Прочитај ми чланакНедавно је у штабу Северноатлантског пакта у Бриселу одржан први, за две и по године, састанак Савета Русија-Нато (СРН). Састанак је одржан у оквиру развоја преговора о безбедносним гаранцијама између Русије и САД, који су одржани 9. и 10. јануара у Женеви. Русију је представљала међуресорна комисија Министарства спољних послова и Министарства одбране, коју су предводили заменик министра спољних полсова Александар Грушко и заменик министра одбране, генерал-пуковник Александар Фомин.
На конференцији за медије након стастанка, генерални секретар Алијасне Јенс Столтенберг је истакао да су између Русије и САД остале разлике по питању Украјине и националне безбедности. Са своје стране, Александар Грушко је приметио да Северноатлантски савез селективно разуме принцип недељивости и безбедности. „У очима НАТО он постоји само за чланове Алијансе и НАТО нема намеру да узме у обзир интересе бездности других. Наш чврст став је да су покушаји изградње безбедности против Русије, без учешћа Русије, осуђени на пропаст. Нећемо дозволити да се то догоди“, изјавио је заменик министра.
Раније, 1. јануара, руски председник Владимир Путин је на церемонији предаје акредитивних писама страних амбасадора понудио да се отпочне са суштинским преговорима о давању Москви поузданих и дугорочних гаранција безбедности, израда конректних договора, који искључују сваки даљи напредак НАТО на Исток и размештање оружаних система који представљају претњу Русији у непосредној близини њених граница.
Може ли се безбедност делити?
Састанак СРН представља другу етапу консултација Русије и западних држава у вези са руским предлозима о европској безбедности. Прву етапу чинили су преговори РФ и САД, одржани 10. јануара у Женеви, а трећа етапа ће се одражти у оквиру ОЕБС-а, 13. јануара у Бечу. С НАТО стране, у преговорима су учествовали први заменик државног секретара САД Венди Шерман, стални представници 30 држава Алијансе у Бриселу и, природно, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг. Како је приметио први заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков, који је предводио руску делегацију на преговорима са представницима САД, Москва очекује од Брисела и Вашингтона „реални корак у сусрет Русији“. „И то НАТО корак, а не корак Русије у сусрет НАТО-у, у смислу модификације своје позиције о кључним питањима“, указао је Рјабков.
Обратимо пажњу на чињеницу да су захтеви Русије у сфери безбедности упућени САД и европским државама, а не међународним организацијама попут ЕУ и НАТО (а САД и јесте НАТО).
Максимално поједностављено говорећи, позиција РФ се своди на три кључна захтева: неширење НАТО-а (пре свега се то односи на Украјину и Грузију), повлачење снага и наоружања са територија земаља које су ушле у састав НАТО после 1997. године и одустајање од постављања ударних система у Европи који могу да буду претња Русији. То, према мишљењу Москве, даје могућност да се исправи озбиљан дисбаланс безбедности у Европи, до којег је дошло после распада Совјетског Савеза и Варшавског пакта. Такође, то би у значајној мери допринело смањењу војно-политичких напетости и враћању на основни принцип који су потписале све државе-чланице ОЕБС-а на самиту у Истанбулу 1991. године, о томе да безбедност једне државе или групе земаља не може да се обезбеђује науштрб безбедности других држава.
Тако да, како се прича, Русија није ни тражила, ни предлагала ништа сувишно. Без обзира на то, генерални секретар НАТО, уочавајући озбиљне разлике с Русијом по питању ситуације у Украјини и проблема европске безбедности, категорично је изјавио да Алијанса одбија компромис када је у питању пријем појединих земаља, па и Украјине, у Алијансу. „Сви савезници су јединствени у погледу главног принципа савеза: свака земља је слободна да изабере свој пут.
Само Украјина и 30 чланица НАТО могу да одлуче када је Кијев спреман да постане члан Алијансе. Русија нема вето по питању тога може ли Украјина да се придружи овој организацији. Савезници су спремни да подржавају Кијев на путу ка чланству у НАТО… Рекли смо да видимо нагомилавање снага, артиљерије, војске и претећу реторику“, рекао је Столтенберг. Према његовим речима, „није Украјина претња за Русију, већ обратно… Украјина има право на самоодбрану. И, наравно, неки савезници из НАТО помажу Украјини у томе“, рекао је он.
Столтенберг сматра „нперавдом“ мишљење о томе да ширење Алијансе представља акт агресије, јер НАТО је, према његовом мишљењу, одбрамбена организација која шири демократију.
