Инспектор Душан Митић, говорећи као сведок у поступку Јовањица, оптужио је тужиоца Сашу Дрецуна за притисак и опструкцију истраге. Тужиочеву каријеру пратиле су и друге контроверзе - од оптужби да је покренуо кампању против бившег омбудсмана, до чињенице да му је велики и политички осетљив случај "Јовањица" додељен након што је унапређен упућивањем у Тужилаштво за организовани криминал после успешно окончаног поступка против жандарма који су ушли у сукоб са братом председника Србије.

БИРН открива и да је тужилац Дрецун постао власник два стана у Београду на води – његова супруга Јелена Дрецун каже да су средства за куповину обезбеђена продајом осам непокретности, које су биле у породичном власништву и подизањем два стамбена кредита.

Како (не)напредује суђење у случају „Јовањица“, а посебно након оптужби полицијског инспектора Душана Митића који је сведочећи 15. јуна ове године у Специјалном суду за организовани криминал говорио о наводној опструкцији предмета и притисцима тужиоца Саше Дрецуна током истраге, поступање тог тужиоца у овом случају нашло се под лупом, открива БИРН.

Нове примедбе на начин поступања тужиоца током истраге изнео је у наставку суђења, почетком септембра, инспектор IV одељења за борбу против дрога београдске полиције Милан Исаков, који је 13. новембра 2019. заједно са недавно смењеним начелником тог одељења Слободаном Миленковићем, на ауто-путу ка Нишу, због бахате вожње, зауставио аутомобил у ком је био сувласник Јовањице Предраг Колувија, који је потом и ухапшен.

Исаков је у својству сведока, између осталог, рекао да му је било чудно то што су му на саслушању у Тужилаштву за организовани криминал током истраге о Јовањици у марту 2020, постављана питања као да је реч о саобраћајном прекршају, а не о производњи дроге.

„Током истраге, већина саслушања је била као да је реч о саобраћајном прекршају, о томе којом брзином смо возили, којом траком сам ишао, а тужиоца није интересовало како је могуће да једно возило које није службено има блинкере. Чуди ме да тужилаштво није интересовало да је једно имање на ком је узгајана марихуана обезбеђивала БИА и ВОА”, рекао је Исаков.

Сведочење Милана Исакова

Миленковић и Митић недавно су смењени са својих позиција – Миленковић више није начелник Одељења београдске полиције за борбу против дрога, а Душан Митић више није на челу оперативе. Њихов адвокат Зденко Томановић казао је да та одлука „представља, пре свега, директно спречавање даље истраге и провере оперативних сазнања која пројекат ‘Јовањица’ воде до центара моћи у нашој држави“, као и да је та смена “освета полицајцима и притисак пред долазеће сведочење“.

Миленковић се на последњем рочишту 6. септембра, због боловања, није појавио у судници Специјалног суда, где би након Митића, Исакова и још двојице колега који су исказе већ дали, такође у својству сведока, требало да буде испитан пред судским већем судије Зорана Ганића. Пошто су смењени, Миленковић и Митић су од надлежних затражили да им се хитно додели физичка заштита након што су из кредибилних извора дошли до информација да им је угрожена безбедност. Од 4. септембра обезбеђује их Специјална антитерористичка јединица (САЈ).

Сведочећи у јуну и јулу ове године Душан Митић, тада још увек на позицији шефа оперативе ИВ одељења београдске полиције, казао је да је био веома изненађен притисцима тужиоца Дрецуна, који је тражио да власник компаније Јовањица Предраг Колувија буде другоосумњичени у кривичној пријави коју је полиција поднела тужилаштву након полицијске акције на Јовањици у новембру 2019.

Митић је навео и да је тужилаштво одлагало са сечењем биљака пронађених на Колувијином имању, као и да га је Дрецун током истраге испитивао као адвокат одбране, а не као тужилац и да „није штитио своје полицајце“.

Предраг Колувија је првооптужени у случају Јовањица

Инспектор Душан Митић био је изненађен што је тужилац Дрецун тражио да Колувија буде другоосумњичени. Тужиоца Дрецуна у досадашњем току поступка, највише су нападали адвокати окривљених тврдњама да омета процес, јер је медијима доставио оптужницу пре него што је одржано припремно рочиште и да су докази у оптужници незаконити. У предмету “Јовањица 2” једном је тражено и његово изузеће. С друге стране, сведочење инспектора Митића први пут имплицира да је тужилац радио у корист оптужених и да је учествовао у покушају заташкавања случаја.

