Прочитај ми чланакИмамо изразиту склоност ка заборављању свега: људи и догађаја, узрока и последица – тако да једног од истакнутих протагониста радикалске политике данас по други пут устоличујемо за председника Србије. Гледајући резултате Вучићеве досадашње владавине не можемо а да се не запитамо на шта ће Србија личити, где ће бити, и шта ће од ње остати, после још пет година...
Вучићево седење на више столица, које нам се представља као доказ наше неутралности и самосталности, доведено је у питање Путиновом агресијом на Украјину. Када су руске трупе, у фебруару ове године, са тенковима и топовима, прешле украјинску границу, нисмо могли а да се не сетимо уласка совјетских трупа у Мађарску 1956, и у Чехословачку 1968. године. Док смо гледали слике рушења и погибија из Кијева, Харкова и Маријупоља, нисмо могли а да се не запитамо: да ли се проблеми у односима двеју земаља, ма колико били тешки и компликовани, могу решавати бомбардовањем и рушењем градова, и убијањем грађана, жена и деце? Како се односити према тој агресији? Не видим другог начина до осуде. И, као што се могло очекивати, свет је ту агресију осудио. У извесној мери, тој осуди смо се придружили и ми.
Међутим, када смо у Београду, током манифестације Бесмртног пука, у маси, између наших актуелних министара и директора Србијагаса, видели како носе, у природној величини, једног Путина од картона и, пренет са руских тенкова, знак руске агресије, слово З, схватио сам колико је наше придруживање тој осуди релативно. И схватио сам још нешто: да наш однос према тој агресији треба гледати у контексту целокупног нашег односа према Русији.
У мају 2007, Тома Николић, тадашњи председник Народне скупштине, изјавио је да не би имао ништа против да Србија постане руска губернија. Било би логично да човек који тако цени суверенитет своје земље истог часа, и заувек, нестане са политичке сцене. Напротив, такво багателисање државног суверенитета грађанима није сметало да га изаберу за председника републике.
Садашњи министар унутрашњих послова недавно је руској обавештајној служби проследио снимак разговора које су у неком београдском хотелу водили руски опозиционари. Докле све то иде види се и по томе што је један од наших политичких генија – који се својевремено кандидовао чак и за председника републике – предлагао да косовски проблем решимо тако што ћемо организовати референдум о уступању Косова Русији!
Ових дана, неке десничарске странке протестују против евентуалног увођења санкција Руској Федерацији. Понегде на фасадама, и на мајицама, видимо знак З. Руска амбасада организује у Крушевцу некакав дечји камп, у коме деца глуме црвеноармејце. Да не помињем онај центар у Нишу!
А кад сам гледао како навијачи пред Путином скандирају: „Матушка Русија!“, дошло ми је да их питам: „А шта вам је Србија?“
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 2, 2022