Могло би се сложити са првим човеком НАТО-а, да он није заборавио да дода да Алијанса шири по свету западну демократију на крилима борбених авиона који су, готово у центру Европе „хуманитарним“ бомбародвањима уништили Југославију, разрушили Либију, утицали на ратове у Авганистану, Ираку, Сирији… Али НАТО није само за рат. Он је, пре свега, за бизнис.
У марту прошле године, генерални секретар Столтенберг је изјавио да Русија и Кина, тероризам и климатске промене, остају главне претње за НАТО, што је, према његовим речима, унапред одредило повећање војних расхода свих земаља Алијансе за 3,9% годишње. Према његовим речима, сада „НАТО сматра Кину и Русију не као две одвојене претње, већ као јединствену претњу, узимајући у обзир да су Кина и Русија тесно међусобно повезане.“ Узгред, војна Доктрина НАТО, усвојена 2010. године (сада се спрема нова), уопште није помињала Кину као претњу, док се Русија, као правна наследница Совјетског Савеза, сматрала у Алијанси претњом од 1990. године.
Покушаји изградње безбедности против Русије без учешћа Русије, осуђени су на пропаст, изјавио је Александар Грушко. „Ако НАТО прелази на политику обуздвања, онда ће то с наше стране значити контраобуздавање. Ако то буде застрашивање, ми ћемо прећи на контразастрашивање“, рекао је он. На Западу никако не узимају у обзир да су Русија из 1997. године и Русија из 2021. године две, по војном потенцијалу, различите земје.
У децембру 2021. године удео савременог наоружања у снагама опште намене Оружаиних снага РФ достигао је 71,2%, а у стратешким нуклеарним снагама – 89,1%. Такве показатеље нема ниједна држава. Као што нема ни супероружје, којем ниједна армија не може да се супротстави. Мислим, зато, да нису из мирољубивих побуда САД и НАТО изненађујуће брзо одговориле на руски предлог о преговорима. У Европи такође постоји исто мишљење.
Политика обуздавања (одвраћања) не представља ништа друго до покушај НАТО да сакрије страх пред „руском претњом“, написао је професор Вашингтонског универзитета Витолд Модзелевски у чланку за „Мyсл Полска“. Према његовим речима, чланице НАТО верују у сопствену теорију о руској опасности, зато су одлучили да уз помоци самообмане пригуше страхове који су се појавили.
„Бојимо се Москве, али и она треба да се боји, јер ћемо је ми „обуздати““, тако је објаснио професор ток њихових мисли. Модзелевски је убеђен да је доктрина за обуздавање Русије била заснована на предрасудама о „неуким кацапима“ (кацап је погрдан украјински назив за Русију) за које је погрешно сматрано да су неспособни да процене војну моћ НАТО. Пољаци често воле да говоре у име целе Европе. Мислим да је ово случај када неће имати ништа против.
У последње време Кијев и западни медији редовно оптужују Русију за припрему напада на Украјину. У Кремљу су убеђени да су такви напади потребни само као изговор за распоређивање све већих НАТО снага и оружја дуж руских граница. У Москви су више пута истицали да никога не угожавају и да се не спремају да било кога нападну, те да премештање војске по руској територији не треба никога да забрињава.
Председник Русије Владимир Путин је истакао да се о могућем уласку руске војске у Украјину говорило још 2020. године, али да се то није десило. Са своје стране, минстар спољних послова Сергеј Лавров је оптужио САД за изазивање ратне хистерије на руским границама. Притом је, почетком децембра, шеф Доњецке Народне Републике Денис Пушилин назвао ситуацију у Донбасу „једном од најозбиљнијих“ од 2015. године, упозоривши на могућност да Кијев обнови велика борбена дејства.
Имајући то у виду, Сергеј Лавров је позвао „да се Украјина не оставља сама са својом савешћу“, изразивши увереност да Кијев неће следити Минске споразуме по својој вољи. У Москви су скретали пажњу да је Украјина убацила у зону конфликта у Донбасу већ половину састава својих оружаних снага, а ОЕБС (редак случај!) је забележио пребацивање тешке артиљерије Оружаних снага Украине на линију раздвајања у Донбасу. Руски амбасадор у Великој Британији Андреј Келин је изјавио да НАТО гура власти у Украјини у нове рунде агресије према Русији.
У међувремену, руководство Северноатлантског савеза имало је 7. јануара хитну затворену видео-конференцију министара спољних послова уочи састанка Савета Русија-НАТО, где су се разматрали захтеви према Русији по питањима европске безбедности. Заменик министра спољих послова Русије Александар Грушко каже да је „обично Савету Русија-Нато претходило заседање Северноатлантског савета на којем су се јавно износили неки проблеми наших међусобних односа. Сада тога нема, па се све то уклапа у њихову линију усмерену на подизање степена напетости“.
