Мере које је најавио председник Србије - од раста пензија и плата запослених у просвети и делу здравства до поделе 10.000 динара свој деци узраста до 16 година су маркетиншке и популистичке и реакција су на протесте против насиља због којих је дошло до пада поверења у извршну власт, сматрају економисти у разговору за портал Н1.

„То су маркетиншке мере и популизам изнуђене природе у условима дубоке политичке кризе када се настоје анестезирати протести против насиља и таргетирају се одређене групе – од просветара до деце од 16 година. На тај начин настоји се да се амортизује незадовољство, у овом случају просветара или да се преко деце индиректно покуша утицај на њихове родитеље, а и на саму децу, јер имате на протестима и децу из гимназија“, каже економиста Саша Ђоговић.

То је, како истиче, основна сврха свих тих мера и оне немају неку посебну економску позадину која би резултирала неком јасном стратегијом привредног раста и развоја ове земље и одрживим растом животног стандарда становништва.

„Ово су дефанзивне ад хок изнуђене мере које ће се, у случају просвете применити у септембру, а већи део од јануара, што говори од једној нади и о томе шта би могло да се деси у некој скоријој будућности. Кад говоримо из чисто економског аспекта, све те мере неће омогућити раст животног стандарда на одрживим стабилним основама. Да би се то десило неопходна је реформа пореске политике, омогућавање деловања институција у земљи и системски рад против мита и корупције и организованог криминала. Јер, можемо само да замислимо колико средстава кроз мито и корупцију одлази у нечије џепове, а и те како би могла боље да се употребе за опште добро, или бар за смањење задужености“, наводи Ђоговић.

Уместо системске борбе против мита и корпције и реформских праваца према етаблирању и промовисању независних инстиуција ми, истиче – имамо „типично популистичке, маркетиншке, изнуђене мере“.

„Оне суштински имају превасходно политичку подлогу и никако другачије их не би могао коментарисати“, истиче Ђоговић.

Шврћа и бушан брод

То је, додаје Ђоговић, чисто популистичко додворавање буџетским средствима.

„Као у оном цртаном филму о Шврћи и бушном броду у који надире вода и где он ставља прсте, али нема толико прстију колико има рупа. То је као да се брод напуњен водом спасава избацивањем воде кантама што је – немогуће“, поручује Ђоговић.

Ове мере неће, сматра, донети економски напредак друштву, помоћи ће само тренутно таргетираној групи.

„То су једнократне ствари, а нама треба системска економска политика која ће се базирати на домаћој привреди и даљим смањивањима парафискалних намета, на смањивању мита и корупције и отварају врата ка отвореној тржишној утакмици, без привилегованих играча на њему. То већ дуже време није случај и све се некако врши кроз процес ‘црне кутије’, а где је црна кутија – ту је и мито и корупција“, каже наш саговорник.

И економиста Михаило Гајић сматра да је реч о популистичким мерама чији је циљ – куповина бирачког тела.

„Намештање“ фискалне политике

„У изјави председника има доста ‘набацаних ствари’. Јасно је да се највећи део ових мера најављује за даљу будућности – за јануар следеће године, а још није прошао ни јун месец. Ово је ‘намештање’ фискалне политике тако да она да свој пуни ефекат – баш сасвим случајно – неколико месеци пре најављених парламентарних избора“, каже Гајић за портал Н1.

Ово је, каже, како му се чини – велика куповина бирачког тела.

„Мислим да то никада није најављено оволико раније. До сада је увек било најава о подизању плата и пензија неколико месеци пре избора, а никада оволико унапред. А зашто се то ради? Чини ми се да је разлог то што владајућа партија и структуре прилично лоше стоје, имајући у виду протесте против насиља у Београду који су довели до пада поверења у извршну власт и да је то основни разлог ових најава“, наводи Гајић.

Мере које је изнео Вучић економски гледано нису, како истиче, нужно лоше, „али би их свакако требало поправити“.

Имајући у виду номинални раст БДП најављено повећање пензија ће бити, према речима Гајића, тек нешто мало изнад очекиване стопе инфлације за коју се очекује да буде око 11 одсто на годишњем нивоу.

„И пензије ће и тада остати у оквиру фискалног правила – издвајања испод 10 одсто БДП“, наводи Гајић.

