Прочитај ми чланакФранцуска је већ послала земљама ЕУ необавезујући документ, такозвани нон-пејпер, у коме износи идеју о стварању европске политичке заједнице.
Француска жели стварање једног свеобухватног европског политичког форума који не би био замена ни за ЕУ, ни за Савет Европе, нити за Организацију за европску сигурност и сарадњу (ОЕСС), али би омогућио изградњу заједнице која би окупљала све европске државе, без обзира на њихов статус у ЕУ или односе с Европском унијом.
Ту је идеју пре месец дана први пут изнео председник ове државе Емануел Макрон, а о њој ће се расправљати на следећем састанку Европског већа 23. и 24. јуна у Бриселу. Занимљиво је да је о папиру почело да се расправља само пар дана пре објављивања мишљења Европске комисије о давању статуса кандидата за Украјину, Молдавију и Грузију, пише Јутарњи лист.
Очекује се да ће Комисија препоручити давање статуса кандидата за Украјину, вероватно и за Молдавију, а неизвесно је како ће се одразити на Грузији. Иако у ЕУ кажу да су након пријављивања ових држава за чланство о ЕУ „следили уобичајену постојећу процедуру“, јасно је да се све одвијало знатно брже и да се ради о политичким мотивима, а мање о испуњавању стварних критеријума за чланство. Али, ионако процес проширења зависи пре свега од политичке воље, а након тога од испуњења формалних услова.
Потребно додатно време
У Француском нон-пејперу се наводи да се од Савета Европе, који се састаје за недељу дана у Бриселу, очекује одлука о пријави Украјине за чланство, али и упозорава на дуго трајање процеса па предлажу да се још ове године створи европска политичка заједница.
„Који год ниво да постигнемо на овом Савету Европе, политика проширења, због захтева за неопходне реформе за придруживање Европској унији, и трајања које нужно следи, не нуди данас неопходни политички оквир за одговор на хитне историјске и геополитичке потребе које произлазе из рата против Украјине и за градњу политичког структурирања нашег европског континента“, пише у том француском папиру, преноси Јутарњи.
Управо та дуготрајност процеса је послужила Француској као аргумент за предлог о стварању европске политичке заједнице, у којој би биле све земље које су спремне да деле заједничке демократске вредности и принети заједничкој сигурности, стабилности и просперитету Европе. Заједница би била отворена за све европске земље, без обзира на то јесу ли чланице ЕУ и без обзира на то какве односе имају с Европском унијом. Било оних које желе бити чланице, оне које то не желе или су је напустили, или су повезане с ЕУ само економским споразумима.
Државе на које се мисли при расправама о овом француском плану јесу земље Западног Балкана и оне из источног партнерства, али и Велика Британија, која је напустила Европску унију.
Слична Мишелова идеја
Ова заједница би имала формат „благе правне структуре“ с овлашћењима доношења одлука, али уз поштовање аутономије ЕУ у одлучивању. Састанци у оквиру такве заједнице били би редовни, неколико пута годишње и то и на нивоу шефова држава или влада и на нивоу министара.
Сличну идеју је изнео и председник Савета Европе Шарл Мишел. Он ју је назвао нешто другачије – европска геополитичка заједница. Како је Мишел изузетно близак Макрону, очигледно се ради о истој ствари, па ће то бити и једна од кључних тема заседања Европског већа крајем следеће недеље.
Када је Макрон изнео први пут идеју о европској политичкој заједници, с обзиром на то да се он доказао као скептичан према процесу проширења ЕУ, многи се били сумњичави. Но у овом необавезујућем папиру стоји да ће стварање ове заједници помоћи, а не спречити интеграцију у ЕУ за оне државе које то желе.
„Европска политичка заједница неће бити алтернатива чланства у Европској унији и неће бити замена за процес проширења. За европске државе које желе да уђу у ЕУ ће напротив бити прилика за јачање веза с ЕУ земљама чланицама и пре чланства, и политичких и учествовањем у одређеним политикама ЕУ, укључујући и поступну интеграцију, када је то прикладно, у европско унуттрашње тржиште“, пише у француском нон-пејперу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 15, 2022
