Иако је Ђилас изјавио да је Град изабрао најнижу понуду за нови систем наплате превоза, истина је да је постојала само једна исправна јер је конкурс одржан по правилима која је власт донела не поштујући Закон о јавним набавкама

Иако је градоначелник Драган Ђилас, гостујући у емисији „Утисак недеље“ 5. фебруара прошле године, рекао да је Град изабрао најнижу понуду на конкурсу за „бус-плус“, а с обзиром на то да је постојала само једна исправна понуда, комисија није могла да бира, већ је прихватила ту понуду, објавио је Центар за истраживачко новинарство Независног удружења новинара Србије (ЦИНС).

Без образаца
Од 51 компаније које су откупиле конкурсну документацију, само три су послале понуду. Од три коверте које су стигле на конкурс, само једна је садржала сву неопходну документацију, и то конзорцијума три фирме – „Кенткарт“, са седиштем у Истанбулу, „Ланус“ и „Апекс солушн технолоџи“ (АСТ) из Београда. Конкурс за веома уносан и истовремено скуп посао наплате карата у јавном градском превозу, Град Београд одржао је по правилима која је сам донео, не поштујући Закон о јавним набавкама (ЗЈН).

– Иако је 51 компанија откупила конкурсну документацију и показала озбиљно интересовање за посао, комисија је на дан отварања могла да констатује да су на конкурс стигле понуде само три фирме. То су биле „Дијалог“ из Београда, „Новатроник“ из Новог Сада и АСТ, као представник конзорцијума. Две од три понуде које су се нашле пред комисијом биле су потпуно неисправне – наводи ЦИНС.

„Дијалог“ није доставио ниједан образац, већ само неколико основних докумената. Милан Црвенков, директор и власник „Дијалога“, за ЦИНС је изјавио да се не сећа детаља учешћа на овом конкурсу јер је за њега био задужен његов тадашњи радник Милан Бјелановић, који сада живи у Канади.

„Новатроник“ је поднео коверту у којој је био само пропагандни материјал фирме. У записнику о раду конкурсне комисије наводи се да је Новак Крстић, већински власник и директор „Новатроника“, изјавио да је дошло до „омашке у експедицији“, па је пријава за конкурс завршила на „другој адреси“.

– Када смо видели колики је то обим посла, пре самог давања понуде одустали смо. Али ако откупите документацију, онда је ред да понудите – рекао је он.

Отприлике 18 месеци након што је конзорцијум окупљен око АСТ потписао уговор са Градом, два бивша такмаца на конкурсу, конзорцијум и „Новатроник“, постали су партнери. Иако је претходно планирано да дисплеје за аутобуска стајалишта обезбеди „Кенткарт“, конзорцијум је одлучио да дисплеје ипак купи од „Новатроника“.

Уговарање овог посла, како истиче ЦИНС, отворило је питање да ли су неки понуђачи можда сарађивали и пре конкурса. Упитан да ли је случајно поднео само пропагандни материјал фирме уместо праве понуде, Новак Крстић из „Новатроника“ негирао је било какав претходни договор са АСТ.

Нејасна правила
– Ако сугеришете да смо пружили неки облик подршке „Ланусу“ или АСТ, ми нисмо ни чули за било кога од њих – рекао је он.Процедура расписивања конкурса и прописана правила, међутим, избацила је већину компанија. Мада је конкурс назван „међународним“ од стране градске Дирекције за јавни превоз стотине страница формулара и образаца које је требало да попуне учесници конкурса, биле су на српском језику.

– Документација показује да је најмање пет иностраних компанија тражило продужење рока како би имале времена да документацију преведу са српског, направе понуду, затим је поново преведу на српски, напишу на ћирилици и доставе Београду. Дирекција је одлучила да инсистира на року од 60 дана – пише ЦИНС.Међу заинтересованим компанијама били су „Сименс“, „Асеко СЕЕ“, ИXXИ, „Пеј-еп“, „АЦС солушнс“, „Телефонија“ и „Мапсофт“.

