Кад трчиш маратон имаш циљ на крају. Али с KОВИД маратоном који Аустралијанци трче већ две године, вирус наставља да помера циљну линију.
Таман кад помислимо да га можемо видети, ту је још једно проклето велико брдо.

Уморна сам од метафоричког трчања овог маратона. Јеси ли и ти ?
Како смо у 2022. ушли с растућим случајевима KОВИД-а, враћањем ограничења и отказаним божићним плановима, ми смо поражена нација. Учинили смо све што се од нас тражило; следили смо владина правила и прописе; остали смо кући; вакцинисали се; постројили смо се и послушно ћутали и слушали.
Ово је требала бити наша година! Све док Омикрон и неке лоше изведене стратегије поновног отварања нису одлучили бацити све наше планове у неред.
Управо у том несигурном тренутку у разговор је ушао 1. тенисер света Новак Ђоковић .
Љутња је емоција која нас лако обузима у време невоље.
Аустралијанци, очигледно под великим менталним притиском , су једва дочекали да свету покажу колико могу да буду љути.
Али, су погрешили. И то много. Није Ђоковић крив. Био је лоше темпирана иритација.
Своју љутњу су усмерили према најбољем тенисеру света, јер очигледно немају довољно храбрости да се супроставе свом режиму.
Режиму који је обећавао ZERO COVID.
Наш бес и љутња могу се продуктивније усмерити према влади. Они су ти који нас остављају високо и „суве“ у време потребе без икаквих тестова, планова или сигурности. Доврага, тренутно немамо ни довољно производа на полицама супермаркета.
Усмеримо пажњу на оне који нам заправо могу помоћи да се извучемо из овог нереда.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 13, 2022







