Прочитај ми чланакСедморица конгресмена упутила су писмо председнику САД Џозефу Бајдену у ком су оптужили председника Србије Александра Вучића да је продубио корупцију у земљи, да је одговоран за гушење слободе штампе и да је злоупотребио медије за сопствену промоцију. Прва конкретна реакција из САД само је још једна у низу потврда да је шеф српске државе обрнуо пун круг и заокружио свој пут до дна - почео ја као борац против корупције, а сада је одговоран за њено бујање.
Од кад је дошао на власт и постао први потпредседник владе, Александар Вучић је радио на томе да сву моћ у земљи концентрише код себе. Данас, практично десет година од промене режима, Србија је постала држава у којој један човек одлучује о сваком сегменту живота, преузима улогу институција, пресуђује “кривцима” и ослобађа “невине”.
То су (многи би рекли напокон) приметили и представници Конгреса у Сједињеним Америчким Државама, који су у писму председнику САД Џозефу Бајдену, између осталог, навели да је Вучић одговоран за раст корупције у земљи.
“На несрећу по народ Србије, извештаји су показали да је председник Вучић продубио корупцију у Србији, укључујући и коришћење кризе са коронавирусом, коју је користио као изговор за трошење државног новца и набавку респиратора. Председник Вучић је отишао толико далеко да је на Радио-телевизији Србије рекао да је, док је цео свет тражио респираторе, Србија долазила до њих ‘полулегално”, наводи се у писму.
И овог пута није само корупција стављена на терет шефа српске државе. Вапаји слободних медија, које годинама представници власти прогањају, уништавајући животе њихових новинара, коначно су се чули. Конгресмени су приметили и да је власт у Србији охрабрила прорежимске медије да објављују приватне податке новинара који су откривали корупционашпке и криминалне послове елита.
“Нажалост, слобода медија је достигла нову најнижу тачку у Србији. Репортери без граница су истакли да је Србија земља у којој су новинари готово свакодневно изложени нападима, који најчешће долазе од владајуће елите и провладиних медија. Такође је јасно да провладини медији развијају и да су у обострано корисном односу са влашћу у Србији. Као један еклатантан пример је РТВ Пинк, највећи приватни емитер у Србији, који је добио најмање 7 милиона евра државних кредита између 2014. и 2016. године. Следеће године, када се председник Вучић кандидовао за председника, РТВ Пинк је његовој кампањи обезбедила знатно више времена, него свим осталим кандидатима заједно. Чак су и послови мреже Телеком у већинском државном власништву обавијени велом тајне”, поручују конгресмени”, наводи се.
Да парадокс буде већи, борба против корупције и криминала устоличила је Вучића као господара Србије и захваљујући њој је дошао до огромног поверења грађана. Данас је јасно да је у питању била обмана јавности и бирача.
Хапшење представника бивше власти, који су касније углавном ослобађани оптужби, спортски риболов са тајкунима, које је хапсио, љубио и потом пуштао на слободу, Србији нису донели правду, нити су унапредили њен углед у иностранству.
Напротив, једини бенефит од тога имао је сам Вучић. Успео да анестезира јавност и заслепи гласаче својом “непоколебљивошћу” у борби против “мафијашко-корупционашке” хоботнице.
Држава „срасла“ са криминалом и зато на агенди нема борбе
Борба против криминала и корупције одавно је престала да буде део агенде шефа српске државе.
Паралелно са формирањем прве заједничке владе СНС и СПС, почео је и вртоглави политички успон шефа напредњака Александра Вучића, који је у првих годину дана своје власти градио себи имиџ непоколебљивог борца против корупције и особе која ће без страха да уђе у обрачун са финансијским моћницима и криминалцима.
Почео је са хапшењем власника Делта холдинга бизнисмена, Мирослава Мишковића и његовог сина. Осумњичени су били за малверзације у путарским предузећима.
“Мирослав Мишковић није јачи од државе. Ја вам то вечерас јасно и гласно кажем. Можда је он лично јачи од Александра Вучића. Јачи је много. Али од државе није јачи и држава ће победити”, рекао је председник уочи хапшења власника Делте.
Мирослав Мишковић је по тој оптужници ослобођен али му је на терет накнадно стављено дело „утаја пореза“. То суђење и данас траје.
Након хапшења Мишковића, Вучић је тврдио да тужилаштво има јак предмет, те да је реч о случају где је “исисано 33 милиона евра државног новца”. После најаве да постоји могућност да се Мишковић брани са слободе, тадашњи потпредседник Владе Србије је реаговао са негодовањем, тврдећи да би то био његов лични пораз.
Напослетку то се и догодило.