Пре Митића, о контроверзној професионалној биографији тужиоца Дрецуна писали су само поједини медији. О напредовању тужиоца Дрецуна из Вишег јавног тужилаштва у Тужилаштво за организовани криминал након окончања судског поступка против жандарма који су се 2014. године сукобили са братом тадашњег председника Владе Александра Вучића, писао је и БИРН када је у новембру 2019. године у јавност процурила информација о заплени на Јовањици.

У Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) Дрецун је привремено упућен непосредно пре полицијске акције на Јовањици у новембру 2019. године, на законом предвиђен период од четири године. По доласку у ТОК, како је БИРН утврдио увидом у катастар, Дрецун је на кредит купио стан од 109 квадрата у Београду на води. Из доцнијег разговора са тужиочевом супругом Јеленом Дрецун, БИРН сазнаје да је породица Дрецун купила не један, већ два стана, оба у Београду на води, али она каже да њихова имовина није увећана, већ само прераспоређена, те да уместо досадашњих осам, имају поменуте две.

Подаци из имовинских карата јавних функционера у државним органима, чија је надлежност сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције, не објављују се на сајту Агенције за спречавање корупције. Те податке Агенција може да објави тек по истекну две године од престанка јавне функције. То додатно ограничава јавну контролу и могућност да се утврди да ли је имовина увећана легално стеченим приходима, кажу аналитичари и стручњаци са којима је БИРН разговарао и додају да би то законско решење требало преиспитати. Кажу и да би имовину у конкретном случају могла и морала да преиспита Агенција за спречавање корупције.

Период од четири године, колико тужилац Дрецун по закону може да проведе у Тужилаштву за организовани криминал, истиче 31. октобра. У одговору послатом БИРН-у 1. септембра, из овог тужилаштва нису конкретно одговорили на питање да ли је ће он након тог рока ипак остати тужилац за организовани криминал и поступајући тужилац у предметима Јовањица 1 и 2 наводећи да су упутили допис Врховном јавном тужилаштву и Високом савету тужилаштва од којих су тражили да донесу благовремену одлуку у вези са његовим статусом “с обзиром да период на који је упућен истиче 31.10.2023. године”.

Правни стручњаци са којима је БИРН разговарао кажу да постоје законски услови да и након истицања овог рока, Дрецун остане у Тужилаштву за организовани криминал. Уједно оцењују да привремено упућивање тужилаца у друга тужилаштва није добро решење, јер то спутава самосталност тужиоца који је “на краткој узици” и у сваком тренутку може бити враћен у тужилаштво из ког је дошао.

Осим што је пре преузимања случаја „Јовањица“, највећег у каријери, тужилац Дрецун био познат по вођењу случаја против припадника Жандармерије осуђених на условне затворске казне, јер су на Паради поноса 2014. године интервенисали против Андреја Вучића и Предрага Малог, браће актуелног председника Србије Александра Вучића и актуелног министра финансија Синише Малог, који су том приликом задобили ударце пендрецима, тужиоца је почео да бије лош глас и након оптужби да је заслужан за кампању у таблоидима против тадашњег омбудсмана Саше Јанковића који је утврдио да су жандарми употребили прекомерну силу, али и да су Вучић и Мали изазвали реакцију полиције.

Из Тужилаштва за организовани криминал су на питања БИРН-а у вези са оптужбама које је инспектор Митић изнео у вези са начином поступања тужиоца Дрецуна одговорили да то тужлаштво проверава изнете тврдње, предузимањем одређених доказних радњи. Додају да информације о току поступка не могу да саопште, будући да се радње предузимају у предистражном поступку који је строго поверљив. Из ТОК-а је негирано и да се одуговлачило са сечењем биљака на Јовањици, уз тврдњу да је све рађено у складу са законом. Из ТОК-а нам није стигао одговор у вези са имовином тужиоца Дрецуна, уз образложење да то није у надлежности тог тужилаштва.

Редакцији БИРН-а се, међутим, након што су нам стигли одговори из тужилаштва, јавила Јелена Дрецун, супруга тужиоца Саше Дрецуна, рекавши да она жели да објасни порекло новца којим су купљени станови у Београду на води, будући да њеном супругу правила комуницирања и хијерархије у ТОК-у, то не дозвољавају.

Она је у разговору за БИРН рекла да су у Београду на води купили два стана и да је куповина финансирана средствима од продаје осам породичних непокретности и два стамбена кредита. Оценила је и да се кампања против њеног супруга води како би он био искључен из предмета Јовањица након 31. октобра ове године, када му истиче законски рок на који је упућен на привремени рад у ТОК-у.

