Пред десетак година је Видовдан објавио ауторов текст “Тко се боји Америке још, три за грош, три за грош?“. Повод за писање истога је била заједничка изјава Председника Кине Јинпинга и Русије Путина да ће њихове државе медусобна плаћања проводити са властитим валутама. Извесно је да је овај „двојац без кормилара“ био свестан, да су атаком на УСД, као међународну резервну валуту „прешли Рубикон“, као и извесних реперкусија таковог реметилачког чина.

Ради разумевања проблематике даје се кратки историјат Федералног резеврног система (ФЕД) као централне банке УСА, која је основана 1913 г. и 1916 г. стекла стогодишњу концесију на емисију и дистрибуцију америчке валуте долара (УСД). ФЕД је приватна банкарска институција чији су анонимни акционари, америчке најбогатије (плутократске) породичне династије.

Долар је тада имао златну подлогу од 35 УСД за једну златну унцу. Бретонвудском конференцијом 1944 г.уговорено је међу савезничким државама да УСД, као валута која има златну подлогу, буде уједно међународна резервна валута за међународна плаћања, која тако постаје и валута девизних резерви држава чланица. Када је 1971 г. укинута златна подлога УСД, исти и даље задржава све своје функције (тада као петродолар).

Многобројне су бенефиције УСД за америчку државу (УСА), а поготово за акционаре плутократе.
УСА пласманом своје папирнате валуте без неких трошкова остварује сва могућа материјална као и нематеријална добра, најквалитетније људске ресурсе, а што је имало за посљедицу њену технолошку, а тиме економску и војну хегемонију, у односу на остатак света.

Плутократи, поред провизије за дистрибуцију УСД (наводно од 6%), преко својих мултинационалних банка остварују кредитирањем правних и физичких особа, оснивањем и преузимањем компанија које се баве лукративним пословима и многобројним другим активностима, за сваки нормални људски ум несхватљиве профите. Њихов примарни модус операнди је стварање хаоса изазивањем разних ратова, економских и финанцијских криза, револуција и преврата, као í свих других могућих хаосних догађаја, чиме реализују екстремне екстра профите.

Дакле сума сумарум плутократи су захваљујући УСД стекли огромну, не само финанцијску, већ сваку другу моћ, а од УСА створили светског хегемона, преко кога су проширили свој утицај (милом или силом) готово на цели свет.

Једино је СССР реметио статус УСД у државама његове интересне сфере и то клирингом потраживања помоћу свог тзв. клириншког долара. Међутим када је, због примарно деструктивног економског модела, дошло до распада СССР-а, једног од малог броја реметилца глобалног монетарног система, проглашен је „крај хисторије“, те је уследила победничка еуфорија плутокрације и слугеранских западних елита.

Неподесни покушаји атака на УСД од стране Садама Хусеина (продаја нафте за друге валуте) и Моамера Гадафија (предлог за увођење афричког динара са златном подлогом) су егземпларно санкционисани њиховом ликвидацијом и разарањем Ирака и Либије.

Оснивање пак ЕУРО није био атак на УСД, већ уз саглас плутокрације, а ради елиминације њемачке марке, која се постепено ширила као европска резервна валута и тако реметила ФЕД-у значајан посао. Саморазумљиво ФЕД је временом и ЕУРО „узео под своје окриље“ тј. постао његов дистрибутор са припадајућом провизијом и осталим бенефицијама.

Међутим „слатки сан“ плутократа је трајао само две деценије, а замениле су га је ноћне море у виду источних реметилаца Путина и Јинпинга. Како нови атакери на УСД, Русија, а поготово Кина нису били Ирак или Либија, већ актуелне светска нуклеарна односно економска велесила, то су тада УСД славодобитници схватили да их чека „мајка свих ратова“ и почели интензивне припреме за исти.

