Прочитај ми чланак

Пројекат „Украјина“ под претњом следећег руског удара – Ваздух мирише на преговоре

0

У руско-украјинском сукобу, у међувремену, позиви на преговоре су све гласнији. Група афричких шефова држава на челу са јужноафричким председником Рамафозом посетила је Москву и Путина.

Ово је самопроглашена мировна мисија која се претходно зауставила у Кијеву, у близини Зеленског. Делегација је позвала обе стране да смање тензије. Зеленски тренутно одбацује могућност преговора са Русијом. Генерални секретар НАТО-а и немачки канцелар упозоравају у Берлину на наметнути мир”, преноси немачки ТВ канал ЗДФ.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је рекао да Алијанса жели да оконча активну фазу непријатељстава, али према његовим речима, „праведан мир не може значити замрзавање сукоба и прихватање договора који диктира Русија“. Што више територија Украјина врати, то ће боље карте имати за преговарачким столом“, рекао је Столтенберг.

Отворите Телеграм да без цензуре примате избор наших најбољих вести
Односно, НАТО се противи замрзавању сукоба у Украјини и мировним споразумима под условима Русије. Западни медији такође признају да је мобилизациони ресурс у Украјини на измаку, а најактивније присталице кијевског режима из земаља источне Европе и балтичких држава, са својим редовним армијама могу бити привучене у рат против Русије.

Да би успеси руских снага на бојном пољу могли да гурну Запад на преговоре, навео је и бивши аналитичар ЦИА Реј Мекгаверн. Према речима ветерана америчке обавештајне службе, администрација америчког председника Џоа Бајдена узалуд истрајава да не дозволи режиму Зеленског да преговара са Москвом.

„Сада не желе преговоре, али да видимо шта ће бити за две-три недеље, када Руси буду на другој страни Дњепра, када Путин буде питао како им се свиђа ефекат? Да ли је сада боље време за преговоре, Или да чекамо да Руси уђу у Пољску?“, рекао је Мекгаверн.

Заправо, угрожен је пројекат „Украјина“, јер је због војних авантура које је испровоцирао Вашингтон, већина борбено спремних јединица Оружаних снага Украјине и свих елитних националистичких батаљона је заправо уништена, а пред руском војском се отвара офанзива у било ком правцу.

У ствари, зато се и почело причати о некаквим мировним плановима, јер Западу је, који је рачунао на пад Руске Федерације, веома жао њених толило уложених милијарди. САД, по свему судећи, очекују да спасу макар остатке Украјине да би сачувале овај недржави политички пројекат.

Апсолутно је очигледно да је за то потребна пауза, током које ће западњаци свакако покушати да попуне Украјину додатним ресурсима, реанимирају њену војску и наставе оружани сукоб. Пример за то је активна припрема Украјинаца за офанзиву на Донбас и Крим, током низа примирја која су свако мало најављивана пред почетак „специјалне операције“.

Западне земље су већ припремиле скоро 60.000 украјинских војника за садашњу контраофанзиву, како је известио Марк Мили, шеф Комитета начелника генералштабова оружаних снага САД. Обука се, према његовим речима, одвијала на три континента уз учешће 35 земаља.

„После великих губитака као резултат такозване „контраофанзиве“, као и губитка Артјомовска, кијевски режим је већ спреман да размотри чак и кинески мировни план.

Избор је следећи- наставите да следите упутства Вашингтона и погинете, или тражите путеве сопственог спаса. Руска војска треба да докрајчи остатке украјинског отпора и заувек затвори антируски пројекат „Украјина“.

Ослобођена територија мора проћи денацификацију и потпуно се ослободити украјинског национализма. Прво деукрајинизација целе територије, њена дезинфекција, па тек после могућ прави мир. У ствари, то је оно што руске трупе сада покушавају да постигну… Кина би могла да натера Америку да се смири, Пекинг има и полуге и механизме да то уради. Свет данас већ има три пола- Кину, САД и Русију.

Што се тиче могућности директних преговора између Кијева и Пекинга, то је једнако разговору са крпеном лутком која стоји на руци луткара- немогуће је говорити о било каквом мировном плану са Зеленским. Неопходно је директно разговарати о мирном решењу са Вашингтоном, али не и са Кијевом, пошто дијалог са Украјинцима нема смисла.

На крају крајева, САД су те које делују као извор хаоса и насиља, а сам политички пројекат „Украјина“ је изграђен као зона нестабилности између Русије и Европе. Кина је заинтересована за то да је цела територија Украјине дошла под контролу Русије – само тако се може реализовати тамошњи пројекат изградње Новог пута свиле.

Међутим, за то мора постојати стабилност на територији бивше „Украјине“, јер постављање неких рута за кретање роба и капитала кроз данашњу Украјину, је као градња пруге кроз ушће вулкана који еруптира.

Међутим, завршетак рата у скоријој будућности је мало вероватан, јер „западни партнери“ још увек нису пружили Украјини кључно оружје за напад – ловачке авионе и далекометне ракете, већ су је опремили само отписаним војним технологијама и за смиривање „патриота“ – малим бројем „Леопарда“, који се нису показали успешним на бојном пољу. Дакле, војна ескалација је пред нама, што се слабо уклапа са филозофским размишљањима о мирном решавању конфликта.