери добили више новца, јер су они циљна група напредњака. Због тога је председник Србије на све ово обећао да ће пензионери у фебруару (тик пред изборе) добити још 20.000 динара помоћи. Тиме је успео да легализује куповину гласова тако што ће народу дати народне паре и још себе представити као неког добротвора.

Кад се на све то додају обећања да ће плате бити за четири године 900 евра, те да ће се пензиоенрима повећати пензије, може се закључити да је власт уплашенија него икада и да на све начине покушава да придобије гласове.