2 –

II ПРИПРЕМЕ КОЛЕКТИВНОГ ЗАПАДА ЗА ОТВАРАЊЕ НОВОГ ИСТОЧНОГ ФРОНТА

Ради разумевања функционирања ФЕД-а у остваривању интереса акционара плутократа, треба истаћи да су УСА постале њихова вазална држава, разумљиво са подређеним европским и осталим западним државама сателитима, које беспоговорно проводе геополитичке и све друге налоге својих „газда“. Овакав однос доларске плутокрације према УСА марионетским властима већина критичких аналитичара у свету назива „дубоком државом“ (јер име свевишњих се не спомиње без последица) .
Сама процедура одлучивања о плутокрацијским интересима и циљевима је утајена, а за претпоставити је да одлуке о íстима доносе ФЕД-ове акционарске скупштине, док се планирање и конкретизација акција са хармонограмом провођења поверава специјализованим трустовима мозгова, састављеним од лојалних „суперексперата“, што се прослеђује затим на извршење УСА, као и сателитским властима.

Треба навести да су на прелазу миленија плутократски геополитички стратези створили страшан пројект у виду ПРО система, којим би се елиминисала свака претња нуклеарног одовора (слатки сан како плутократа, тако и њихових трабаната), а то примарно од стране Русије. Реализација је саморазумљиво поверена УСА војноиндустријском комплексу.

Потпуном реализаацијом ПРО пројекта би плутократи успоставили тоталну доминицију над остатком света, са претњом употребе УСА тактичног нуклеарног оружја против било којег реметилца УСД поретка и других плутокрацијских интереса. Чак је обнародован евентуални модус операнди његове примене у случају потребе употребом тактичког нуклеарног оружја као „одговор на саибер нападе, саморазумљиво под фалсе флагом“.

ПРО, који је инсталиран на копну УСА, на десетинама ратних бродова, те у Румунији и Пољској се показао као „празна пушка“ када је Председник Путин 2017 г. „објавио урби ет орби“ да Русија има хиперсоничне ракете, које чине амерички ПРО безвредним и тако се „слатки сан“ плутократа претворио у ноћну мору, док се саибер напад као цасус белли за нуклерани одговор уопште вишее не спомиње.

Како је ПРО отпао као „решење за освежење“ против свих потенцијалних атакера на УСД, то су плутократски геополитички стратешки планери били присиљени каридинално модификовати свој страшни план елиминације реметилачког двојца УСД поретка у свету.

Суштина новог стратешког плана је да се против Русије, као нуклеарне велесиле, али економског . „патуљка“ проведу два прокси рата, како оружани, тако и хибридни, са циљем да се иста толико економски и војно ослаби, те да се по безусловној капитуалицији, по диктату Колективног Запада расформира, као пред тим СССР, на бројне прозападне марионетске државице.

Улога организатора прокси хибридног рата против Русије предвиђена је за УСА, а остале државе тзв. Колективног Запада су припремане као његови главни извођачи, иако су њихове власти биле свесне да за њих, па чак и остатак света исти има више него лоше последице.

Једини потенцијални кандидат за оружани рат против Русије виђен је у Украјини, због анимозитета украјинских про бандеровских унијата према руским православцима, на једној страни и западној пропаганди о Рају земаљском у ЕУ, на другој страни. Због тога је опозиција у Украјини 2013 г. засута милијардама УСД, а Викториа позната по изреци „ Фуцк Еуропа“ организовала успешан преврат почетком 2014 г. на Мајдану против „неутралне“ украјинске власти и преузимање исте од стране пронацистичких Бандероваца. Будући ратни сценариј поспешује и сама Русија, која је припојила полуострво Крим, те подржала етничке Русе у Доњецкој и Луганској области, који су заузели дио истих и прогласили као своје независне Републике.

Мински споразуми из 2015 г. са договором о аутономији отцепљених области у оквирима Украјине су били само замајавање Руса и служили су као тајм-аут за обуку, опрему и наоружавање украјинске армије, у складу са НАТО стандардима, али све то није у потпуности проведено због преране руске специјалне војне операције.