Ко је Саша Дрецун

Тужилац за организовани криминал Саша Дрецун је, како је БИРН писао још у новембру 2019. године, у Тужилаштво за организовани криминал упућен из Вишег јавног тужилаштва нешто пре полицијске акције на Јовањици. Према БИРН-овим сазнањима која потврђује и податак из регистра јавних функционера Агенције за спречавање корупције, он је у ТОК дошао 1. новембра 2019, непуне две недеље пре полицијске акције на Јовањици.

Према тада важећем Закону о јавном тужилаштву, решење о упућивању у тужилаштво посебне надлежности доносио је Републички јавни тужилац, на предлог тужиоца тужилаштва посебне надлежности (ТОК) на период не дужи од четири године. Према новом закону који је ступио на снагу у мају ове године, након истека рока (који је по новом закону три, а не четири године) на који је тужилац упућен, не постоји могућност поновног упућивања у исто јавно тужилаштво.

На питање БИРН-а упућеног Тужилаштву за организовани криминал – да ли ће тужилац Саша Дрецун остати у тужилаштву и након 31. октобра 2023. када му истиче законски рок од четири године на који је упућен на рад у ТОК из Вишег јавног тужилаштва у Београду, као и да ли постоји могућност да овај предмет, након тог рока, буде додељен неком другом тужиоцу, из ТОК-а су одговорили да је то тужилаштво 7. јула 2023. године упутило допис Врховном јавном тужилаштву и Високом савету тужилаштва у коме им указују “да решења о упућивању за одређени број упућених заменика, а сада јавних тужилаца истиче у наредном периоду, као и да извесни број јавних тужилаца одлази у пензију” због чега је потребно “доношење одлуке Врховног јавног тужиоца о статусу упућених јавних тужилаца, посебно указујући и на чињеницу да је у односу на јавног тужиоца Сашу Дрецуна, неопходно да се одлука донесе благовремено, с обзиром да период на који је упућен истиче 31.10.2023. године”.

Тужилац Врховног јавног тужилаштва Горан Илић за БИРН каже да, по његовом мишљењу, не постоје сметње да Дрецун остане у ТОК-у и након 31. октобра, односно да још једном буде привремено упућен на рад у то тужилаштво из матичног Вишег јавног тужилаштва.

“У конкретном случају, ако је неко привремено упућен по старом закону, а испуњава услове да буде упућен по новом закону, иако закон не регулише ту ситуацију, из логике и природе ствари произилази да он није конзумирао то право упућивања у тужилаштво посебне надлежности по новом закону, већ по старом закону који није имао ограничење у броју упућивања као што то има нови, тако да он сада може бити поново упућен, али само једном на три године како то прописује нови закон“, каже Илић.

Он сматра и да решење о привременом упућивању тужилаца из матичног у неко друго тужилаштво није добро решење, јер је то нека врста квази-избора, односно замена за избор, а то је нарочито спорно код тужилаца посебне надлежности, јер он не треба да буде посебан само по тој врсти надлежности, већ и по гаранцијама самосталности.

„Када је неко упућен, он је на краткој узици, јер то решење сваког тренутка може бити стављено ван снаге и тужилац би могао бити враћен у тужилаштво из ког је дошао“, оцењује Илић и додаје да је ново решење боље, јер је рок трајања скраћен са четири на три године, као и због тога што тужилац може бити привремено упућен у тужилаштво посебне надлежности само једном.

По доласку у Тужилаштво за организовани криминал, Дрецун задужује “Јовањицу”, “највећи” и политички најостељивији предмет организованог криминала, у каквима овај тужилац до тада није поступао.

На питање БИРН-а упућеном тужилаштву о томе да ли је тужиоцу Саши Дрецуну “Јовањица” била први предмет по доласку у Тужилаштво за организовани криминал, из тог тужилаштва одговарају да Јовањица није био први предмет којим је задужен, “али је био први истражни предмет односно предмет у ком је донета наредба о спровођењу истраге и први предмет за који је јавност посебно заинтересована”.

Период пре Тужилаштва за организовани криминал
Пре доласка у Тужилаштво за организовани криминал, Дрецун је као заменик тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду водио још један политички врло осетљив случај – против припадника Жандармерије који су 2014. године за време Параде поноса интервенисали против Андреја Вучића и Предрага Малог, браће тадашњег председника Владе Александра Вучића и тадашњег градоначелника Београда Синише Малог, који су том приликом задобили ударце пендрецима.

“Тужилаштво је доказало да је примена силе очигледно ишла ка томе да се оштећени застраше и казне“, навео је, према писању Н1, Дрецун у априлу 2019. године на завршетку поновљеног суђења, након ког су седморица жандарма осуђена на условне казне од по осам месеци са роком провере од три године.

