Прочитај ми чланакС времена на време у јавности се пуним интензитетом обнавља афера прислушкивања председника Александра Вучића. И док се у медијима маше новим доказима, суди замишљеним починиоцима и диже паника, у истрази се није далеко одмакло.
Афера прислушкивања председника Србије Александра Вучића ни после скоро годину дана није одмакла даље од предистраге. С друге стране, у кампањи представника власти, као и медија под њиховом контролом, много се даље отишло од поступка који се заиста води. Тако је све и почело новембра 2020. кампањом власти, да би Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) покренуло предистражни поступак 15. децембра. Радна група која је формирана поводом случаја по наредби министра унутрашњих послова Александра Вулина је крајем јануара 2021. доставила ТОК-у „обавештења примљена од лица за која се основано сумња да су повезана са случајем прислушкивања председника Вучића и чланова његове породице“. Полиција није тако поднела кривичну пријаву.
Иако се власт у кампањи концентрисала на прислушкивање Вучића и чланова његове породице, оца, брата и пунолетног сина, заправо нико од њих није директно прислушкиван. То је уосталом и потврдио министар Вулин рекавши да је прислушкивано 26 особа по одобрењу суда и да је пресретнуто више од 1.500 разговора са Вучићем и његовом породицом. Иако је Вулин довео у питање те судске одлуке, оне нису предмет истраге.
Питање је шта се дешавало у МУП-у, који је тражио мере од суда, са добијеним пресретнутим разговорима особа на законским мерама и председника и чланова његове породице. То се види и из питања Дијани Хркаловић, када је саслушана у својству грађанина, о чему је НИН раније писао. Иако је она у кампањи власти означавана као један од главних виновника афере прислушкивање, за сада је осумњичена због дела које нема везе са тим. Иначе, она није у МУП од јуна 2019. Такође је прозиван и некадашњи министар полиције Небојша Стефановић, који је и даље, осим што је министар одбране, секретар Савета за националну безбедност и шеф Бироа за координацију служби безбедности.
Некадашњи припадник службе безбедности, који је желео да остане анониман, каже за НИН да „случај прислушкивања Вучића открива да је разорен безбедносни систем и да је то последица чињенице да се на кључним местима налазе незналице које су преузеле систем и понашају се као да воде своје феуде“. Он објашњава да сва прислушкивања иду преко БИА, која би била објективно одговорна ако су пресретнути разговори председника у мерама које је тражио МУП.
„МУП примењује мере непосредно, али пре тога БИА мора да инсталира мере. Када МУП тражи мере, доставља захтев директору БИА са наредбом суда у којој се налазе имена особа и њихови бројеви телефона. Директор БИА би требало да зна са којим особама председник комуницира. Вучић и чланови његове породице не могу технички да се ставе на мере, јер имају штићене телефоне, али могу да се пресретну разговори које обављају са особама под мерама. БИА има могућности да слуша мере које тражи МУП, али то обично не ради. Међутим, БИА има објективну одговорност ако је председник прислушкиван. За контраобавештајну заштиту председника задужена је БИА. Председника чувају и ’Кобре’, па је за његову контраобавештајну заштиту одговорна и ВБА“, наводи овај некадашњи припадник службе безбедности.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2021