– 3 –

Околност да УСА и сателити нису опремали украјинску армију својим најмодернијим, већ чистили своја складишта са старијим наоружањем (ракете Стингер, Јавелин и сл.), указује на то да су плутокрацијски војни стратези и планери сматрали да је овој довољно њено совјетско оружје и старије западно оружје, да уз НАТО логистику ова може победити или барем парирати у рату Русији.
Могући разлог за исто је и неповерење према украјинској армији, у толико да би за масне паре њени припадници трансферирали таково оружје, чак и Русији. У својим илузијама о свеколикој супериорности Колективног Запада у односу на Русију, могуће да нису проценили да би се руско руководство одлучило прво покренути војне операције против Украјине, па због тога уопште нису форсирали обуку и наоружавање Украјинаца, што су почели по „краху пројекта ПРО“ 2017.г.
Било како год било, сва Украјинцима дана западна обећања била су, мање или више, само лудим радовања.

III РУСКЕ ПРИПРЕМЕ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ У УКРАЈИНИ

Што се тиче војних припрема Русије за Специјалну војну операцију (у даљем тексту:СВО) о истим није било посебних информација. Имајући у виду да украјинске припреме нису такве природе да би угрозиле руску војну супериорност са модернизованим советским наоружањем, руска команда је држала да је довољна редовна војна обука и вежба, са планованим војним маневрима професионалне војске и националне гарде. Претпостављам да су Руси усавршавали сву своју војну стратегију и тактику, у складу са теоријом генерала Герасимова о модерном ратовању, а коју су примењивали у Сирији. Да се теорија и пракса не морају подударати показали су почетни и неки каснији „успеси СВО“.

Међутим највећи пропуст Русије је процена њених обавештајних служби о томе да ће руска воска бити дочекана са „буклијом“ и цвећем од стране братског руско-украјинског народа. Али за осам година протеклих од мајданског преврата Колективни Запад је успио корумпирати и индоктринирати украајинске унијате у пронацистичке Бандеровце, смртне непријатеље Руса. Ови су преузели милом или силом, не само командне позиције, већ и потпуну контролу над свим војним јединицама, користећи притом и стаљинистичке методе.

Из наведених разлога је за СВО припремљено око 300.000 (са донбаским милицијама) што очито није било довољно да провођење офанзивних акција и спречавање контракција Украјинаца на фронту од преко 2.000 км., поготово уколико се врши и ротација јединица.

IV ПОЧЕТАК И ДОСАДАШЊЕ ОДВИЈАЊЕ РУСКЕ СВО

Почетак СВО је запамћен по бламажи са хеликоптерским десантом руских специјалних јединица на кијевски аеродром Гостомељ, праћен шездесет колометровом колоном војних возила и накнадном „бежанијом“ у Русију.

То што су руске јединице и милиције Донбаса на препад заузеле Херсон с делом припадајуће области, као и део Запорожја до леве обале Дњепра није било изненађење, јер су Украјинци концентрисали своје јединице на обрану утврђене линије према Доњецкој области. Неколико месеци је трајало заузимање Мариопуља и делова Лугањске и Харковске области. Након тога су руске јединице концентрисане према Западу и почеле офанзивна дејства прптив украјинске „Мажино линије“. Како су Украјинци у међувремену провели мобилизацију и обуку резервиста, а НАТО државе су додале све недостајуће наоружање и опрему, то је припремљена и проведена контраофензива. Како би могли проводити офанзивне операције на Доњецком сегменту фронта руска команда је практично повукла већину јединица из Харковске области, што је довело до даље бламаже.

Украјинска војска је провела септемброву контраофанзиву у Харковској области и из исте испрашила малобројне руске јединице, па чак и заузела део Луганске области. Како су Украјинци ракетирањем

– 4 –

стално оштећавали Антоновски мост преко Дњепра до Херсона, а поред логистичких проблема, извесно није било ни довољно јединица за обрану, то је руска команда провела повлачење јединица из Херсона као и његове околине, на леву обалу наведене реке. Дакле украјинска трећа срећа и даља победа Давида над Голијатом. Све ове украјинске „победе“ нису биле од посебног војног значаја, али су подигле код украјинске војске борбени морал, а код западних војних стратега потврду њиховог мишљења о некомпетентној руској команди.