Према његовим речима, НАТО издваја огромна средства за задатке обуздавања Русије. Без обзира на то, Москва је спремна за деескалацију ситуације око Украјине, ако буду испуњени Мински споразуми.
Током прес-конференције, Александар Грушко је изјавио да је неопходно да НАТО престане да даје војну помоћ Украјини. Он је прецизирао да је то предвиђено одредбама Минских споразума.
Такође, Грушко је изјавио да је неопходно принудити власти у Кијеву на пуно и безусловно испуњење Минских споразума. Ми додајемо: у супротном, Украјина ће бити „гвоздени капут“. Без обзира на приметни прогрес последњих година, украјинска армија није способна да се супротстави инвазији руске војске у пуном обиму, пише америчко издање „Блумберг“, позивајући се на мишљење аналитичара. Тешко да је тако „моћна“ држава потребна НАТО-у. И ево неких потврда за ту тезу.
У америчкој штампи је објављен материјал у којем се отворено говори о томе да ширење НАТО није увек користило Алијанси. О томе, наступајући са либертаријанских позиција, расправља Тед Карпентер, виши научни сарадник Института Катона. Он своја разматрања објављује на страницама часописа „Тхе Натионал Интерест“ (НИ). Према Карпентеровим речима, у НАТО су се последњих година појавиле земље које ни најмање не јачају Алијансу. Амерички експерт пише да је улазак у војни блок целог низа земаља довело до слабљења Алијансе. Од земаља које постају „терет“ за НАТО, Тед Карпентер пре свега издваја балканске републике: Словенију, Албанију, Црну Гору, Северну Македонију. Бојим се да овај чланак не иде у прилог Украјини…
За Украјину – без Украјине
Представници НАТО на састанку у Бриселу, објавили су Русији да виде присуство руске војске на граници са Украјином. А Столтенберг је одлучно изјавио да Украјина има право на самоодбрану и да не угрожава Русију. И подсетио притом да она није чланица НАТО, и да се члан 5 о војној помоћи не односи на њу. Столтенберг је рекао то на прес-конференцији, одговарајући на питање да ли је вероватан оружани конфликт у Европи.
Он је, практично, поновио оно што је рекао његов шеф, амерички председник Џо Бајден. Он је још 12. децембра прошле године говорио да НАТО земље не планирају да заштите Украјину у рату против Русије.
Према његовим речима, варијанта директне војне помоћи, у смислу слања војног контингента у Украјину, не разматра се. Притом, Бајден је приметио да НАТО има „свети дуг“ да штити земље-чланице Алијансе, зато се НАТО војска шаље да чува источне границе, односно државе Букурештанске деветорке (Румунија, Пољска, Бугарска, Словачка, Чешка, Мађарска, као и прибалтичке земље). Телеграм канал „Политика земље“ коментарисао је ситуацију са заштитом Украјине на следећи начин: „Запад је спреман да смањи ризик од великог рата на територији ЕУ. Али неће се директно мешати ако рат почне у Украјини – то се може закључити из Столтенбергових речи.“ Да ли је Украјина навино сматрала да ће је навнодно НАТО у пуном саставу заштитити?
Њој су више пута обећали да САД неће доносити одлуке о Украјини без учешћа Кијева. То је поновила и након Савета Русија-НАТО прва заменица државног секретара САД Венди Шерман. „Уверила сам их (Русију) и желим да поновим још једном, да ће се САД чврсто придржавати политике „ништа о теби без тебе“, када се ради о нашим савезницима и партнерима, укључујући и Украјину. Нећемо доносити одлуке о Украјини без Украјине, о Европи без Европе, о НАТО-у без НАТО-а, о ОЕБС-у без ОЕБС-а“, рекла је Шерманова.
Заменик министра спољних послова РФ Александар Грушко је описао како у ствари делује принцип „ништа о Украјини без Украјине“. Он је објаснио то на примеру недавног састанка Савета Русија-НАТО. „Понекад не разумем изјаве наших партнера. Да, читао сам да је господин Блинкен изјавио да неће бити „ни речи о Украјини без Украјине“. Али данас су наши партнери расправљали о Украјини, вероватно сат и по од четири колико је било на располагању. Ето, то је реалност“, рекао је он.
Раније је први заменик државног секретара САД Венди Шерман изразила мишљење да би Русија могла да докаже (!) одсуство намере да „упадне“ у Украјину, тако што ће вратити војску у касарне. Са своје стране, министар спољних послова РФ Сергеј Лавров је оптужио САД да изазивају војну хистерију на границама Русије.
Директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин је уверавао да неће бити „руске инвазије“ на Украјину, да су тврдње о томе злонамерна пропагандна акција САД, које покушавају да форсирају сукоб у Донбасу. Спољна обавештајна служба је, такође, назвала апсолутном лажи изјаву Стејт департмента САД о концентрацији, на територији Русије, снага за војну инвазију на Украјину. Али у Бриселу је гђа Шерман опет истакла да захтеви РФ за неулазак Украјине у НАТО нису изводљиви. Другим речима, у случају оружаног сукоба, који у потпуности може да испровоцира Кијев, Украјину ће немилосрдно бацити „под воз“.
Иако је Шерман тврдила да је политика „отворених врата“ увек била централна за Алијансу, немачка влада је изјавила да не разматра питање уласка Украјине у НАТО. Раније је руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов изјавио да ће наставак западне политике стварања војних претњи РФ изазвати одговарајућу реакцију, да не требе сумњати у одлучност Русије да заштити своју безбедност. „Што се тиче налета критика од стране НАТО о „руској агресији“ против Украјине и Грузије, он је прилично предвидљив. Наше акције су задале ударац плановима за даље напредовање ка границама Русије“, пише у Антоновљевом чланку објављеном у часопису „Фореигн Полицy“. „Са „увлачењем“ Алијансе на територију Украјине нагло нарастају претње за безбедност Русије. То је повезано са могућнсти да се тамо појаве ракетни комплекси са минималним временом лета до наше земље и друго дестабилизујуће оружје“, рекао је амбасадор. А генерални секретар НАТО Столтенберг је приметио да Русија не може да стави вето на пријем Украјине у НАТО. Као, савезници Алијансе су дошли до овог закључка.
Напомињемо да у нацрту споразума са НАТО, Русија предлаже Алијанси да преузме одговорност за даље неширење, искључујући, између осталог, приступање Украјине овом савезу. Међутим, Украјина је од болне тачке и потенцијалног проблема прешала у опасну ехидну (према античкој митологији – пола жена, пола змија, мајка свих чудовишта; односи се и на ретку врсту бодљикавих животиња, сличних јежу). Њене територијалне претензије према Русији, поводом Крима, блокирале су њен могући улазак у НАТО, али то није сметало САД и Европљанима да пуне нашу „братску земљу“ оружјем, војним специјалистима, изграде на њеној територији петнасетак биолабораторија и мноштво тренажних центара.
Да би било јасније чиме реално располаже Кијев, потребно је погледати са коликим снагама Оружане снаге Украјине оперишу током озбиљних погоршања ситуације у Донбасу. Према признању представника украјинске војске, у таквим ситуацијама у регион се шаљу практично све снаге које могу да се крећу и пуцају. Последња таква криза догодила се у периоду зима /пролеће 2021. године. Након што су се слегле прашина из тенкова и експлозије, дате су следеће оцене: Оружане снаге Украјине послале су на границе народних република око 120.000 војника (половину оних који се налазе на платном списку оружаних снага), 4500 јединица оклопних возила, међу којима и око 600 тенкова. Од удара из ваздуха штитило их је око 80 старих совјетских комплекса ПВО. Такође, копнене снге могле су да рачунају на подршку 50 хеликоптера и 40-60 авиона.
Треба имати у виду да Оружане снаге Украјине нису једине војне снаге које се налазе на многострадалним јужноруским земљама. Према последњим подацима Москве, на територији Украјине налази се око 4.000 америчких инструктора и саветника.
У последње време, на територијама које контролише Кијев, активирала се и британска војска. Генерално, НАТО се већ увукао у Украјину. И одавно ни за кога није тајна да ширење Алијансе представља средство очувања војног присуства САД у Европи, јачање америчког утицаја на регион, који тежи да постане самостални центар светске политике. Савршено је очигледно да ће у економском погледу од тог корака највише користи имати војно-индустријски комплекс САД, као главни произвођач оружја за НАТО. Украјини се, притом, предлаже да трчи „везаних ногу“ и она, не без задовољства, пристаје на ту улогу. Зашто бити увређен што се све одлуке доносе за њу и без њеног учествовања?
Како „смирити срце“?
Истовремено са преговорима у Женеви и Бриселу, у Вашингтону су измишљали начине како још да нервирају Русију. Група републиканских конгресмена, који су сада опозиција, поднеће парламенту САД предлог закона који би прогласио Украјину земљом „НАТО +“. Тај статус омогућиће Украјини да купује америчко оружје по поједностављеној процедури. Осим тога, још један, да тако кажемо – документ, „предвиђа позивање председника Русије Владимира Путина на одговорност за агресију, путем хитног увођења санкција за гасовод „Северни ток 2″, како он не би био пуштен у употребу“.
