Прочитај ми чланакАуто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад, проглашен је за пројекат од посебног значаја за Републику Србију, а његова изградња је најављивана за 2019, па 2020, затим 2021. и коначно за фебруар 2022. године. Радови, међутим, још нису почели. Из Министарства грађевинарства нема нових зацртаних рокова, а у Покрајинској влади кажу како ће инсистирати на почетку изградње.
Дугачак 100 километара, са више саобраћајних петљи, на територији четири града и три општине, односно на укупно четири хиљаде хектара – тако би, према Просторном плану, требало да изгледа будући ауто-пут. Повезиваће Зрењанин са Београдом и Новим Садом, а у систему путне мреже Србије препознат је као основна веза на правцу север-југ.
Да ће његова изградња почети 20. фебруара, саопштио је у Зрењанину пре тачно годину дана тадашњи министар грађевинарства Томислав Момировић. Машине од тада, међутим, нису виђене.
Александар Мартон из Лиге социјалдемократа Војводине каже да грађани Зрењанина имају последњих година само прилику да слушају лепа обећања. Ако се изузму обећања о здравој пијаћој води, Мартон каже – било их је више и за будућу саобраћајницу. Најпре да ће добити такозвани „scnell strasse“, а након полагања камена темељца за фабрику гума Линглонг и ауто-пут.
„Немамо воду, скидају се пруге по Банату, нема путничког, ни железничког саобраћаја између Зрењанина и Панчева, а било га је 150 година. Наравно да је и за Зрењанин и уопште читав Банат битно да имамо ауто-пут. Јасно је да он пуно кошта, али би донео пуно бенефита“, сматра Мартон.
Да је тај пројекат од историјског значаја, никакву дилему нема ни председник Покрајинске владе Игор Мировић. У јуну прошле године је након састанка са представницима кинеске компаније најавио да ће изградња прве деонице почети за неколико месеци. Данас нема јасан одговор.
„Изборили смо се за Фрушкогорски коридор. Глобална ситуација није лака, јер се многи пројекти финансирају кроз кредите. Верујем да ћемо ове године започети изградњу ауто-пута од Београда до Зрењанина и од Зрењанина до Новог Сада, а имамо и најаве из Владе Србије и председник Републике је о томе говорио отворено пре неколико недеља. Борићемо се и захтевати од Владе Србије да своје напоре на изградњи коридора интензивира и да њихова изградња почне у овој години“, рекао је Мировић.
Мировић није прецизирао да ли је мислио на годину која је на истеку, или ону која долази. Наглашава ипак да је то један од најважнијих инфраструктурних пројеката за Војводину.
Идеја покрајинске администрације о брзој саобраћајници била је пред реализацијом, када је у мају 2019. Влада Србије одлучила да то буде ауто-пут и преузела посао. За сада нема информација о датуму када ће почети радови, једино да ће петља Ечка, на захтев зрењанинских привредника и због потреба Линглонга, бити померена ка будућој фабрици гума.
Професор београдског Саобраћајног факултета Драженко Главић најављени пут види као правац регионалог значаја, на ком би брза саобраћајница била исплативија него ауто-пут.
„Све у свему, морате да утврдите да постоји саобраћајна потреба и да постоји економска оправданост путног правца. Од Београда до Зрењанина тренутно има око 5.000 возила, а од Зрењанина до Новог Сада око осам до девет хиљада возила дневно, што је у неку руку недовољан саобраћај за ауто-пут.“, сматра Главић.
Професор Економског факултету у Београду Слободан Аћимовић је за Еуронеwс Србија рекао да је ауто-пут потребан и да на то увек морамо песрпективно и тржишно да гледамо, јер ће већи обим саобраћаја бити када он буде изграђен. Он је подсетио да је 2014. године на Коридору 10 било 44 милиона путника, а да их је 2019. године, када је завршена ова саобраћајница, било 66 милиона. Када су у питању разлози за одлагање почетка изградње саобраћајнице која би требало да повеће Београд, Зрењанин и Нови Сад,, професор каже да претпоставља да се још спроводе детаљне процедуре, које се тичу и одообравања конкретног пројекта.
„Било је ту и неких недоумица око делова трасе између Зрењанина и Београда. По мојим последњим подацима Студија изводљивости је предата у августу у Државну ревизиону комисију, а Студија утицаја на животну средину у септембру и то иде неким својим током, јер рецензенти то морају да прегледају и да оцене“, рекао је Аћимовић.
Он је подсетио да се причало да ће пут градити кинеска компанија „Шандонг“ и рекао да би то можда могло да крене половином 2023. године. Прва цифра која се помињала је била 530 милиона, па 600 милиона евра, а како чекамо чини се да ће ауто-пут бити све скупљи, јер је сада у игри износ од око 800 милиона евра. Професор је рекао да је цена ствар преговора између Владе Србије и кинеске компаније, али је напоменуо да су процене сада другачије и због промене тржишних услова, јер је све поскупело, а нарочито грађевина.
Аћимовић је додао да не види ниједан проблем са изградњом ове саобраћајнице, али да је најављено више пројеката и да се сада поставља и питање приоритета.
„По мени би битнији пут био онај који је намењен ка Ђердапској магистрали, али и један и други су нам потребни. Нема инфраструктуре која не донесе неки бољитак. Изградња пруге нам је донела да у првој половини ове године имамо повећање путничког превоза на железници за 54 одсто. Сваки пут доноси бржу проходност, већу безбедност у саобраћају, али и позив инвеститорима да ту негде близу лоцирају своје капацитете. Гледао сам неке анализе од Ниша до Димитровграда, од када је завршена саобраћајница, те општине су добијале нове инвестиције, које су лоциране у просеку до максимално 22 километра од ауто-пута“, навео је Аћимовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 22, 2022
