Прочитај ми чланак

Крај САД империје и долара? БРИКС ће чинити половину глобалне производње хране

0

БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) блок водећих економија у успону, који је формиран 2009. године, управо је направио велики корак у ширењу свог утицаја позивајући шест прогресивнијих нација да постану нове државе чланице.

У јануару 2024. Аргентина, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија, Египат и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) биће примљени у блок, чиме ће се окончати глобална доминација над већином сектора и индустрија од стране Сједињених Држава, као и других западних савеза.

„Ово проширење чланства је историјско“, рекао је кинески председник Си Ђинпинг. „То показује одлучност земаља БРИКС-а за јединство и сарадњу са ширим земљама у развоју. „БРИКС је кренуо у ново поглавље у свом настојању да изгради свет који је праведан, свет који је такође инклузиван и просперитетан“, додао је јужноафрички председник Сирил Рамафоса. „Имамо консензус о првој фази овог процеса проширења, а друге фазе ће тек уследити.

Заједнички бруто домаћи производ (БДП) проширене групе, чиниће скоро половину светске економије у смислу паритета куповне моћи, који ће износити отприлике 65 билиона долара.

Тиме би се удео блока у глобалном БДП-у повећао са садашњих 31,5 процената на 37 процената, за који се предвиђало да ће премашити удео Г7 групе напредних економија, који тренутно износи само око 29,9 процената.

Штавише, земље БРИКС-а ће чинити скоро половину светске производње хране са додатком нових чланица. У 2021. години, жетва пшенице групе износила је 49 одсто укупне светске, док је удео Г7 био 19,1 одсто.

Проширена група ће такође имати предност у погледу производње метала, који се користе у индустрији високе технологије јер ће 11 земаља чинити 79 одсто глобалне производње алуминијума у ​​односу на само 1,3 одсто оних које контролише Г7.

Што се тиче паладијума, разлика је 77 одсто за БРИКС наспрам 6,9 одсто за Г7. Повећање блока ће такође чинити око 38,3 одсто светске индустријске производње у поређењу са 30,5 одсто Г7.

Све у свему, 11 земаља БРИКС-а заузимаће 48,5 милиона квадратних километара, што представља 36 одсто светске копнене површине, што је више него двоструко више од Г7. Укупна популација ће износити 3,6 милијарди, што је 45 одсто укупног светског становништва и више од четири пута више од Г7.

Све више земаља се удаљава од орбите америчке империје

Пре почетка његовог годишњег самита, више од 40 земаља изразило је интересовање за придруживање блоку, а 22 су формално тражиле, представљајући различите групе потенцијалних кандидата, укључујући Иран и Аргентину.

„Ценимо значајно интересовање које су земље глобалног југа показале за чланство у БРИКС-у“, навео је блок у декларацији из Јоханесбурга II коју је усвојио последњег дана самита у четвртак, 24. августа.

Сваран Сингх, професор међународних односа на индијском Универзитету Јавахарлал Нехру, рекао је да је тај потез усмерен на повећање доминације БРИКС-а над такозваним нацијама „глобалног југа“, од којих се многе сматрају неправедно третиранима од стране међународних институција, којима доминирају Сједињене Државе и њени богати западни савезници.

„Проширење БРИЦС-а никада није било замишљено као изазов постојећем систему“, објаснио је Синг. „Оно треба да створи алтернативну платформу, која ће омогућити прилику најмање развијеним и развијајућим земљама да учествују у међународним одлучивањима, што можда индиректно имплицира да постоји одређена нелагодност са начином на који се међународне одлуке доносе унутар међународних организација, насталих после Другог светског рата.“

Он је додао, да блок представља алтернативу за стварање простора за ове земље у развоју, и ако се шири, то значи да у свету постоји све већа жеља и потражња за оваквом платформом.

У међувремену, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, гласно је лобирао за укључивање суседне нације Аргентине. Египат такође има блиске трговинске везе са Русијом и Индијом. Улазак нафтних сила Саудијске Арабије и УАЕ сигнализирао је њихово одвајање од САД, док крећу на своје путовање како би сами по себи постали глобални тешкаши.

Русија и Иран пронашли су заједнички узрок у заједничкој борби против санкција које предводе САД и дипломатске изолације, наводи се у анализи „Индепендента“.

„С обзиром да се њихове економске везе продубљују након инвазије Москве на Украјину, руски председник Владимир Путин је искористио своје обраћање да нападне Запад, нагласи претњу коју представљају традиционалним вредностима у земљама у развоју, и сигнализира појаву мултиполарног света.“, саопштила је новинска агенција.

Извор: Webtribune

Ознаке: , ,