Прочитај ми чланак

„Српско море“ ће „потопити“ Бор: Расељава се 3.000 људи

0

Изградња акумулације "Боговина", представљена у медијима као "српско море", значила би потапање неколико села у Општини Бољевац и расељавање око 3.000 људи, потапање шума, пољопривредних површина, али и изворишта из којих Борани добијају пијаћу воду одличног квалитета. Овај план институције правдају решавањем проблема несташице воде, пре свега у Бору. Међутим, несташица не постоји, те грађанима језеро није потребно, потребно је једино Зиђину и инвеститорима, тврде саговорници листа "Нова".

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре огласило је прошлог месеца рани јавни увид у Просторни план подручја посебне намене слива акумулације „Боговина2 који предвиђа подизање бране високе 54 метра на Црном Тимоку ради стварање језера површине 270 хектара. На том простору тренутно се налазе углавном шуме и обрадиве површине, али и неколико села. Циљ је „трајно решавање проблема акутне несташице воде, пре свега у граду Бору“ али и другим градовима Тимочке крајне – Неготину, Књажевцу, Зајечару.

Циљани проблем, међутим, не постоји.

– Књажевац и Неготин су јако удаљени и потпуно је бесмислена инвестиција да се њима одатле доводи вода. Осим тога, ови градови добијају довољно пијаће воде из већ постојећих локалних изворишта, који могу и да се прошире уколико потребе постану веће. Зајечар такође има своја изворишта која савршено функционишу – извориште уз Бели Тимок и Леновачко врело на падинама Тупижнице . Зајечар има и изграђену акумулацију „Грлиште“ која готово уопште није искоришћена, јер је била непотребна и кад је изграђена – објашњава за лист „Нова“ хидрогеолог проф. др Зоран Стевановић.

Бор одавно нема чист ваздух, сад му узимају изворе

Што се тиче Бора, познато је да грађани који у њему живе удишу готово најгори ваздух у Србији, али пију најквалитетнију воду са кастних извора, која не захтева високе технолошке линије за прераду да би се користила за пиће – довољно је само хлорисање, подсећа професор.

– Бор има извориште „Мрљиш“ – врхунски технички инжењерски захват који смо (стручњаци Рударско-геолошког факултета) направили у сарадњи са Институтом „Јарослав Черни“. Извели смо систем бунара који, када дође до критичне фазе током лета, могу да из дубљих делова пумпају воду, која се у кишном периоду касније обнавља. Тај систем се зове инжењерска регулација или подземна акумулација. Грађани Бора га користе већ четврт века и немају никакав проблем у водоснабдевању, имају изузетно квалитетну воду, чак постоје и додатне могућности за снабдевање из подземних извора – објашњава професор.

Упозорава да би изградњом бране, планиране низводно од „Мрљиша“, све било потопљено: „Ако то урадимо, потопићемо бунаре, они ће остати на дну језера, замуљиће се и нестати заувек. Онда ће вода која буде настала у акумулацији морати да се пречишћава у специјалним технолошким процесима и шаље грађанима Бора и Бољевца“.

Поручује и да бране треба правити тамо где могу да се користе за производњу електричне енергије и где нема довољно подземних вода за наводњавање. Али их „не треба их правити на местима где угрожавају постојеће водне системе који функционишу одлично зарад трошења новца пореских обвезника и генерисање профита приватним компанијама“.

Уколико је индустрији потребна већа количина воде, за то, каже, постоји далеко боље и јефтиније решење – изградити цевовод до неискоришћене акумулације „Грлиште“ и њим доводити техничку воду за рударске активности.

Прво Зиђин па грађани

– Још кад смо у просторном плану рудника Чукару Пеки прочитали да постоји могућност да се рудник снабдева водом са акумулације „Боговина“ упозоравали смо да то може да се деси. Језеро се прави да би се Зиђин снабдевао водом, ми као грађани од тога нећемо имати никакву корист – каже за лист „Нова“ Александар Кулић, активиста неформалне групе грађана „Борани се питају“.

Кулић је из Сумраковца, који се налази на граници бољевачке и борске општине. Мештани овог села, каже, воду добијају из индивидуалних бунара, који последњих година пресушују. Њима, каже, није потребна акумулација, већ водоводна мрежа, која се, тврди, шири искључиво око рудника.

– Уколико би акумулација била изграђена неколико села би било потопљено. Мали извор, Боговина, део Јабланице… Људи ће морати да буду исељени. Овде се већ дешава расељавање због рударских активности и поставља се питање где ће сви ти људи кад се свуда шире рудници, а сад планира и језеро. Можда ће морати да дођу у село у ком ја живим, па да држава мени узме имање, као што се дешава у селу Шарбановац, где одузимају земљу да градили насеље и раселили људе из Кривеља – прича забринуто и закључује:

– Питање је где смо ми као обични грађани у свему томе и наш интерес. Осећамо се као да смо од ове државе продати, што вероватно и јесмо. Наша будућност овде је врло неизвесна.

Море или ноћна мора

Осим водоснабдевања, најављено је да ће акумулацино језеро, у ком би се нашле воде са планинских масива Кучаја и Ртња имати и туристички потенцијал. „Туристичка понуда биће комплетирана изградњом хидроакумулације „Боговина“ за рекреативно коришћење и акваспортове, малог алпског скијалишта на северо-источној падини Ртња јужно од истоименог насеља, реновирањем и изградњом смештајних капацитета у постојећим насељима – Мали Извор, Јабланица, Луково, Криви Вир и Ртањ; новим садржајима поред језера-апартманско-викенд насеље, камп, прихватни пункт излетника, спортски комплекс…“, наведено је у плану. Због тога је у медијима акумулација добила назив „српско море“.

Све акумулације у Србији, а које се осим за водоснабдевање пијаћом водом користе и за друге намене, примери су да је то погубно по квалитет воде. Због тога из Удружења „Полекол“, које је са још шест удружења ресорном министарство поднело примедбе на овај план, упозоравају да би „српско море“ могло да се претвори у „ноћну мору“ у којој након скупе инвестиције становници Источне Србије морају скупо да плаћају пречишћавање загађене језерске воде да не би остали жедни.

Извор: nova.rs

Ознаке: ,