Током изношења завршне речи Дрецун је тврдио да су се и Мали и Вучић, као и двојица припадника њиховог обезбеђења уредно легитимисали припадницима Жандармерије, који су због одржавања Параде поноса у Београду, били у кордону на углу Бирчанинове и Светозара Марковића, известио је Н1.

Дрецун је рекао и да је доказао да Вучић и Мали нису напали оптужене жандарме, као и да Андреј Вучић није ударио једног од њих, нити је флашицом гађао жандарма и повредио га. Оптужио је припаднике Жандармерије, који су у суду били у својству сведока, да су својим сведочењима намерно лагали, покушавајући да умање кривицу својих колега.

Шест месеци касније исте године, Дрецун је упућен у ТОК, а поједини медији су указали на то да је премештај уследио након добро вођеног поступка против жандарма, као и после тужиочевог доприноса кампањи против тадашњег омбудсмана Саше Јанковића.

Наиме, након што је убрзо после поменутог инцидента, тадашњи омбудсман Саша Јанковић испитивао наведени догађај и утврдио да су жандарми употребили прекомерну силу, али и да су Вучић и Мали изазвали реакцију полиције, због чега је поднео кривичну пријаву против двојице припадника Кобри који су били у њиховој пратњи, 2015. године лансирана је афера „пиштољ“ о самоубиству Јанковићевог пријатеља које се догодило 20 година раније.

Таблоиди и провладини медији са националном фреквенцијом месецима су тај случај користили за кампању коју су водили против Јанковића.

Јанковић је доцније, у интервјуу за Недељник, оптужио управо тужиоца Дрецуна за то што је случај самоубиства његовог пријатеља доспео у јавност.

„Заменик државног тужиоца који води познати случај у коме су учесници били жандарми, војни полицајци и браћа председника Владе и градоначелника, и у коме је моја контрола рада полиције и, посебно, Војно-безбедносне агенције узбуркала духове, дакле исти тај заменик тужиоца у моменту у коме јавност није знала за трагедију која се десила пре више од 20 година, телефоном је наложио да се списи предмета о самоубиству мог пријатеља узму из полицијске архиве и без икаквог службеног трага доставе шефу кабинета министра унутрашњих послова. Петнаестак дана касније, један таблоид је почео медијску кампању, у чему му се придружила ТВ станица са националном фреквенцијом“, рекао је тада Јанковић.

Питали смо тужиоца Дрецуна да ли су ти наводи тачни. У одговору који смо добили из Тужилаштва за организовани криминал стоји да се ово питање “не односи на рад Саше Дрецуна у Јавном тужилаштву за организовани криминал и ово тужилаштво не може давати одговор на њега, већ други надлежни органи које помињете”.

По доласку у ТОК купио станове

Увидом у катастар, БИРН је открио да је у лето прошле године, тужилац Саша Дрецун подигао кредит за куповину стана и гараже у Београду на води, познатом по вртоглавој цени квадрата. У вези са овом куповином, БИРН се обратио тужиоцу Дрецуну преко Тужилаштва за организовани криминал, али одговор у вези са тужиочевом имовином нисмо добили, уз образложење да то није у надлежности ТОК-а. БИРН-у се после овога, међутим, јавила супруга тужиоца Дрецуна, која је рекла да она жели да објасни порекло новца којим је непокретност стечена и тада смо од ње сазнали да је то заправо други стан који је породица Дрецун купила у Београду на води, а да је претходни купила годину дана раније, 2021. године.

Поседовање стана у овом кварту постало је питање престижа у круговима који себе називају српском елитом, па је Београд на води посебно интересантан естради, спортистима, разним бизнисменима, али и политичарима, функционерима и уопште појединцима блиским властима. Изградња овог дела града годинама се означава као сумњив, нетранспарентан и коруптивни посао, који је један од највише оспораваних пројеката закључених између Србије и Емирата.

Рата око 1.870 евра

Београд на води је симбол корупције због нетранспарентног начина на који је овај пројекат покренут и како се води и бесправног рушење објеката у Савамали.

За куповину другог стана, оног купљеног у лето 2022. године, тужилац Дрецун је, како пише у забележби у катастру непокретности, подигао кредит, због чега је на тај стан уписана хипотека. Реч је о четворособном стану површине нешто веће од 109 квадратних метара и о гаражи од 12 и по квадрата. Тужилац ће званично постати власник поменутих непокретности када зграда у којој се оне налазе, буде у потпуности изграђена и уписана у катастар.

