Прочитај ми чланак

ВУЧИЋЕВИ ИНВЕСТИТОРИ деле отказе док су радници на боловању

0

Велики број радника остало је без посла у "Форверку" током октобра и новембра прошле 2021. године. Фабрика се тим поводом није оглашавала, а то није учинио ни град који је бесплатно немачком инвеститору на коришћење уступио 14 хектара земљишта некадашњег хиподрома, као ни држава која је доделила велике субвенције, 10.000 евра по радном месту. Једна од њих је и Ивана Зарић, саговорница, која каже да није добила ни опомену, ни притужбу на свој рад, а камоли усмено или писмено обавештење.

„Две и по године сам радила као оператер у производњи, а отказ сам добила у време када сам била на ковид боловању и то као технолошки вишак, да би недуго затим био отворен конкурс за ново упошљавање. Међутим, сада се запошљава преко агенције коју води супруга једног од руководиоца фабрике.

Сматрам да ми је учињена неправда, јер не знам основ зашто сам добила отказ. Када сам имала ковид лоше сам се осећала. Боловање сам отворила 15. новембра, а 17. ми је дат отказ који је на кућну адресу стигао тек 29. То ме је баш погодило“, огорчено каже она.

Ивана наводи да је поднела велику жртву када је отишла у Немачку на обуку, будући да је оставила мало дете, по наговору супруга, на чување својој мајци.

Иронија је, такође, и у томе што је само неколико месеци пре уручења отказа добила понуду за напредовање у послу, на место тим лидера. Иванин одговор је био да тренутно не може, јер би морала да ради и ноћну смену, а није могла да остави млађе дете без надзора.

„Надређени су и захтевали да упутим захтев-молбу да будем ослобођена ноћног рада иако ми по закону то свакако следује док дете не напуни три године (то је написано на обичном папиру, својеручно). Касније су ме слали и на принудни одмор.

Мислим да сам некоме сметала због свог знања које сам поседовала и из претходног дугогодишњег рада у ауто-индустрији. Једина „веза“ коју сам имала су моје способности, и као сто сам већ напоменула, дугогодишњи рад у пређашњој фирми која се бавила истом делатношћу, а не политика, или странка“, огорчено наводи.

Упркос свим својим референцама проглашена је технолошким вишком, а занимљиво је да су након тога вршена нова запослења радника, али преко агенције коју води супруга једног руководиоца у „Форверку“.

Према њеним речима, откази су дељени у етапама, а недељно је без посла остајало по десетак радника у смени.

„Не бојим се посла и сам почетак је био доста обећавајући. Међутим, испоставило се сасвим другачије.

Радила сам шта је требало, трудила се да достигнем норму. Није било лако. У фабрици постоје испарења. Гума сама по себи није здрава, али и неке друге ствари су прикривене. Неко од радника је нашао папир на коме је писало колико је то канцерогено, што нама никада није саопштено, нити смо упознати са тим. Не кажем да сам незаменљива, али доста радника ћути, плаши се, немају други посао. Ситуација у Чачку је таква да буди срећан да имаш било какав посао“ каже Ивана.

Плате су у складу са оним како је и обећао градоначелник Милун Тодоровић, минималац, на шта се још додаје превоз и исхрана.

„Руководиоци имају нешто веће плате док су плате радника нешто изнад минималца. Ко има прековремени рад може да изађе до 45.000 динара „, прецизирала је Ивана.
Она истиче да својом исповешћу за наш портал не мисли само на себе, већ и остале раднике у тој фабрици.

„Тамо су остали дивни људи и жао ми је због тортуре којој су изложени. Бојим се и да ли ћу сада моћи да нађем други посао. Можда и због јавног иступа“, закључила је она.

Једна од бивших радница је, такође, испричала за наш портал да је велике наде полагала у „Форверк“, али је преживела пакао и добила отказ.

„Заиста сам отишла са великим еланом у ту фирму у нади да ћу коначно решити егзистенцијалне проблеме и бити сигурна. У почетку је било веома тешко јер сам имала здравствене проблеме, искакале су ми флеке по рукама, од испарења нисам могла да дишем. Временом сам се ваљда навикла, након силних посета лекарима и била упорна, јер сам желела само сигурност“, испричала нам је (име познато редакцији).