Коначно се руска војна команда досетила да је ђаво однио шалу и у септембру прошле године (у време украјинске Харковске протуофанзиве) прогласила мобилизацију 300.000 руских резервиста.

По диверзији аутобомбом Кримског моста руска команда је започела пандан америчком тзв. Милосрдном анђелу, ракетирајући украјинске логистичке, индустријске и друге ресурсе, што је значајно смањило њихове војне капацитете.

Руси су прошле зиме покренули офанзиву на централном делу фронта и заузели град Соледар, те довели у полуокружење град Бахмут и Авдејевку (предграђе Доњецка) и деломично повратили територије изгубљене у украјинској Харковској протуофанзиви.

По додатном наоружаваању и обуци од стране Колеективног Запада Украјинци прете протуофанзивом у правцу Крима, а Руси су већ израдили обрамбене положаје, чак и (злу не требало) на Криму.

V КАДА ЋЕ БИТИ КРАЈ РУСКО-УКРАЈИНСКОГ ОРУЖАНОГ СУКОБА?

Одговор на питање о крају руско-украјинског оружаног сукоба је једнозначан. Краја ће бити само у случају: ако Русја безусловно капитулира или пораза Колективног Запада. Америчка плутократија је одлучила да Русију, као првог (слабијег) од реметилаца глобалне позиције УСД треба оружаним и хибридним ратом победити и распарчати на за УСА сателитске државице. Овакав закључак потврђују стално понављане изјаве америчких марионета и њихових европских лакеја да без задршке подржавају Украјину у њеном ратном напору да поврати у целости све „окупиране“ територије, а што се може догодити само у случају безусловне капитулације Русије. За УСД плутократе је побједа над Русијом питање „бити или не бити“, те се не поставља питање цене, како људских тако, финанцијских или других ресурса. Саморазумљиво да ће то скупо платити Украјина, њихов вазал УСА, као европски и остали амерички сателити, што је већ њихов проблем. Околност да су се реметилцима Русији и Кини придали у атаковању на УСД чак и неки амерички пријатељи напр. Саудијска Арабија, Индија, као и остатак света упућује на то да ће се употребити и сва могућа друга средства која плутокрацијски извођачи радова буду имали на диспозицији (осим нуклеарног оружја, које би свима узроковало ненадокнадиву штету).

Све ове околности, као и садашња ситуација на Источном фронту указују да ће Русија однети превагу у рату и да ће грозити, пре или касније, колапс украјинских оружаних снага. У таквом случају би чак и Украјина могла заатражити примирје, како би се реорганизовале њене оружане снаге и добила западна „ крвна инфузија“. Како је Украјина под сталном претњом „гладомора“, а државе Колективног Запада практично под окупацијом и у „дужничком ропству“ плутокрације, то ће се рат наставити, бескрајно, уз учешће „мировних јединица неких вољних НАТО чланица“, јасно ради „спречавања геноцида над Украјинцима“.

Каква ће бити реакција јавности Колективног Запада није битно, јер ће Викторија Мајданска на то одговорити на свој начин (Фуцк тхе Публиц) Тако ће се наставити међусобно исцрпљавање на Источном фронту, у нади да непријатељ има „слабије дурало“.

Што се пак тиче какофоније прогноза о крају СВО многобројних домаћих и страних, мање или више навијачких војних аналитичара, исте су млаћење празне сламе, јер не полазе од суштинских актера и њихових циљева и ресурса.

О ефектима и крају хибридног прокси рата Колективног Запада против Русије аутор текста ће дати своје виђење ове проблематике у даљем тексту.

Док не почну директан рат с Русијом, неће стати: Британци шаљу Кијеву и дронове…https://t.co/pdjti2nWKx

— СРБИН инфо (@srbininfo) May 15, 2023

Извор: Србин.инфо

Ознаке: крај специјалне војне операције, Никола Турајлић, руско-украјински рат