Прочитај ми чланакАлександар Вучић је обећао својим западним менторима да ће увести санкције Русији. Одлуку о томе донео би и пре председничких и парламентарних избора, али плаши се да ће му запленити 2,5 милијарде евра, које има на рачунима у руским банкама. У страху од Кристофера Хила, новог америчког амбасадора, Вучић обећава да ће „регулисати односе" и са Кином, која подржава Русију. Десет година је успео да опстане на власти играјући улогу дечка који свима све обећава, а готово ништа од тога није испуњава. Штитећи искључиво своје финансијске интересе, Вучић може да уђе у историју као једини владар који је успео да своју земљу изложи истовременом удару и Америке и Русије. И земаља Европске уније
Србија ће увести санкције Русији због „агресије на Украјину и кршења међународног права“. Власт Српске напредне странке припрема пакет мера, које ће бити усклађене с онима које су већ примениле земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе.
Увођење санкција неће имати никакав утицај на Русију и рат у Украјини, али нанеће несагледиву штету српским државним и националним интересима и изазваће колапс привреде. Без обзира на ту цену, Александар Вучић би одмах увео санкције Русији, кад се не би бринуо за новац који је депоновао у руским банкама.
Вучић је намеравао да потезе Србије у односу на Русију усагласи са сакцијама САД и ЕУ. Још 23. фебруара, дан после почетка руске специјалне војне операције у Украјини, Вучић је из Брисела добио списак захтева, са детаљним подацима о руским фирмама које послују у Србији, као и српских које би требало да напусте тржиште у Русији. Основни захтев се односио на конфискацију НИС-а.
Кад би то урадила, Србија би добила само пословне зграде, бензинске пумпе и празна складишта. Добила би и одговор Русије, који би нанео фаталну штету српској привреди. Од тога, Вучића више брине што би руске банке заплениле више од 2,5 милијарде евра који се налазе на његовим рачунима.
Само због тога није одмах увео санкције, како би добио на времену да покуша да извуче што више новца, који је опљачкао у Србији, опрао у Русији и депоновао у руске банке. Због тога је од западних дипломата тражио разумевање за оклевање. Као разлоге навео је економске и политичке проблеме.
Увођење санкција Русији изазвало би велике економске и политичке проблеме по режим у Србији. Економски су везани углавном за увоз гаса и нафте. Кад би Руси то заврнули, српска привреда би тотално пропала, цене би подивљале, баш као и инфлација динара. Проблем би продубио и прекид робне размене. Србија у Русију извози робу вредну око 990 милиона долара, највише јабуке (94 милиона долара), пнеуматске гуме (59 милиона долара) и хула-хоп чарапе (44,5 милиона долара), као и хартију, пластичне производе, лекове и храну за псе и мачке. Увоз из Русије у Србију је вредан око 2,2 милијарде долара. Скоро половина односи се на увоз гаса и нафте, гвожђа, минирална ђубрива, екстракте дувана и делове за авионе.
С каквим политичким проблемима би се суочио услед увођења санкција Русији Вучић је западним дипломатама презентовао резултате истраживања расположења јавности у Србији поводом рата у Украјини. Око 45 одсто грађана сматра да Србија не треба да се меша у тај сукоб, а чак 42 одсто отворено подржава Русију. Само десетак одсто залаже се за увођење санкција Русији. Да су такви резултати анкете блиски стварном стању видело се и на митингу подршке Русији у Београду 4. марта. Без икакве медијске подршке, на позиве упућиване само преко неколико интернет портала, у центру Београда се окупило више од 10.000 грађана. Уз скандирање српско-руском братству и „Вучићу педеру“, није било ниједне пароле против Украјине и украјинског народа.
Такав митинг подршке Русији, с таквом енергијом и бројношћу, не би могао да организује ни Владимир Путин у Москви.
Вучић је истраживање јавности, као и сцене с митинга, анализирао на различите начине, у складу са својим потребама. Руском амбасадору Александру Боцан Харченку, на састанку 6. марта, то је представио као доказ блискости и нераскидивог пријатељства с Русима. Амбасадорима Квинте је истим аргументима доказивао свој тежак положај, пошто влада народом који одбија реалност. С објашњењем да Срби подржавају Русију у рату с Украјином, али не због љубави према Русији, него због мржње према заједничком непријатељу НАТО. Вучић је тражио време за промену таквог става.