За поменути стан и гаражу у изградњи, чији је инвеститор предузеће „Београд на води“, како пише у забележби у катастру, Дрецун је 18. јула прошле године са банком закључио уговор о кредиту у износу од 243.515,70 евра, а рок враћања је 204 месеца, односно 17 година. У истој забележби о хипотеци на поменутим непокретностима пише и да укупан износ који дужник треба да исплати на име одобреног кредита, са припадајућим каматама и трошковима обрачунатим на дан закључења уговора о кредиту, износи 306.870 евра.

На дан закључења уговора о кредиту, рата је износила око 1.500 евра, док је данас због раста камата рата овог кредита, за годину дана порасла за више од 350 евра и износи око 1.870 евра, израчунао је за БИРН један банкар. Са растом рате за кредит, расте и укупан дуг који банци треба да се исплати на име одобреног кредита.

Колика је месечна зарада Саше Дрецуна као тужиоца у ТОК-у, као и да ли је Агенцији за спречавање корупције пријавио све непокретности, није могуће проверити, будући да закон обавезује Агенцију да у јавно доступном регистру не објављује податке о имовини и приходима јавних функционера у државним органима, чија је надлежност сузбијање организованог криминала, тероризма и корупције. Те податке Агенција може да објави тек по истекну две године од престанка јавне функције.

“У вези са питањима која сте нам упутили обавештавамо Вас да је Саша Дрецун, јавни тужилац у Јавном тужилаштву за организовани криминал поднео Агенцији за спречавање корупције 11 извештаја о имовини и приходима. Имајући у виду да је Јавно тужилаштво за организовани криминал државни орган, надлежан за поступање у предметима кривичних дела организованог криминала и тероризма у складу са Законом организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, то подаци из Извештаја Саше Дрецуна, јавног тужиоца у наведеном тужилаштву, нису доступни јавности“, наводи се у одговору који је Агенција за спречавање корупције упутила БИРН-у.

Због чега се овакво решење у закону налази већ годинама и због чега јавност не може да прати промене у приходима и имовини функционера који поступају у случајевима организованог криминала? У суседној Црној Гори, на пример, не само да су јавно доступни подаци специјалног државног тужиоца, већ и чланова његове породице.

Да ли праћење тих података може смањити могућност корупције код носилаца правосудних функција који поступају у области организованог криминала?

Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија каже за БИРН да такво решење у закону није добро, али да јавност ни на основу објављених података свакако не може поуздано да закључи ништа о томе да ли је увећање имовине засновано на легалним приходима или не.

“На пример, из извештаја се може видети да је функционер стекао некретнину за време мандата, али не, на пример, да ли је раније поседовао уштеђевину у тој вредности, нити колике је зараде остваривао из приватних извора или шта су поседовали чланови породице”, каже Ненадић и додаје да је све још теже са оним функционерима за које се не објављују ни ти изводи из извештаја.

У конкретном случају се поставља питање да ли је стан купљен легалним приходима, а то не можемо да знамо и то може да утврди само Агенција за спречавање корупције, каже Ненадић. Он додаје да не би да коментарише то што је стан купљен у Београду на води, јер то са становишта закона није битно, осим што имплицира високу цену, и у још једном случају.

“Са становишта обавеза из Закона о спречавању корупције није од значаја то што се стан налази у Београду на води, изузев ако би постојале сумње да је плаћена вредност мања од уобичајене на тој локацији. Без обзира на нетранспарентност уговарања тог пројекта и штетност уговорања без конкуренције, ништа од тога није предмет испитивања тужилаштва, јер је поступање Владе „покривено“ међудржавним споразумом и леx специалисом, а други закони су стављени ван снаге. Зато је код тужиоца питање поштовања закона везано једино за то да ли је тужилац имао легалне приходе за куповину, и да ли је добио неки нетржишни попуст, а то се не може закључити на основу оног што је јавности познато”, закључује Ненадић и понавља да то треба да утврди Агенција.

Он сматра и да би решење у Закону које предвиђа да се имовина специјалних тужилаца и судија не објављује, требало преиспитати.

“Пошто се управо мења Закон о спречавању корупције, требало би то искористити да се преиспита и оправданост ових одредби. Обим информација који се објављује о имовини и приходима у другим земљама региона већи је него у Србији, па је то додатни разлог да се преиспитају садашња законска ограничења.”

Професор Зоран Стојиљковић, бивши члан Агенције за спречавање корупције оцењује за БИРН да би ти подаци требало да буду доступни јавности како би се смањио ризик од корупције у којој потенцијално учествују судије и тужиоци.