Предлог закона одбацује руске предлоге за увођење мораторијума на размештање ракета средњег и кратког домета у Европи и захтева да се дефинише да ли је РФ „држава – спонзор тероризма“. Интересантно је да се иза све те русофобне реторике скрива чињеница да амерички конгресмени у сваком случају не дају Украјини шансе да постане члан НАТО и добије бар правне гаранције за то да ће војска Алијансе стати уз њу у случају било каквог војног сукоба. На наде садашњих украјинских власти да ће добити реалну подршку из „иностранства“ по ко зна који пут треба ставити крст.
Истовремено, без обзира на ширење корона вируса, Брисел предлаже организовање активности оперативне и борбене обуке Оружаних снага НАТО на источним границама Алијансе, незнатно ограничавајући број трупа и обим маневара. На тај начин, руководство Северноатлантског савеза, под видом „растуће војне претње“ државама блока од стране Руске Федерације, активира обавештајну делатност, шири присуство у државама које се граниче са РФ и активно осваја могућу позорницу војних дејстава на источном крилу Алијансе.
Крајем децембра, заменик министра одбране РФ Александар Фомин говорио је на брифингу за војне аташее и представнике страних амбасада акредитованих у Москви, о томе да се НАТО „спрема за велики оружани сукоб високог интензитета против Русије“.
Тако да је мало вероватно да је на дневном реду увођење војске у Украјину. Русија је, несумњиво, спремна за сваки развој догађаја, па и такав. Ипак, ширење НАТО-а и почетак борбених дејстава су питања различитог квалитета и нивоа.
Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко је изјавио да ће Русија штитити своју безбедност војним средствима, ако не успе политичким. О томе је он говорио новинарима након састанка Савета РФ-НАТО. Према његовим речима, то би било апсолутно неопходно, постало би укор. Јасно је за кога. Пољско издање „Мy?л Полска“ објавило је материјале посвећене недавно одржаним консултацијама у Женеви између САД и Русије о питањима безбедности и састанку Савета Русија-НАТО, на којем су разматре исте теме. Аутор чланка Адам Смех истиче да су се преговори завршили неуспехом, зато што САД теже ескалацији. Према његовом мишљењу, Вашингтон жели да гурне Русију у конфликт у Украјини, да би је на тај начин сатерали у угао. Притом, аутор истиче да се Русија неће повући. Према Смеховим речима, прва етапа преговора завршила се неуспехом. Први човек НАТО Јенс Столтенберг је после састанка Савета Русија-НАТО такође приметио да је Алијанса одбила да испуни захтеве Москве о неширењу на исток.
„Ако САД не одступи од своје позиције, рат ће бити неизбежан“, истиче Адам Смех, додајући да америчке елите, наравно, не желе нуклеарни рат, али да им је потребан рат у Украјини и да се труде да у њега увуку Русију. Притом аутор чланка допушта да ће то омогућити Москви да постане још јача. Осим тога, Адам Смех се брине и због тога што у рат против Русије, на страни Украјине, желе да увуку и Пољску. „Још мало, и пољски војници ће поћи у бој са паролом „Слава Украјини, слава херојима“ на уснама“, пише он и додаје да ће после тога „чак и учествовање у подели Чехословачке заједно са Хитлером деловати као чиста глупост“.
Овој пољској „торти“ требало би, како је и ред, додати вишњу на врх.
Новине „Поглед“ спровеле су интерактивно истраживање у којем је учестовало око 25.000 читалаца. Они су одговарали на питање: „До којег степена конфронтације са Западом треба да иде Русија, како не би дозволила улазак Украјине у НАТО?“
Одговори и резултати истраживања су следећи. „До прекида диломатских односа са земљама НАТО“ – 21,41%. „До прекида економских веза са Западом“ – 10,86%. „До војних акција против Украјине“ – 29,25%. „До војних дејстава против земаља НАТО“ – 38,48%. Бројеви који много говоре!
И живо сам се присетио како је недавно на проширеној седници колегијума Министарства одбране, председник Русије Владимир Путин неколико пута ударио руком по говорници, говорећи о грешкама удруженог Запада у односу према РФ. Он је оштро осудио двоструке стандарде које Вашингтон примењује у односу према међународном праву, назвавши то манипулацијама, и са осећањем је рекао: „Дојадили су!“
Делује да у Русији многи, ако не већина, тако мисле.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 4, 2022
