Градски завод за хитну медицинску помоћ из Београда, који како тврди удружење „Доктори против корупције” дугује 40 милиона динара Републичком фонду за здравствено осигурање и 71 милион динара добављачима, у протекле три године оштетио је и буџет града, односно Београђане за више милиона динара.

Наиме, према подацима које је наш лист добио на увид, београдска Хитна помоћ је само у 2011. години због лоше спроведених јавних набавки морала да исплати скоро пола милиона динара новца пореских обвезника на захтеве за заштиту права понуђача.

А исте године, Хитна помоћ доделила је јавну набавку за куповину резервних делова за возила „ситроен џампер” у висини од 8.028.130 милиона динара компанији која је према записнику Комисије за јавну набавку хитне помоћи, доставила неисправну понуду.

Према речима Радомира Петровића, члана Управног одбора „Понуђачи Србије”, удружења које се бави проблематиком јавних набавки у Србији и заштитом права понуђача у тим поступцима, Хитна помоћ већ годинама крши Закон о јавним набавкама.

– Кроз тендерску документацију видљиво је да Хитна помоћ ограничава конкуренцију, врши дисквалификацију на основу нереалних референци, поставља техничке услове који нису у складу са јавном набавком и супротно закону и одлукама Републичке комисије за заштиту права понуђача у структури цена не наводи цене резервних делова – указује Петровић и додаје да је Хитна помоћ са једним понуђачем у 2012. години потписала уговор за сервисирање и одржавање возила у вредности од 18.500.000 динара, иако је понуда друге фирме била скоро упола јефтинија.

– А као разлог због чега је понуда тог понуђача одбијена наведено је да је увидом у биланс предузећа установљено да фирма није имала укупне пословне приходе у висини од 120.000.000 динара. И то не би било ништа чудно да Хитна помоћ касније није поверила посао сервису који није поднео ниједан финансијски извештај Агенцији за привредне регистре, иако је по закону обавезан да прикаже последња три извештаја – наводи Петровић.

Делове преплатили за 40.000 евра
Радомир Петровић истиче и да се у документацији види да је у 2010. години, Хитна помоћ прво обуставила јавну набавку резервних делова за возила Хитне помоћи, јер понуђачи нису испунили услове, а затим донела одлуку о избору понуђача по хитном поступку, јер је у питању „здравље и безбедност људи”.

– То можда и не би било толико чудно да Хитна помоћ са тадашњим директором Браниславом Лазићем на челу, није доделила тај посао компанији која је резервне делове на јавној набавци понудила за 40.000 евра више од другог понуђача.

И то све под окриљем хитности набавке која је од виталног интереса за грађане Београда – наводи Петровић.

Бранислав Лазић, бивши директор Хитне помоћи, који је донедавно био на челу и Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торолак”, није се јављао на редакцији познат број телефона.

Иванчевић: По закону
Ненад Иванчевић, директор београдске Хитне помоћи истиче да је ова институција радила сав посао око јавних набавки према законским процедурама.

– Нама ниједан тендер није оборен, а сви извештаји са јавних набавки су уредно послати Управи за јавне набавке. Никаквих примедби на те извештаје није било, јер смо испоштовали све кораке.

На крају, сва тендерска документација и уговори су вам доступни да дођете и уверите се у то да смо пословали у складу са законом – навео је Иванчевић, који није знао тачно да прецизира да ли је Хитна помоћ исплатила пет захтева за заштиту права понуђача, „јер се то десило пре две године”.

(Alo, фото: Оливер Бунић, Марко Ђурица,Горан Срданов)

Ознаке: малверзације у хитној помоћи, Ненад Иванчевић, Радомир Петровић, ремонт возила, хитна помоћ