„Објављени приходи и имовина ни на који начин не могу да одмогну истрази. Не видим како би објављивање прихода могло да утиче на безбедност судија и тужилаца, нити на сам поступак који воде у неком кривичном предмету. То је пут ка затварању круга недодирљивих, који остају изван анализа јавности и независних државних органа, и његовог перманентног ширења. Тешко је објаснити како нешто што су ваши пријављени приходи може да угрози вашу безбедност, рецимо безбедност специјалног тужиоца, или да рецимо одмогне или помогне истрази коју води“, каже Стојиљковић и закључује да ће мафија, ако то намерава, свакако покушати да изврши утицај на носиоце правосудних функција без обзира на њихово имовинско стање, те да то може да се учини и политичким утицајем.

Информације о приходима тужилаца који се баве организованим криминалом такође се не објављују. Међутим, увидом у регистар имовине и прихода јавних функционера на сајту Агенције за спречавање корупције види се да су зараде заменика тужиоца у ВЈТ у Београду, 2019. године износиле око 170.000 динара. Према тада важећем Закону о јавним тужиоцима, упућеном заменику јавног тужиоца који поступа у предметима кривичних дела са елементом организованог криминала и ратног злочина, зарада се може увећати до 100 одсто на основу одлуке Државног већа тужилаца.

Иако су зараде тужилаца у ТОК-у неспорно високе, посебно за прилике у Србији, рачуница показује да од те зараде, на данашњи дан, треба издвојити око 220.000 динара само за трошкове кредита. Треба, дакако, имати у виду да је поменута рата за кредит само део месечних животних трошкова.

Осим непокретности у Београду на води коју тужилац Дрецун отплаћује из кредита, према подацима из катастра, он поседује још један четворособан од 113 квадрата, док је један двособан од 56 квадратних метара продао током јуна ове године. Тужилац Дрецун поседује и локал од 15 квадрата, такође у центру Београда, а на његовој адреси у Савској улици, регистрована је „Адвокатска канцеларија Дрецун“, коју води тужиочева супруга.

Тужиоца Дрецуна питали смо и да ли је Агенцији за спречавање корупције пријавио стан у Београду на води и да ли је кредит подигао сам или је имао солидарног дужника. Питали смо га и због чега се један тужилац из области организованог криминала, одлучио да непокретност купи баш на тој локацији, будући да већина грађана перципира Београд на води као нетранспарентан и коруптиван пројекат, као и да је цена квадрата у том кварту знатно изнад цена на другим локацијама у Београду, те да је познат по својим станарима из света политике, естраде и бизниса неретко блиских врху власти.

Из Тужилаштва за организовани криминал су одговорили да сходно Закону о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, “подаци о имовном стању се достављају Агенцији за спречавање корупције која их евидентира и проверава”, а да сходно истом закону “подаци о имовном стању су тајни подаци и одређени су као такви у складу са законом који уређује тајност података”.

“Објављивање података о адреси и локацији становања односно имовине коју јавни тужилац Саша Дрецун поседује и коју користи за становање са породицом може довести до негативних последица по безбедност именованог и његове породице, што је и један од разлога због којег ови подаци нису јавно доступни”, наводи се у одговору у коме се додаје да је Дрецун “достављао податке о својој имовини и променама у имовини”.

Тужилаштво на крају наводи да се за све податке везано за имовину, као и евентуалне провере имовинске карте Саше Дрецуна обратимо Агенцији за спречавање корупције “ради утврђивања околности да ли је Агенција у претходном периоду вршила проверу имовинског стања Саше Дрецуна као и шта је тим проверама утврдила”.

Као што смо већ навели, БИРН се обратио Агенцији за спречавање корупције, где су одговорили да извештаји о имовини и приходима тужиоца нису доступни јавности.

После поменутих преписки са институцијама, пред објаву овог текста, БИРН-у се јавила Јелена Дрецун, супруга тужиоца Саше Дрецуна, рекавши да је у интересу целе породице да објасни на који начин је непокретност купљена. На питање због чега разговарамо са њом, а не са њеним супругом ком смо питања претходно послали преко ТОК-а, она је одговорила да у тужилаштву “вероватно постоје правила комуницирања”, као и да “тужилаштво заиста на неке ствари не може да се изјазни”.

Осим тога, како за БИРН каже Јелена Дрецун, иначе адвокатица, иако је средства из кредита обезбедио њен супруг, у свему томе има и њеног доприноса.

“То што се нешто формално води на њега, не значи да је само његово, јер ту је мој допринос укључен у читаву ту причу. Ја се самостално бавим адвокатуром од 2006. године. Тако да, то што је кредит на Сашу не значи да нема и мог доприноса. Моји приходи су такође пријављени агенцији, тако да је то све транспарентно и јавно. Е, сада, зашто је мени ово битно? Зато што сматрам да ово већ сад задире и у наш приватни живот. Ово су питања која се тичу не само Саше, његовог професионалног статуса, предмета који он води и који је медијски интересантан, већ су ово ствари које се тичу и наше породице”, рекла је Јелена Дрецун од које смо у даљем току разговора сазнали и да поменути стан, који је купљен у јулу 2022, није и једини који су купили у Београду на води.

