Прочитај ми чланак

Зашто Вучић нуди опозицији да бира термин кад ће на изборе?

0

"Александар Вучић зна да би под садашњим условима победио на изборима, када год они били одржани, да ли у септембру, децембру, априлу или мају наредне године. Зато великодушно и нуди лажној опозицији да бира термине ванредних избора, како би уз њихове аплаузе, преварио праву опозицију да на њима учествује. Међутим, ни Вучићу и СНС-у се не иде превише на изборе, већ им је циљ отупљивања оштрице и масовности протеста“, сматрају саговорници Данаса.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је, гостујући на ТВ Пинк, да ће избори бити одржани у миру и реду, а када ће бити зависи од опозиције и „ако хоће, могу да их имају и у септембру и у децембру“.

„Ако не, имаћемо опште изборе у априлу или мају кад су и локални и покрајински избори“, рекао је Вучић и додао да део опозиције неће изборе, јер знају да и грађани који шетају на протестима неће за њих да гласају.

Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, каже да су и Стаљин и Норијега као добри познаваоци аутократских механизама својевремено рекли сличну ствар о изборима – да није битно како грађани гласају, већ ко броји гласове.

„То добро зна и Вучић, али за разлику од њих, још је и мајстор играња квазидемократских игара. Стаљин и Норијега су изборе могли у потпуности да наместе па нису око тога морали да се замајавају. Вучић то може само делимично, па је зато развио методе одржавања изборних трка у којима једна страна језди на кочијама које вуче низ државних коња, док други чиниоци покушавају да трче док су им ноге спутане оковима“, напомиње саговорник Данаса.

Према његовим речима да баш на ту врсту политичке утакмице Вучић и сада мисли, види се по низу ствари. Појављује се са обраћањима нацији скоро па на сваких пар сати, као ТВ вести, у низу медија које контролише.

„Отворено најављује да ће у наредним месецима државне фондове користити као партијске за поткупљивање бирача. Спроводи навелико репресије, од тога да његови партијско-криминални батинаши прете пољопривредницима који протестују, до хапшења и осуда новинара због вербалног деликта. Интензивирао је геополитичке перформансе и горљиво пласира испразне ура патриотске приче“, истиче Анђелковић.

Оцењује да је борбена запрега, налик римској гладијаторској, у којој се удобно и безбедно вози, Вучићу погодно средство за обрачун са политичким противницима које, скоро па голоруке, покушава да увуче у изборну арену.

„Под садашњим условима Вучић зна да би победио у децембру ове или у мају наредне године, ако би уз аплаузе лажне опозиције због тога што нуди ванредне изборе, преварио праву да на њима учествује. Тако би политичке процесе који су му се прелили на улице, где не може да вара као што то ради на свом терену, вратио на њега. То би било погубно јер би се народ који сада полако али сигурно власт гура ка понору, деморалисао и у Србији би до даљњег све остало по старом“, напомиње политички аналитичар.

Додаје да се стога, мора истрајати на испуњењу захтева које су дефинисали грађани који протестују. Јер Вучић ће пре, или касније бити присиљен да попусти.

„Тек онда има смисла ићи на изборе. Оне праве, а не по тоталитарном рецепту Стаљина, Норијеге или Вучића. Србији треба нешто ново, а не реприза већ виђених политичко-изборних превара. На њима ако баш жели да их сада организује нека учествује Вучић са партијама које држи у шаци. То му неће помоћи да се извуче из ситуације у којој се налази“, закључује Анђелковић.

Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли има утисак, како каже, да се Вучић и овом причом о изборима буквално поиграва, односно игра мачке и миша са опозицијом.

„Мада остаје извесна дилема колико у тој игри има блефа, а колико истинске самоуверености и самопоуздања. Али чињеница је да је том својом, наизглед, озбиљном, а заправо врло магловитом и неодређеном причом о изборима („може сад, може кад год, само се договорите, па ми јавите“), Вучић успео додатно да збуни и унесе конфузију унутар опозиционих редова. С једне стране, захтев организатора протеста („прво испуњење захтева, па избори“) делује логично. Али у пракси, без притиска оних стотинак хиљада грађана на улици, тај и такав захтев такође може да иде на руку