Планирала је да, након стицања статуса сталног радника, подигне кредит и реши стамбено питање.

„Све моје намере су се распршиле као мехур од сапунице када сам дан након потписивања уговора о раду на неодређено време добила отказ уз образложење да нисам испунила очекивања“, испричала је она. Како је истакла, према њеним сазнањима много радника је отпуштено, из сличних или истих разлога.

„Ако ја нисам обављала радне задатке како треба, у реду. Али била сам присутна када су отпуштали раднике који су раније добијали похвале. Све је то велика превара. То је наше „златно доба“. Верујте да сам огорчена и разочарана.

Да немам ове године и децу слатко бих се покупила и отишла из ове земље. Али шта је, ту је. Надам се да ће нам свима сванути у априлу“, закључила је наша друга саговорница.

Како нам је испричала једна радница ове немачке фабрике која послује у Чачку, запослени су морали да потпишу папир, на коме стоји да су сагласни са обрадом гуме, такве каква јесте.

„То није све. Највероватније ће нам увести радне суботе, а мобилне телефоне морамо остављати у касетама. Ја га и не користим, али требало би да буде поред мене због деце, не дај боже да се разболе, да би ме укућани обавестили“, испричала је наша саговорница.

Иначе, како сазнајемо, бивши и они радници који су сами дали отказ, највероватније ће организовати протест у граду због услова и тортура које су истрпели.

ОБЕЋАЊЕ – ЛУДОМ РАДОВАЊЕ

Пре само неколико година слушали смо силна обећања да ће и Чачак коначно добити великог иностраног инвеститора, који ће, ни мање ни више, запослити 1.000 житеља града поред Мораве. Тада је урађена и стручна анализа која је требало да убеди јавност, додатно, да вреди у долазак „Форверка“ уложити силне милионе из градског, али и државног буџета.

Град је за немачког инвеститора урадио све што је могао, па и више од тога. Отеран је Коњички клуб, упропашћена сјајна локација за стварање профитабилне туристичке понуде са изградњом спортско-забавно-рекреативног центра. За такву инвестицију није требало пуно новца, паре нису недостајале, недостајала је визија.

Град Чачак, Влада Србије, Развојна агенција Србије, Министарство привреде, јавна предузећа су стала иза ове инвестиције и свако је из свог буџета дао максимални допринос да се све реализује онако како треба и да млади остају у граду. Али од запошљавања није било ништа, а млади одоше из Чачка. Куд који, мили моји.

Изградила је локална самоуправа, о трошку својих грађана, комплетну комуналну инфраструктуру за немачког инвеститора и дала је немачком капиталисти за бадава. Поклонила му и приступну саобраћајницу која је и име добила по немачком газди.

А и председник Вучић је долазио на отварање пред изборе. Додуше, већ отворене фабрике. Можда наврати и у марту. Напослетку се испоставило да Чачанима, који су ушли на капију овог предузећа, није „упала кашика у мед“. Само је некима требало шест месеци, а другима и мало више како би то схватили.

Потпредседница Градског одбора Народне странке у Чачку, Виолета Марковић, рекла је за наш портал, да су овакви поступци са радницима последица новог Закона о раду по коме отказ не може да добије само трудница која је на боловању.

„Запослени у нашој земљи немају апсолутно никакву сигурност. Овај закон је у ствари направљен да би само одговарао страним инвеститорима, а они долазе овде да би имали робље. Долазак „Форверка“ се третирао као једна од највећих инвестиција коју је СНС власт довела у Чачак. Када се доносила одлука да се 14 хектара земље без надокнаде да немачком инвеститору лично је градоначелник МилунТодоровић рекао да ће млади остати у Чачку, да ће да се врате, а да ће град кроз порез на зараде вратити оно што је поклонио инвеститору, да ће у управи бити људи који су одрасли у Немачкој и да ће поштовати правила која важе у тој земљи, да ће се радници синдикално организовати и да ће тако моћи да боље бране своја права и преговарати о висини плате.

Обећавали су нам дивне ствари, а данас видимо да од тога нема ништа, а радници чак потписују уговоре у коме стоји да је забрањено синдикално организовање „, навела је Марковић подсетивши да је „Форверк“ прихватио да подноси годишње извештаје да ли је испунио своје обавезе и да би данас требало да имају 545 радника, стално запослених, не преко агенција.