Прочитај ми чланакЗабрана извоза технологије у Русију, као одговор на рат у Украјини, могла би да се одрази на глобалне произвођаче рачунарских процесора и полупроводника, јер се многе кључне компоненте за њихову производњу производе искључиво у Русији, упозорио је стручњак за индустрију.
„Забрана готових производа за Русију ће резултирати узвратном забраном испоруке производних компоненти и изазвати акутну несташицу микропроцесора за цео свет. Поређења ради, ситуација са прекидом снабдевања крајем 2021. ће изгледати као релативно лака“, каже Олег Изумрудов, шеф Конзорцијума руских програмера за системе за складиштење података (RosSHD).
Његова изјава долази након што су највећи светски произвођачи рачунарских процесора и полупроводника најавили да ће се придружити санкцијама Русији због њене војне кампање у Украјини. Бројни произвођачи технологије зауставили су испоруку производа у Русију, укључујући америчке компаније АМД и Интел, док је највећи светски произвођач полупроводничких чипова ТСМЦ зауставио производњу руских микропроцесора Баикал и Елбрус у својој фабрици на Тајвану.
Док глобалне технолошке компаније најављују одвајање од Русије, Изумрудов каже да би потенцијални потези руске одмазде „оставили скоро цео свет без микроелектронике“.
Према речима стручњака, Русија чини 80% тржишта сафирних подлога – танких плоча од вештачког камена, које се користе у „сваком процесору на свету“, укључујући и оне које производе АМД и Интел.
„Наша позиција је још јача у специјалној хемији за штампање линија чипова користећи ултра чисте компоненте. Русија чини 100% светске понуде разних ретких елемената који се користе у ове сврхе“, наводи експерт.
Према његовим речима, руске компоненте за производњу полупроводника било би готово немогуће заменити.
„Говорити о санкцијама против руске микроелектронике немогуће је без говора о глобалној микроелектроници… Неће бити могуће нагло заменити Русију ресурсима са алтернативних локација за производњу супстрата, а нема начина да се ретки елементи замене из Русије“, наводи Изумрудов.
Он каже да је рок за обезбеђивање квалитета сафирних супстрата, потребних за микрочипове, на пример, 30 година континуиране производње. Постројења у којима се могу производити морају бити лоцирана у условима скоро нулте сеизмичке активности, што значи да су производи предузећа сличних онима у Русији у сеизмички активној Калифорнији или Тајвану „приметно инфериорнији по квалитету и запремини у односу на ниво који се захтева у индустрији”.
Према Изумрудову, чак и у најгорем случају, када западне државе успеју да одсеку Русију од њених постојећих технолошких партнера, Русија има низ опција „за сваки случај“ да преоријентише индустрију. Прва опција је рад са међународном корпорацијом Семицондуцтор Мануфацтуринг Интернатионал Цорпоратион (СМИЦ) са седиштем у континенталној Кини и њеном фабриком АМЕЦ. Она је инфериорна у односу на ТСМЦ, али „ово је привремено“, каже Изумрудов.
Поред Кине, додаје он, Индија би могла да буде „партнер са огромним потенцијалом у ИТ-у уопште, а посебно у микроелектроници“.
„Земља је заинтересована за улазак на глобално тржиште и за то има све неопходне основне елементе, посебно људске ресурсе. Довољно је обратити пажњу на број Индијаца у највишем руководству ИТ гиганата и стартапова, укључујући и област микроелектронике“, објашњава експерт, називајући могућност технолошке интеракције Русије са Индијом „веома обећавајућом“.
Према Изумрудову, постоји и трећа опција, а она лежи у стварању нових технологија унутар Русије.
„Поред чисто географских решења проблема, постоји и начин да се створи потпуно нови технолошки приступ производњи полупроводника“, наводи он. Изумрудов предлаже да се силицијум у полупроводницима замени галијум арсенидом, материјалом који се користи у инфрацрвеној оптици и микроелектроници, што би омогућило стварање 3Д архитектура чипа уместо тренутно коришћеног 2Д штампања плочица. Производња оваквих решења успостављена је у руском граду Перму за потребе Министарства одбране, каже експерт и додаје да технологија има потенцијал за цивилну примену и истраживања о њој се већ спроводе.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2022