Власник Делте је био само почетак. Вучић истовремено најављује и обећавао да ће разрешити све спорне приватизације у земљи с почетка двехиљадитих. Чувене 24 спорне приватизације.
О томе како је изгледала Вучићева борба против корупције и криминала, говорио је у недавном разговору за недељник НИН инспектор у пензији Синиша Јанковић, некадашњи члан Радне група за 24 спорне приватизације.
Како је рекао, поменута радна група је тада проширила своје истраге на друге коруптивне послове, али да се у међувремену испоставило да се добар рад у МУП-у плаћа казнама и деградацијом.
“Ова власт никада није имала искрену намеру да се упусти у иоле озбиљнију борбу против политичке корупције, како су најављивали када су долазили. Сада смо дошли до тога да неко брани наркодилере и убице, што је раније било незамисливо. Ни једна политичка власт пре ове није то радила”, рекао Јанковић.
НИН је пренео да је Јанковић, као руководилац једног тима који је имао највише успеха, испричао како су радили и како су зустављени кад су дошли до моћних људи повезаних са властима.
“Када смо дошли до људи који имају већу моћ и који су се већ повезали са новом влашћу онда су почела опструкција на разне начине. У јесен 2012, када је Радна група почела да ради и када је требала да се прикажу резулатати онда је Вучић излазио у Скупштину са нашим недељним приказима и махао најављујући нова хапшења. Сви они који су значајније учествовали у криминалу и корупцији, а у почетку су се повезали са новим властима остали су нетакнути”, испричао је он.
Јанковић је објаснио да су ухапшени “неки бивши министри и Мирослав Мишковић”, али да они тада нису имали највећу моћ. Додао је да је Радна група распуштена након две године уз образложење да много кошта – наводно два милиона.
“Ми смо кроз кривичне пријаве, оно што нам је признато, дошли до суме од 800 милиона евра. Оно што нам није дато да реализујемо, а водили смо истраге до самог краја је око 1,2 милијарде евра. Нисмо водили само истраге због приватизације, већ, на пример, због корупције са ђубривом. Ушли смо дубоку у истрагу, на пример, у Србијагас, али је Радна група укинута и нисмо могли да реализујемо. Звали су нас Вучићева група, а онда смо доживели оно што је Кафка написао у Процесу. Покренута је кампања против нас са намером да се стави цело друштво под контролу, па и криминал. То сада видмо после оволико година. Никада није поостојала искерена воља ове политичке власти да се обрчуна са криминалом. Имали смо само, како сам назвао у мојој књизи, притворско месо, јер су хапшења била само информација за режимске медије. То су били маргиналци, а све је прекинуто када је власт заштитила главне кривце који су се повезали са њом” рекао је, између осталог, Јанковић.
Резултат Вучићевог игроказа – устоличење
Без обзира на епилог хапшења и обећања политички профит је био вишеструка.
СНС је, захаваљујући причи њеног лидера, да се бори против највеће друштвене пошасти савременог доба, на парламентарним изборима 2014. године освојила 48,35 одсто подршке, што је био дупло бољи резултат у односу на мај 2012. године, кад су под вођством Томислава Николића дошли са 24,04 процента гласова.
Након окончања парламентарних избора, Вучић је преузео функцију премијера Србије, а након тога и председничку.
Истовремено, док је расла моћ лидера напредњака, прича о борби против корупције и криминала је постепено одлазила у заборав и само се спорадично помињала у моментима кад су истраживања јавног мњења указивала да је добро рећи нешто на ту тему.
Да је борба против корупције и криминала далеко испод агенде власти и првог човека државе, показало се у међувремену и на примерима попут рушења у Савамали, аферама “Крушик” и “Јовајица” и стварању клана Вељка Беливука.
Ни у једном од поменутих случајева држава, односно владајућа странка и њен лидер, нису спречили ширење криминала и корупције. Штавише, откривено је да су управо представници власти, директно или индиректно, били учесници ових афера.
Колико се сам председник удаљио од приче с почетка своје владавине, показује поменуто писмо конгресмена, али и наступи шефа државе, попут недавног кад је отворено брани осумњиченог нарко боса Предрага Колувију.
“Тај човек је провео две године у притвору, не постоји сличан случај да је човек за такво кривично дело био две године у притвору, а да се притом води хајка зашто није и даље у притвору. Врло чудно сложићете се јер он није убио никога, није имао 10 тона кокаина или нешто слично, већ, колико сам разумео, тону марихуане, колико пола окружења, Немци и остали су легализовали. Што он такође негира да је имао уопште. Али две године да проведете у притвору због нечега таквог, очигледно се неко плашио онога што би могло да се чује”, рекао је човек који је за себе тврдио да је борац против корупције и криминала.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 6, 2021
