За многе је то излаз из пандемије, за друге лишавање слободе.
О увођењу обавезне вакцинације жестоко се дискутује у Немачкој, а од ове недеље и Бундестагу. И више је оних који су за, него оних који су против.

Пленарна сала Бундестага била је пуна, барем на почетку расправе која је трајала четири сата. Били су ту и канцелар Олаф Сцхолз (СПД), министарка спољних послова Аналена Бербок (Зелени), као и министар здравља Карл Лаутербах (СПД). Расположење је било прилично напето, испред Бундестага се протестовало, а зграду су надлетали хеликоптери.
На самом почетку, председница парламента Бербел Бас (СПД) позвала је на објективну расправу. Људи су исцрпљени због короне, рекла је и упозорила: „Имајмо на уму да у овим напетим временима људи од нас пре свега очекују оријентацију.“
Дуго је већина политичара у Немачкој одбацивала идеју о обавезном вакцинисању, али нова влада под канцеларом Шолцом сада је за то. До сада се није довољно грађана добровољно вакцинисало, само 73,6 одсто, без бустер-дозе.
Ослобођени „партијске дисциплине“
Проблем са изгласавањем обавезне вакцинације у Бундестагу је следећи: нису сви посланици владајућих СПД, Зелених и Либерала (ФДП) за то. Нова влада, која је на власти тек од децембра, уопште није сигурна да по том питању има већину у Парламенту.
Због тога је кабинет предложио да се посланици ослободе ограничења тзв. „партијске дисциплине“ у оквиру посланичких група, како би се окупиле мешовите групе на основу тога ко је за, а ко против обавезне вакцинације. То значи да гласања на основу припадности некој посланичкој групи неће бити.
Посланик опозиционе ЦДУ Тино Зорге био је међутим против тога: „Волео бих да смо бар имали нацрт тога како да водимо ову расправу. Нажалост, то се није догодило.“ Андреа Линдхоц из такође опозиционе, баварске ЦСУ била је још оштрија – рекла је да влада по том питању одбија да ради свој посао.
Мешовите групације – како то функционише?
Партијска дисциплина? Наравно, да је сваки посланик слободан да донесе своју одлуку. Но, приликом највећег броја гласања очекује се ће се они придржавати планова своје посланичке групе, а то обично тако и буде.
Међутим, у немачком Бундестагу до сада је често и расправа када је тај неформални притисак уклоњен. Посланици су званично охрабривани на отворену расправу и на то да савезнике за свој став потраже у другим посланичким групама. То је био случај, рецимо, приликом гласања о еутаназији или о побачају – дакле о неким питањима која се тичу савести. Тада се најпре формирају групације, а оне касније испостављају своје предлоге.
Ко је против обавезног вакцинисања?
У Бундестагу се тренутно назиру три такве групе, при чему је, мора се рећи, ситуација непрегледна. Уз то посланичка група опозиционе Алтернативе за Немачку (АфД) категорички је не само против обавезног вакцинисања, већ и против свих ограничења због короне.
Лидер странке Тино Крупала жестоко се обрушио на све друге странке: „Дошли смо до тачке у којој вакцине готово да добијају религиозни статус. Оне би требало да буду елемент који повезује грађане како би они могли да буду део друштва.“ Обавезно вакцинисање као инструмент поделе друштва? Алис Вајдел, шефица посланичке групе АфД, провокативно је говорила „ауторитарном масовном убиству“.
Против обавезног вакцинисања је и либерал Волфганг Кубицки (ФДП), иначе потпредседник Бундестага. Али он је против из сасвим других разлога од АфД. Кубицки наглашава да је и сам вакцинисан, захваљује произвођачима цепива, али подсећа да су дуго готово сви били против обавезног вакцинисања: „Суштинска идеја је била следеће: државна интервенција мора да се заврши у тренутку када сви буду добили понуду да се вакцинишу. И да свако сноси индивидуални ризик за свој живот.“
Обавезно вакцинисање за све од 18 година?
Простале две групе залажу се за обавезно вакцинисање и чини се да већина посланика који су били за говорницом нагиње некој од њих. Једна предлаже да се вакцинишу сви старији од 18 година. То мишљење деле и министар здравља Карл Лаутербах, као и канцелар Олаф Шолц.
Лаутербах упозорава да је потребно брзо делати и каже: „Нећемо напредовати тако што ћемо одгурнути проблем. Потребно нам је најмање пет до шест месеци да спроведемо обавезу вакцинисања. То значи следеће: ако се сада одлучимо да то спроведемо, онда ћемо на јесен бити наоружани.“ Дакле онда када би могући нови талас короне поново могао да доведе до пораста броја случајева инфекције.
Обавезно вакцинисање само за старије од 50 година?
Трећа група залаже се за обавезно вакцинисање особа старијих од 50 година. Паула Пјекота из Зелених, иначе лекарска из Лајпцига, једна је од њих. Она је поставила и питање да ли ће се, након евентуалне увођење обавезе вакцинисања ова дуга и исцрпљујућа дебата завршити? И сама на њега овако одговорила: „Нико не може да каже да ће се заиста ситуација у свим покрајинама смирити и да неће поново бити радикализације.“
Обавезно вакцинисање за особе старије од 50 година је зато својеврсни компромис, сматра посланица Пјекота. Циљ је, каже, да се коначно стане на крај пандемији, а да се друштво притом додатно не подели.
Како даље?
Уколико од свих тих идеја и предлога на крају буде већине за обавезну вакцинацију, онда би, према наводима Владе, до краја марта могао да буде донесен и одговарајући закон.
Па ипак, многи детаљи још увек су нејасни: колике би биле казне ако се људи не буду вакцинисали, колико ће трајати та обавеза и како то можете да се формулише на правно исправан начин? Сигурно је једно, биће то тежак пут.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 27, 2022