Октобарски раст пензија – редовно усклађивање

Он истиче да је прво најављено повећање пензија редовно законско усклађивање, које се ради у априлу и октобру према такозваној швајцарској формули.

„Заправо је оно повећање пензија најављено за јануар – политичко повећање“, указује он.

Подсетимо, председник Србије је најавио да ће „пензионерима од 1. октобра примања бити повећана за 5,5 одсто, а од 1. јануара 14,6 одсто“.

Такође, најавио је и раст зарада у просвети – од 1. септембра за 5,5 одсто, а „од 1. децембра или 1. јануара, још 10 одсто, што је кумулативно 16 одсто“.

„Медицинске сестре и медицински техничари, укупно 59.128 запослених, добиће од 1. септембра 5,5 одсто повећање плата и додатних 10 одсто у децембру или јануару“, најавио је Вучић.

Михаило Гајић оцењује да, када је реч о повећању плата у јавном сектору дела запослених у здравству и просвети то није лоше.

„Јер у здравству имамо велики одлив запослености па и тог средње стручног кадра, а то је због разлике у премији плата – једини начин да се задрже људи са знањем и искуством је повећање њихових зарада колико је то економски могуће и побољшање услова рада. Што се тиче просвете, већ имамо проблеме да нађемо кадрове одређеног профила – недостаје наставника математике, информатике, физике, па и немачког“, наводи Михаило Гајић.

Треба, додаје, кроз обећану зараду охрабривати младе људе да упишу одређене факултете.

Нема правог оправдања за 10.000 динара

Једнократна давања за децу узраста до 16 година, у укупном износу од око 100 милиона евра је, према мишљењу нашега саговорника – најмање проблематично када је реч о количини новца.

„Ту је проблем из угла ефикасности. Јер, дечји додатак, на пример, не можете да добијате, ако су примања породице изнад одређеног цензуса. Овако, кад се новац даје свима, он најмање иде тамо где је потребан, а највећи део ће да заврши у рукама средње класе која плаћа порез, а треба да имамо у виду . Оваква мера нема ефекте по једнакост и приходе, као што то имају други програми социјалне политике који иду у руке оних где је то заиста потребно – онима који имају најниже приходе у нашем друштву“, наводи Гајић.

Он наводи да је исплата 10.000 динара за свако дете до 16. године старости потпуно иста мера као и претходна давања попут 100 евра свим пунолетним грађанима, па младима од 16 до 30.

„Потпуно је иста мера јер се новац даје према нечијој каратеристици – да има одређени број година, или статусу – да је пензионер, а без икаквог правог оправдања зашто новац треба дати баш ту, а не негде другде – повећати, на пример дечји додатак. То не би било једнократно, али би имало више ефекта и смисла. Ово је, чини ми се, намењено само бирачима. Имајући у виду ‘пи-ар’ грешке прављене у комуникацији након трагедија и злочина у Младеновцу и ‘Рибникару’ чини се да се извршна власт сада жели приказати као неко ко посебно брине о деци“, каже Гајић.

Поскупљење струје

Према договору са ММФ, цена електричне нергије у Србији је требало да поскупи 1. маја (што се и десило), затим 1. новембра ове и још једном 1. маја идуће године. Михаило Гајић оцењује да постоје охрабрења, имајући у виду да је ново руководство ЕПС поправило пословање према последњим извештајима, и да је Електропривреда почела да извози струју, да би у случају да макроекономски подаци буду добри, да се настави раст буџетских прихода и да се дефицит не повећа, ММФ би могао да одобри да не буде следећег поскупљења струје.

„Оно што нама квари слику су прилично лоше перформансе упрвом кварталу – наш буџет прављен је према расту од 2,5 одсто, међународне финансијске институције кажу да ће пре бити око два одсто, Европска комисија каже 1,9 одсто, тако да то може да представља ограничавајући фактор. Ако не буде било очекиваног раста – мораћемо више да се задужимо.

Мирослав Паровић: Најава избора је Вучићева бућка за сомовеhttps://t.co/JmMeJ69ofp

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 8, 2023

Извор: n1

Ознаке: Александар Вучић, државна помоћ, мере, новац