Прочитај ми чланак„Разочараност” председника Србије Александра Вучића због израелског признања Косова је неоправдана и лицемерна, јер је и он лично био присутан у Белој кући прошле године када је потписан такав споразум, оцењују за Данас аналитичари и опозициони политичари.
Како истичу поједини наши саговорници , Вучићева бурна реакција вероватно значи и да Србија неће “преселити” амбасаду у Јерусалим, што је такође једна од одредби Вашингтонског споразума.
Подсетимо, Вашингтонски споразум о нормализацији економских односа Београда и Приштине постигли су септембра 2020. српски председник и тадашњи косовски премијер Авдулах Хоти, у присуству тадашњег председника САД Доналда Трампа. Последњу, шеснаесту тачку тог документа, са Сједињеним Државама су одвојено закључили Србија и Косово. Судећи према фотографијама споразума које су доспеле у јавност, а чију веродостојност нико од потписника никада није оспорио, Вучић се потписом обавезао да Србија отвори канцеларију привредне коморе и државну канцеларију у Јерусалиму до 20. септембра 2020, али, по свему судећи то још није учињено, као и да „пребаци“ своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим до 1. јула 2021, што такође није остварено, и чему се успротивила ЕУ.
Истом приликом, Хоти је, одвојено од Вучића, са Америком потписао да “Косово и Израел пристају на међусобно признање”. Што се тиче поменуте канцеларије Привредне коморе Србије, и даље се тврди да ће она убрзо “почети с радом”, те да ће помоћи привредницима из Израела и Србије да боље сарађују.
Дипломатски односи Косова и Израела формално су успостављени 1. фебруара ове године.
Амбасада Косова у Јерусалиму званично је отворена 14. марта.
Коментаришући Вучићево разочарање у одлуку Израела да призна Косово, Огњен Гогић, политички аналитичар из Косовске Митровице, наводи за наш лист: “Разорачавајуће је то што ни после скоро годину дана од самита у Белој кући нико још увек није објаснио зашто се питање Израела уопште нашло у документу који је требало да уреди питање нормализације економских односа Београда и Приштине”.
– Србија не може да буде разочарана чином признања Косова од стране Израела јер се управо са тим сагласила потписивањем документа из Вашингтона. Одредбама тог, прилично биразног, документа је било предвиђено да ће се Косово и Изреал међусобно признати, а да ће заузврат Србија преместити своју амбасаду у Јерусалим. Србија није тражила, или није успела да обезбеди, да се тај део изостави. Сада не може да се жали зато што су Косово и Израел учини оно што се од њих очекивали. Србија још увек није испунила свој део погодбе у вези са премештањем амбасаде у Јерусалим, тако да би пре Израел могао да каже да је разочаран, поручује Гогић.
Говорећи на исту тему, Борко Стефановић, заменик председника Странке слободе и правде и бивши званичник Министарства спољних послова Србије, каже за наш лист:”То је још једно ругање грађанима Србије и истини”.
– Разочаран је човек који је потписао споразум у Вашингтону који је омогућио да Србија премести амбасаду у Јерусалим, а да за узврат Израел призна Косово. То је незабележено у дипломатској историји. Тако он сада може да се разочарава и што Беливук (Вељко Беливук, прим. новинарке) постоји, а режим га је правио и чувао, што Србију воде неспособни и корумпирани са лажним дипломама а он их је поставио. Људи који спроводе најмрачнији лоповски и ауторитарни режим у Србији су као разочарани стварима које сами раде овом народу. Пошто су почели да очигледно и брутално лажу, као то да је Ђилас запалио Винчу, они сад мисле да ће кроз контролисане медије моћи и даље да на бруталној лажи обезбеде мафији да и даље влада. Зато ће следећа година донети најважнији избор Србије, мафија или народ, поручује Борко Стефановић.
А према мишљењу Санде Рашковић Ивић, потпредседнице Народне странке и бивше амбасадорке у Италији: “Вучић је “краљица драме””.
-Пре годину дана када је потписан Вашингтонски споразум најављена је и обавеза признања Косова од стране Израела. Ово његово напрасно јавно разочарање служи добијању политичких поена у земљи, али је истовремено и добра основа за одустајање од сулуде идеје премештања наше амбасаде у Јерусалим. Дакле, драматизацијом поправља своју тешку брљотину, сматра Рашковић Ивић.
