Оно што је јасно сваком ко је отишао на пијацу овог лета, коначно је показала и статистика. Храна је, према подацима Републичког завода за статистику у августу ове у односу на исти месец прошле године била скупља за 5,8 одсто, мада се многи не би сложили да су цене повећане само толико.
Цене поврћа су више него пре годину дана за скоро 20 одсто. Месо је, показује статистика, скупље 6,6 одсто, а уље 18,8 одсто. Становање, вода, струја и гас су скупљи за 5,2 одсто у односу на август 2020, где су струја и вода скупљи на годишњем нивоу за више од осам одсто. Транспорт је поскупео 9,2 одсто, а највише гориво, за скоро 17 одсто.

Укупно, инфлација је на годишњем нивоу достигла 4,3 одсто, што је скоро на горњој граници коридора који циља Народна банка Србије, од 1,5 до 4,5 одсто и највиши ниво још од септембра 2013. године. У односу на децембар, односно од почетка године инфлација је на 4,6 одсто. Поставља се питање да ли је инфлација само привремена појава или ће наставити да расте, али оно што је јасно је да је глобални феномен, јер је рецимо у еврозони у августу достигла три одсто, а у САД је јулска годишња инфлација износила чак 5,4 одсто.
У саопштењу Народне банке Србије се наводи:
– Повећање међугодишње инфлације у августу вођено је привременим факторима, пре свега ниском базом из претходне године и сезонски неуобичајено високим ценама воћа и поврћа услед неповољних временских прилика и слабијег рода, као и повећане тражње и у Србији и у региону. На инфлацију су утицале и више цене меса, које су такође под утицајем смањене понуде, повећане тражње и изразито ниске базе из истог периода претходне године. Поред тога, знатно виша светска цене нафте у односу на исти период претходне године и даље у великој мери утиче на кретање инфлације, с обзиром на то да раст цена деривата нафте на домаћем тржишту чини око четвртине укупне међугодишње инфлације у августу – оцењује се у саопштењу Народне банке Србије.
Базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) у августу је износила 1,8 одсто међугодишње, што, према оцени НБС потврђује привременост инфлаторних притисака.
– „Међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја наставити да се креће у горњој половини циљаног распона од три плус минус 1,5 одсто, након чега прво очекујемо њено смањење ка централној вредности циља током другог тромесечја, а затим и њено кретање у доњој половини циљаног распона од друге половине наредне године – кажу у НБС.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 14, 2021







