Прочитај ми чланакНемачка са стрепњом очекује одлуку руског председника Владимира Путина о прекиду снабдевања ове земље гасом преко гасовода Северни ток.
Прекидање испоруке гаса овим гасоводом носи са собом рушилачке последице по немачку економију. Нагло смањење испоруке гаса може довести до нагле деиндустријализације Немачке, у којој нпр. многе индустријске пећи раде без престанка већ десетинама година, а заустављање њиховог рада створило би мноштво ланчаних проблема.
Немачка више нема начина да врши притисак на Русију, док Москва, напротив, има у рукама читав низ инструмената санкционог рата којима може нанети болне ударе немачкој и европској економији.
Економски блицкриг против Русије који су замислили амерички стратези, а у ком је требала велику улогу да одигра Европа, планирано је спровести кроз масовно отпуштеање радника иностраних компанија које се повлаче са руског тржишта, брзо трошење руских златних резерви, рушење националне валуте рубље, уништење финансијске стабилности, банкрот државне касе и немогућност сервисирања државних финансијских обавеза.
После тога би, по замисли, уследили масовни грађански протести у престоници и неколико већих градова Русије. Ипак, сценарио руског слома се за сада показао као неостварив, као што се показала погрешном и укупна аналитика досадашњег хегемона. Због таквих планова највеће последице трпи Европа, која послушно прати директиве господара тзв. евроатлантизма.
Немачка, која се сматра привредном локомотивом Европске уније, нарочито ће осетити последице недостатка јефтиног руског гаса.
Берлин, који се својом вољом одрекао јефтиних енергената из Русије, осудио је себе на кризу великих размера. У најближој будућности очекује се троструко повећање цене природног гаса.
Од како је Гаспром смањио испоруке гаса преко Северног тока за 60%, канцелар Олаф Шолц и његов кабинет разматрају варијанте како да на алтернативни начин попуне подземна складишта гаса за следећи зимски период. Међутим, изгледа да ниједна варијанта не гарантује безбедну и стабилну зиму.
Немачки политичари све отвореније говоре о опасности деиндустријализаце Немачке. Некима се чини да је то претеривање, чудећи се како таква снажно индустријализована држава може изгубити свој статус стицан вековима.
Чини се – врло једноставно: довољно је искључити руски природни гас. Чак и амерички економски аналитичари отворено говоре о руском гасу као главном узроку процвата немачке економије.
Поуздан и непрекидни доток овог значајног енергента са истока допуштао је олакшавање развоја предузетништва и одржавање раста БДП-а на високом нивоу. Данас се чак и такви гиганти као Фолксваген и БАСФ суочавају са трагичном реалношћу.
Немачка сада покушава да пронађе излаз у коришћењу угља. Владајућа коалиција, која толико воли да испира мозак својих бирача еколошком реториком, почиње да обнавља коришћење угља, еколошки најпрљавијег енергента (ако је веровати зеленој пропаганди).
Међутим, за такав преокрет потребне су године, можда чак и деценије, са неизвесним исходом. Фабрике које производе метал, хартију и прехрамбену робу биће прве принуђене да смањују или чак да потпуно затварају своје делатности, што би убрзало повећање стопе незапослености у производњи и нарушило укупну привредну слику земље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 1, 2022
