Прочитај ми чланакСлучај тендера за набавку 160 рендген апарата, у вредности од 100 милиона долара позајмљених од Светске банке, споран је уназад месецима. Првобитно су услови конкурисања искључивали велики број фирми и готово отворено фаворизовали једну одређену која их, наводно, једина испуњава. Допуном услова омогућено је надметање свим фирмама, осим домаћим произвођачима, што и даље држи отвореним питање транспарентности и фаворизовања у случају тендера.
Министарство здравља је позајмицом од 100 милиона долара од Светске банке расписало тендер за набавку 160 дигиталних рендген апарата, за потребе опремања здравствених установа широм земље.
Иако се чини да у оваквом облику набавке нема ничег спорног, одређени број фирми сматра да је тендер, по постављеним условима за конкурисање, ипак „наштелован“ за једну фирму.
Првобитни услови конкурса подразумевали су да фирме које конкуришу морају имати промет од најмање 40 милиона евра у последњих пет година, као и да једна компанија обезбеди сву опрему, као и њену инсталацију и контролу. Таквим условима су понуђачи попут Сименса, Филипса или домаћег Висариса, на самом почетку били искључени из надметања.
У међувремену, након што је питање транспаренстности тендера узбунило јавност, дошло је до допуне услова за конкурисање, објашњава за Нова.рс Марко Петровић, генерални директор компаније „Висарис“, која се бави производњом медицинске опреме.
Саговорник је објаснио да су тренутно измењени технички услови тендера, те да сви могу конкурисати, не само одређене фирме, као што је било на почетку. Ипак, један услов тендера и даље из трке за посао „избацује“ поједине компаније.
„Остао је један услов који онемогућава нама, као једином домаћем произвођачу да учествујемо. Дакле, сви увозници могу, само ми као домаћи не можемо. Ми смо узбунили ситуацију и указали да постоје неправилности, а услови су измењени за све осим за нас, што је жалосно“, објашњава Петровић.
Директор „Висариса“ наводи да су из Министарства здравља добили одговор да су ово задати услови Светске банке, јер она кредитира тендер. Ипак, он наводи да то није тачно јер, како каже, купац задаје услове, а Светска банка може само да их одобри или оспори.
„По том основу ми знамо да су Министарство и Комисија поставили тај услов да би се нама онемогућило да учествујемо“, прича саговорник.
Петровић каже да су добили обавештење да се почетак тендера помера за 15. децембар, те да ће у о том временском периоду предузети све правне мере да се тендер оспори, и то у виду допуне жалби упућених Комисији која одлучује о њему.
Тендер је од почетка био споран јер су услови били постављени тако да фаворизују једног произвођача, фирму Беоласер. Иначе, поменута фирма наводно се доводи у непосредну везу са Марком Пандрцем, братом Николе Пандрца, шефа кабинета министра Лончара. Пандрц је за емисију „Преглед дана“ казао да нема никакве везе са овом фирмом. Поменути Никола Пандрц је, према писању БИРН-а, био умешан у аферу намерног прикривања броја заражених и умрлих током пандемије.
Променом услова тендер више, како саговорник каже, не фаворизује фирму Беоласер, барем не отворено, али и даље не омогућава свим заинтересованим компанијама да конкуришу.
Петровић објашњава да услов од 40 милиона евра у протеклих пет година његовој фирми онемогућава да учествује, али истиче да се овим лимитирају само домаћи произвођачи.
„То не показује наш капацитет, не потврђује нашу способност. Ми можемо да финансирамо овај посао, не треба нам ни Светска банка, ми бисмо се сами финансирали, али нам то у старту не омогућавају“, објашњава Петровић.
Оно што надаље поставља питање транспарентности јесте то што конкурсна документација није доступна широј јавности, већ само они који за то плате 100 евра. Тиме, нико осим понуђача који се надмећу, не могу да виде има ли ту ичег спорног или противзаконитог.
Адвокат специјалиста за јавне набавке Саша Варинац објашњава да свако фаворизовање јендог понуђача води ка неоправданом трошењу јавних средства. Тиме се ствара монопол, те једна компанија диктира цену која је, обично, виша од оне која би реално требало да буде.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 26, 2021