Асаф Елсин и Тол Силберстајн, Израелци (Израел није гласао за осуду Русије у УН) који воде Вучићеву кампању пред председничке изборе, саветовали су га да политичким порукама утиче на јавност како би променила однос према рату у Украјини. Једна од таквих порука била је одлука да Србија у Уједињеним нацијама гласа за осуду руске агресије. Да би се доказао пред западним газдама Вучић је јавно признао да он лично није дозволио да Србија гласа против или да уопште не гласа, као што је урадило 40-так држава. Не, он лично је захтевао да се осуди Русија. То је објаснио потребом да Србија поштује међународно право и осуди сваког агресора, пошто је и сама била изложена агресији НАТО савеза 1999. године.
– „Агресор“, то је она држава која нападне неку другу државу, пре него што су то урадиле Сједињене Америчке Државе“, говорио је Милош Земан, председник Чешке.
То знају сви грађани Србије, који се сећају „Милосрдног анђела“. Зато је председник СНС-а као главну паролу у предизборној кампањи узео „Мир, стабилност, Вучић“. Такође, режимски медији су добили задатак да извештавање о рату у Украјини прилагоде тим ставовима. Елсин, Силберстајн и Вучић се надају да ће свакодневно емитовање прилога о украјинским избеглицама и руским злочинима над цивилима изазвати емпатију према жртвама, али и, њима још важније, антируско расположење, које ће амортизовати незадовољство кад буде објављено да је Србија увела санкције Русији.
Вучић је тај рецепт применио у односу према Белорусији. Србија је у јулу прошле године, на захтев Европске уније, увела санкције Белорусији због „систематског кршења људских права“. Вучић се хвалио пријатељством с Александром Лукашенком, јавно му се захваљивао за непризнавање Косова као независне државе, па и на четири Мига, које је Белорусија поклонила Србији, узимајући их из летачке ескадриле. На све је заборавио кад је проценио да му је у личном интересу да уведе санкције пријатељској држави.
Наравно, санкције Белорусији нису уведене због Белорусије и Лукашенка, него због Русије и Путина. То је истицао и Вучић, који је говорио да се страни изасланици попут Габријела Ескобара, Мирослава Лајчака и Стјуарт Пич не баве Србијом због њених политичких, државних и националних питања, него због односа према Русији и Кини. Вучић им је обећао „регулисање односа“ према Кини, што у пракси значи смањење пословне сарадње, инвестиција и задуживања. Заокрет према Русији најавио је и немачкој министарки спољних односа Аналени Бербок.
– Какве везе ми имамо са сукобом у Украјини? Шта је Србија урадила погрешно? Код нас нема љубави и мржње, код нас има међународног права. Како је Украјина поштовала територијални интегритет Србије, баш тако и Србија поштује територијални интегритет Украјине. У Генералној скупштини УН-а смо подржали став да је неприхватљиво угрожавање територијалног интегритета Украјине. Имамо врло јасан и одређен став, то нисмо крили. Тешку одлуку против које је била већина нашег становништва сам лично саопштио и нисам се крио. Што се тиче личних контаката, нисам имао ниједан контакт са руским званичницима. Не знам од чега бих се дистанцирао – рекао је Вучић на конференцији за медије после састанка с немачком министарком.
Што год причао, Вучићу више нико не верује. И министарка Бербок је то доказала поштовањем протокола. Прво се срела са својим колегом Николом Селаковићем, затим с премијерком Аном Брнабић, па тек онда с Вучићем. Кад је ступала на дужност, немачка министарка је најавила обрачун са свим локалним диктаторима на Западном Балкану, нарочито с Вучићем. И овај сусрет, посебно због околности у којима је одржан, потврђује да Немачка није одустала од тог става.
Вучић је пристао да се окрене против Русије, али и сам зна да га то неће сачувати од притисака из Америке. На удару САД-а не налази се због политичких ставова и потеза, него због криминала. Зато стрепи од свиленог гајтана, који му доноси Кристофер Хил, новопостаљени амерички амбасадор у Београду. Вучић је пореметио односе са Кином, а више није радо виђен гост и пословни партнер ни у Уједињеним Арапским Емиратима. Док је трајала идила, Вучић је прешао из православља у ислам. Иако је то обећао својој арапској браћи, није то објавио. Годинама је свим странцима обећавао све и свашта, а ништа није испунио. На крају, презрен је од свих.
Кад уведе санкције Русији, Вучић ће постати први владар на свету који се замерио свим највећим светским силама. Што рече један опозиционар – колико је паметан, Вучић ће изазвати Америку и Русију да заједно бомбардују Србију.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 20, 2022
