Реакције ЕУ су у оквиру застарјелих образаца као у вријеме југославенске кризе. Зато је Кина стратешки највећи побједник ове нове међународне кризе
Зачуђујуће је колико Европа, САД, НАТО и сви придружени тхинк-танкови размишљају у застарјелим обрасцима и стратешки-аналитички су потпуно подкапацитирани. Је ли ово „Руски рат”? Није. Имају ли ови облици реакције ЕУ и НАТО-а и савезника смисла? Немају. Зашто? Одговор је врло једноставан и кратак. Кина. Кључна чињеница за дубинско разумијевање ове међународне кризе опет је – енергетско преслагивање с Кином на челу. Стварни економски, енергетски, финанцијски и стратешки див иза ове кризе јест Кина.

© CC BY-SA 2.0 / Ministry of Defense of Ukraine / Flickr
Прво, затварање Сјеверног тока 2 и увођење санкција Русији везано уз опскрбу Еуропе плином, потпуно је бесмислено. Кина је задње десетљеће стратешки и циљано улагала у енергетску инфраструктуру у Азији, примјерице Кина је градила нову инфраструктуру плиновода из Русије за Кину, а потом и према Пакистану и кроз Пакистан. Нова кинеска енергетска инфраструктура без проблема ће „посисати” све вишкове плина који настају европским санкцијама, које тиме неће имати никаквог учинка. Сировинска база (Русија и њени енергенти) тиме се припаја новој моћној глобалној индустријској бази (Кина са својом индустријском и економском инфраструктуром). Укратко, енергетске санкције неће имати никаквог учинка осим негативног учинка за Европу, и то дугорочног.
Друго, уколико дође до „избацивања” Русије из swift платног сустава, и то неће имати значајнијег учинка, јер се Русија у партнерству с Кином већ годинама не само припрема него дјелимично и пребацује на кинески међународни сустав плаћања, па ће опет то имати контра-ефект. Невјеројатно је да ЕУ са свим својим машинеријама, али изузетно стерилном и некреативном базом аналитичких институција и тхинк-танкова ово није докучила пуно прије, а како се види из најновијих наступа то нитко не разумије нити данас. Реакције ЕУ су у оквиру застарјелих образаца као у вријеме југославенске кризе. Зато је Кина стратешки највећи побједник ове нове међународне кризе. Обзиром да ЕУ то не разумије, а о нашим „аналитичарима” да нити не говорим, који су још у 91., реакције на ову кризу су „пуцањ у властиту ногу”. Умјесто да је ЕУ имала припремљен стратешки одговор, ЕУ овдје игра туђе застарјеле игре и комбинације и не препознаје процесе, стратегије и стварне играче.
П.С. Кад сам о овоме писао у књизи Операција Durres 2013. године, ако се добро сјећам сви ти аналитичари и медиокритети су ме изругивали, тад ми је једино индијски амбасадор у БиХ рекао – Никад нисам видио озбиљнију стратешку анализу за сљедећих 15 година од ове Ваше књижице).
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 25, 2022







