У току акције “Сабља” ја сам био шеф посланичке групе већине у Скупштини Србије, а Александар Вучић је био тек трећи човек по броју посланика минорне Српске радикалне странке. Наравно, он је звао на телефон мене, а не ја њега. Због свега тога више него комично звучи његова теза да сам му подносио било какав извештај, што је изјавио још 2019. године говорећи о томе како је годинама прислушкиван.

„Можда је мислио да се под подношење извештаја може подвести разговор у току кога је он, ридајући, понављао: “ви ћете нас хапсити, ви ћете нас хапсити”, а ја му одговорио да ће се хапсити криминалци, а не политички противници“, каже за Данас Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду.

Како додаје, Вучићева паника и сузе били су последица околности да су многи чланови Земунског клана били истовремено и чланови СРС.

„Међутим, није било индиција да је Вучић на било који начин уплетен у атентат. Он је, коначно, вечито био у сенци Шешеља и Томе Николића и служио за доношење бурека и осталих потребштина, па су његови страх и паника били, пре свега, последица његове природе, а не његових дела“, допуњава Бојан Пајтић изјаву коју је дао у документарном филму „Зоран Ђинђић – прича о Србији“ како га је после убиства некадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003. назвао телефоном тада члан Српске радикалне странке, а садашњи председник Србије Александар Вучић, „потпуно у страху и паници“.

„Вучић ме назвао телефоном, рида, каже ‘ви ћете нас хапсити’, потпуно у страху и паници, ‘зашто бисмо вас хапсили, зашто ћемо хапсити политичке противнике, побогу, хапсиће се криминалци и убице’“, испричао је Пајтић у документарцу.

Почело потписивање петиције за слободу Дејана Златановића – Потпиши и ти! https://t.co/g70j6ToYFh

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2023