Формирана је заједничка радна група Роскосмоса и Руске академије наука са задатком да изучи могуће освајање Месеца – саопштио је Владимир Поповкин, руске федералне космичке агенције.

„У оквиру радне групе биће разматрана израда заједничке концепције изучавања Месеца. Како роботизованим средствима, тако и у пилотирујућој варијанти“ – прецизирано је из Роскосмоса.

Представник руске агенције је истовремено открио да се планира да се на природном сателиту Земље изгради станица после 2030. године.

Оцене стручњака се разликују: једни сматрају да су овакве амбиције нереалне, док други верују у њихову реализацију.

Шеф одељења за геодезију Института астрономије РАН, доктор физичко-математичких наука Сурија Татевјан, има критички однос према оваквим најавама.

„Још је рано за тако звучне изјаве јере још нема довољно истраживања и експеримената да би се могли чак и рокови одређивати“ – сматра ова научница.

Доктор физичко-математичких наука, шеф одељења за Месец и планете Астрономског института Москвоског државног универзитета, члан Међународне астрономске уније Владислав Шевченко, подсећа да су слични пројекти у СССР постојали још од 1970. године. Он је уверен ти пројекти били сигурно реализовани да је био дефинисан такав задатак.

„То што је данас имамо такву идеју – потпуно је закономерно као даљи продор човека у космички простор. Месец ће на овај или онај начин бити део земаљске инфраструктуре, као што су то сада орбите по којима сателити круже око Земље“ – тврди академик.

Он сматра да је истраживање Месеца неопходно и са функционалног и са привредног аспекта. Прво, са Месеца је могуће обављати суперефикасна посматрања: он нема атмосферу, а по месец дана трају дан и ноћ. Друго, Месец је извор корисних руда (углавном ретких метала) које настају при паду комета и астероида. Штавише, већ 30 година се ради на пројекту коришћења на Месецу енергије Сунца у електричну и њеног преноса супервисокофреквентном емисијом на Земљу. То би Земљу заштитило од штетних издувних гасова које стварају електране на фосилна горива.

Академик указује и да је на Месецу могуће пронаћи и грађевински материјал.

„На Месечевој површини има оксида гвожђа, алуминијума и титана. Ако се ови оксиди искористе, можемо добити чист кисеоник, алуминијум, гвожђе, индијум и титан. Значи: то не би требало допремати са Земље“ – наглашава Шевченко.

Биће далеко рентабилније лансирати ракете са Земљиног сателита него са саме Земље: тамо постоје све компоненте ракетног горива (кисеоник и водоник), а гравитациона сила је шест пута мања него на нашој планети.

Зато је даље истраживање Месеца неопходно, а постаје и потпуно оствариво, иако ће изискивати огромна средства и кадрове којих на нашој планети нема ни издалека довољно.

(Факти)

Ознаке: Владимир Поповкин, Роскосмос и Руска академија наука, формирана заједничка радна група