Зашто баш на Београд на води?
Први стан са гаражом у Београду на води, како смо сазнали од Јелене Дрецун, купљен је на кредит узет у марту 2021. године. Стан има 113 квадратних метара и терасу од 35 квадрата. Укупна цена тог стана са гаражом и износ кредита познати су редакцији, али их, на молбу Јелене Дрецун, нећемо објављивати. БИРН је објавио само податке о кредиту за други стан, јер су подаци о њему јавно доступни у катастру непокретности.

Средства за учешће неопходна за одобрење првог кредита, обезбедили су, каже Јелена Дрецун, продајом стана и два локала у Краљеву, у ком је тужиочев отац био дугогдишњи судија, а потом адвокат, као и од породичне уштеђевине брачног пара Дрецун и тужиочевих родитеља. Све те непокретности биле у власништву родитеља тужиоца Дрецуна и продата су за износ, како је БИРН утврдио на основу увида у купопродајне уговоре, који је покрио нешто више од трећине неопходне за учешће за кредит. Остатак је обезбеђен из поменуте породичне уштеђевине.

Тужилац Саша Дрецун је у Београду на води купио два стана, његова супруга каже да БИРН да је куповина финансирана средствима од продаје осам породичних непокретности и два стамбена кредита.

Као обезбеђење да ће кредит бити враћен, банка је уписала хипотеку на два стана у центру Београда – један од 56 квадрата и други у ком породица Дрецун живи и данас.

Осим та два стана, Дрецунови су у истој згради имали још два стана површине 56 и 41 квадратни метар. Реч је, каже Дрецунова, о старом власништву, о непокретностима купованим од 1990. до 1993. године, стеченим пре доласка њеног супруга на функцију.

Месечне рате кредита узетог за први стан у Београду на води, отплаћиване су годину дана, када су Дрецунови одлучили да кредит отплате у потпуности.

То им је успело, каже Јелена Дрецун, средствима стеченим продајом два стана у центру Београда, један од 56 квадратних метара и други од 41 квадрата, као и стана у Будви од око 35 квадрата. Уз то продали су и гаражу од 17 квадратних метара у центру Београда. Након што су отплатили кредит, остало им је још новца од продаје поменутих непокретности, па њега дају као учешће за нови кредит из ког купују још један стан у Београду на води.

“Да, то причамо сад о другом кредиту. Значи, он је вратио то што је дуговао банци, затворио је кредит и обрисана је хипотека са оба стана. Након тога остала му је разлика тог новчаног фонда између овог износа који смо добили продајом непокретности и износа који је вратио банци и онда смо ми одлучили да купимо још један стан, исто у Београду на води”, каже Јелена Дрецун.

За тај стан од 109 квадрата и гаражу од 12 и по, Дрецун је кредит узео у јулу 2022. године на износ, како пише у јавно доступним подацима у катастру, од 243.515,70 евра, о чему смо већ писали у претходном делу текста.

Дрецун, међутим, према речима његове супруге, недавно одлучује да и део овог кредита, који је узет на 17 година, превремено отплати.

“Сада када су кренули стамбени кредити да, што се каже, да дивљају и да скачу рате, мислим, то је већ почело онако поприлично да оптерећује, Саша је одлучио да продаје и тај последњи стан, значи, у истој згради. И то је искористио да врати део стамбеног кредита за овај други стран. Није успео да врати све, остало му је око 55.000 евра, јер је у међувремену отплаћивао рате”, каже Јелена Дрецун и појашњава да је за две нове непокретности у Београду на води продато укупно осам, које су до тада биле у власништву њеног супруга и његове породице.

Јелена Дрецун је извела рачуницу да је квадрат првог стана купљеног у Београду на води износио око 3.000 евра, док је цена квадрата другог била нешто више од 3.000 евра. У тренутку куповине изградња зграде у којој је први, већи стан, није била ни започета, док је други стан био добрим делом изграђен, али не у потпуности готов. Јелена Дрецун тврди да је то уобичајена цена квадрата за стан у том кварту који је купљен у изградњи и који је, самим тим, јефтинији од оних који су завршени.