Јавно-приватно партнерство, које подразумева да Град неће сносити трошкове улагања у систем, изабрано је као најбоље решење које ће увећати приходе. Међутим, у тренутку расписивања конкурса, Србија није имала Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама. Овај закон усвојен је у новембру 2011, годину дана након што је Град Београд потписао уговор са конзорцијумом који представља АСТ.

У уговору је прецизирана цена опреме и софтвера у износу од 12.153.232,00 евра без ПДВ.

Иако је у том тренутку Град могао да се одлучи да конкурс спроведе у складу са одредбама Закона о јавним набавкама одлучено је да се поступак спроведе на основу Одлуке о јавном линијском превозу путника, коју је 2009. усвојио сам Град.

Лоше понуде
Раде Ђурић из невладине организације „Транспарентност Србија“ сматра да конкурс није био у потпуности регуларан.

– Проблем је што одлуци недостају елементи неопходни за спровођење овог сложеног поступка, нема услова уређења конкурса – каже Ђурић, додајући да ни закони на које се Дирекција позива не прецизирају начин спровођења конкурса.

Иако Дирекција није имала законску обавезу да организује надметање према ЗЈН, он сматра да је требало да градске власти или примене једини правни акт који садржи таква правила, односно ЗЈН, или сачекају да се усвоји Закон о јавном приватном партнерству.

Он објашњава да су за прибављање услуге каква је увођење система „бус-плус“, законска правила морала бити прецизно дефинисана, посебно она која се односе на начин расписивања позива за посао, рокове за спровођење, критеријуме и учеснике.

– Та правила су у ЗЈН. У овом случају је уместо тог Закона коришћена одлука која је неодговарајући, недовољан акт, ниже правне снаге од закона. Стога је цела конкурсна документација сачињена без правног темеља, па је било могућности за импровизацију правила.

Закон налаже да се за послове вредније од 150 милиона динара (око 1,3 милиона евра), као што је систем „бус-плус“, конкурсна документација мора превести на језик који се користи у међународној трговини – објашњава Ђурић.Он је додао да је и систем контроле много бољи када се поштује ЗЈН, јер тада постоји Комисија за заштиту права понуђача.

– Овде неисправности нису ни биле подложне критикама јер немаш коме да се обратиш. Мала градска комисија, коју је градоначелник одредио, није имала овлашћења за поништавање поступка – каже он. Ђурић сматра да је Град могао да добије боље понуде да је уместо одлуке применио ЗЈН.

Возе нас консултанти
„Апекс солушн технолоџи“ основао је „Ланус“ у марту 2009, тада под називом „Апекс маркетинг“. У тренутку преузимања пројекта „бус-плус“, „Апекс солушн технолоџи“ имао је једног запосленог и основни капитал од 500 евра. Четири дана пре потписивања уговора са Дирекцијом, турски „Кенткарт“ откупио је од „Лануса“ десет одсто акција „Апекс солушн технолоџија“. У тренутку потписивања уговора са Градом, „Апекс“ је био регистрован као консултантска компанија. Тек годину дана касније променила је делатност у „услужне делатности у копненом саобраћају“.

Милионски профити
Иако све трошкове увођења система сноси конзорцијум, заузврат је, осим права да од Градског саобраћајног предузећа преузме посао наплате карата, добио и 8,53 одсто укупних прихода од овог посла. Наплата карата тренутно доноси отприлике 4,6 милиона евра месечно, што значи да од продаје карата конзорцијум месечно заради нешто мање од 400.000 евра. Ако се узме у обзир колико је посао наплате карата профитабилан, не изненађује чињеница да су многе домаће и стране компаније покушале да за њега конкуришу.

(Курир)

Ознаке: Бус-плус, Драган Ђилас, незаконит тендер