Прочитај ми чланакДоношење новог Закона о референдуму и народној иницијативи без јавне расправе, ступање на снагу дан након изгласавања у Скупштини, као и најава референдума за промену Устава, само је ’’показна вежба како ће актуелна власт да злоупотребљава нови Закон да би мењала уређење власти’’, оценила је на конференцији за штампу у Медија центру Биљана Ђорђевић, доценткиња на Факултету политичких наука (ФПН) и чланица Малог већа Не давимо Београд (НДМБГД).
Једна од тих промена би могла да повећа број дозвољених мандата председника Републике, јер Александар Вучић, по актуелном Уставу, може да се кандидује на председничким изборима само још једном, навела је.
Ђорђевић је рекла да су, како би на власти трајно остали, Устав мењали ’’Вучичеви спољнополитички партнери’’ Виктор Орбан и Реџеп Тајип Ердоган. ’’Вучић њих врло често опонаша’’, приметила је Ђорђевић.
Том потенцијалном изменом Устава – Србија би била доведена у стање ’’аутократског легализма’’, истакла је Ђорђевић.
Доценткиња ФПН сматра да се закон ’’усваја у трку’’, како би се по њему расписивао референдум о уставним променама. Спорно је и то што тренутно у Србији не постоје услови за слободне и поштене изборе, док услови за референдум исти, ако не и гори.
Време у ком се Закон усваја споран је и за редовну професорку уставног права Универзитета Унион и чланицу ЦЕПРИС-а Виолету Бешинаревић. Она је подсетила да је актуелни Закон о референдуму и народној иницијативи уведен 1994. године, незнатно је мењан 1998, а да га је 2006. требало усагласити са тада изгласаним Уставом. До тога није дошло ни након става Венецијанске комисије 2010. године, али ни након 2012. године, када је актуелни популистички режим дошао на власт. За промену Закона су се одлучили онда када су кренули да раде на промени Устава, оценила је Бешинаревић.
На делу је, сматра професорка, ’’манипулација временом’’, својствена популистичким режимима, јер се одлагањем измена одржавао статус qуо, који је ишао на руку актуелном режиму, с обзиром да је Закон из 1994. обесмислио народне иницијативе.
Јелена Јеринић, професорка на Универзитету Унион и чланица Малог већа НДМБГД, примећује да је нови закон противуставан. Сам Устав предвиђа да закони ступају на снагу 8 дана од објављивања у Службеном гласнику, а само у изузетним околностима када постоје нарочито оправдани разлози може да ступи на снагу раније, појашњава. ’’Нарочито оправдан разлог није – Нисмо упели да урадимо 15 година, па нам сад посебно значи тих 8 дана’’, наводи.
Уз то, Венецијанска комисија препоручује да се референдум по новом закону расписује тек годину дана након усвајања закона, како би се очувала ’’стабилност закон о референдуму’’, рекла је Јеринић. ’’Једну годину, а не један дан, што може да се деси у нашој ситуацији’’, истакла је.
Од стране режима се могло чути да нови закон има подршку Венецијалнске комисије, али Јеринић каже да власт селективно представља ставове ове комисије – ’’по принципу шведског стола’’.
Укидањем цензуса за референдум, постаје неважно да ли је на референдум изашло 5 или 55 процената грађана, казала је Ђорђевић.
Осврћући се на најављене уставне промене, Бешинаревић је рекла да је њима планирано да се онемогући политички утицај извршне и законодавне власти на рад правосуђа, а актуелни режим то чини како би се, само формално, приказао као да је на путу уласка у Европску унију.
Чак се ни тим променама утицај неће смањити, јер ’’Тужилаштво (у променама Устава) није представљено као самостални и независни орган’’, што отвара простор за интервенцију државе. Поготово планираном комисијом која би, онда када Скупштина то не учини, бирала 4 правника која че учествовати у избору судија и тужиоца.
Четири од пет чланова те, до сад непостојеће, комисије бира Скупштина, што значи директан политички утицај владајуће већине, оцењује.
За Јелинић је упитно да ли на референдуму треба усвајати овакве уставне промене, јер их је тешко објаснити грађанима, те се онда такви референдуми претварају у гласање за и против онога ко је ту измену предложио. У овом случају, владајући режим и сам Александара Вучић.
Када су у питању народне иницијативе, нови Закон прописује таксу за оверу потписа од 40 динара по потпису, која раније није постојала. Примера ради, за народну иницијативу којом се тражи покрајински обавезни референдум, потребно је 30.000 потписа. Указује Јелинић и додаје да није јасно дефинисано да ли таксу плаћа грађанин који потписује или подносилац иницијативе. Додаје и да је законом предвиђено да места где се потписи сакупљају морају бити јасно означена, што онемогућава скупљање ’’од врата до врата’’.
Ђорђевић напомиње да се таксама фаворизује имућнији грађани и да је то у циљу демотивације грађана да учествују у политичким збивањима, те да је због тога ово ’’корак уназад у односу на Закон из 1994’’.
Ђорђевић је рекла да је питала да ли нови Закон значи да долази време крупних уставних промена.
Режим овим законом жели да се сакрије иза народа и да пројекте и одлуке које жели да спроведе у дело да народу да изгласа на референдуму на ком не постоји цензус, попут отварања Рио Тинто рудника, како би онда рекли да је то народна одлука, поручено је са ове конференције.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 18, 2021