Јелена Дрецун каже и да је имовину тужилоца Дрецуна два пута проверавала Агенција за спречавање корупције и да нису утврђене никакве неправилности. Прва провера била је 14. јануара 2022. године, када је од њега захтевано да достави доказе о пореклу новца за куповину првог стана у Београду на води, затим за пословни простор у ком је адвокатска канцеларија Јелене Дрецун и за путничко возило марке “мерцедес”, за који тужиочева супруга каже да је старо 18 година.

“То је било прво, Саша се изјаснио достављањем агенцији регистратора са 47 доказа. Ево га изјашњење његово, све што су тражили, он се ту изјаснио и достављено је у виду регистратора. Након тога, 10. фебруара 2022. године поново је стигао допис везан за стан у којем ми живимо из 2007. године. Мислим, разумете, 2022. године за стан из 2007, нема апсолутно никакве везе. Тада се, након тога, он поново изјашњава достављањем доказа и тада су они тражили да се изјасни везано и за овај други стамбени кредит. Он се изјашњавао и након тога, апсолутно, значи доставили смо комплетне доказе, где се сваки прилив новчани, сваки расход, где је транспарентно и потпуно видљиво”, каже Дрецунова.

Она оцењује да су све те провере део притиска због предмета који ради, односно због Јовањице. На питање ко врши тај притисак, одговара:

“Па власт, нормално, преко тадашњег директора агенције. Просто ја немам дилему ко је покушао да Сашу дискредитује и сад од њега да направе неког криминалца. Мислим, и то се сад покушава. Мислим, на све могуће начине покушавају, односно власт, очигледно, покушава да дискредитује и Сашу и породицу”, оцењује супруга тужиоца Дрецуна.

Због тврдњи да је власт та која покушава да дискредитује тужиоца Дрецуна, питали смо његову супругу, како онда објашњава то што су се недавно на суђењу у предмету “Јовањица 1” од инспектора Душана Митића, који није близак властима, него је, напротив, и сам жртва притиска власти, могле чути оптужбе управо на рачун Дрецуновог поступања у истрази. Његова супруга је, међутим, одговорила да то не може да коментарише.

“Пазите, ја заиста што се тиче његовог предмета не могу апсолутно ништа да коментаришем, али је то просто вид притиска на њега и на његово поступање у том предмету. Кажем, шта се ту дешава, знам само из медија. Очигледно ви знате више од мене, зато што претпостављам да пратите”, каже Дрецунова и додаје да се све ради због тога да му у ТОК-у не би био продужен мандат након 31. октобра, када истиче рок од четири године на колико је привремено упућен на рад у то тужилштво из свог матичног Вишег тужилаштва у Београду. Каже да се још увек чека одлука Врховног јавног тужилаштва.

“Да, тамо се одлучује, али видим да се све ради, иде се ка томе да се њему не продужи мандат, зато се, знате, сад диже толика прашина око свега тога, свако има ту неки свој интерес, просто ја заиста о том предмету не бих волела уопште да причам јер нисам упућена. Искрено кажем, знам само оно што се појави у медијима, то је то, јер заиста у кући не причам, нити ја о својим предметима, нити он о својим… свако је са својим проблемима пословним поред свих ових животних”.

Јелену Дрецун смо питали и како су она и њен супруг одлучили да купе два стана баш у Београду на води, како је један тужилац који поступа у врло осетљивом предмету, одлучио да купи станове у кварту који је познат по изузетно високим ценама квадрата и који је симбол корупције и нетранспарентности. Она одговара да је то био логичан избор и наводи да је то био њен избор, ком се њен супруг противио.

“Ми живимо у овом крају, то су непокретности које су у рејону Београда на води. Не причамо о непокретностима које су на неким другим локацијама. Ево, ја радим овде, то је све преко пута. Просто, мени деца су овде, деца су ми овде рођена, овде иду у школу, то је наш крај. Ми имамо и болесно дете које је инвалид, у улазу где ми живимо не постоје услови да се постави рампа за колица да би се спуштало дете. Сада има 17 година. Мени је било битно да ја могу негде да сиђем лифтом и да ми сад ту некако, да кажем, буде на дохват руке да би олакшала себи и онако тешку ситуацију. То је искључиви мотив. Ако мислите да имам нешто, било какву емоцију према Београду на води, немам. Ја сам лично поднела кривичну пријаву против директорке предузећа Београд на води”, каже Јелена Дрецун уз објашњење да је пријаву поднела, јер је испред терасе њиховог првог стана у том кварту недавно, без грађевинске дозволе, саграђен један мањи објекат.

Питали смо је и због чега су поред свих непокретности које су поседовали, и на крају продали, уопште подизали два велика и скупа кредита, када им је након продаје осам непокретности недостајало тек пар десетина хиљада евра да два стана у Београду на води купе из сопствених средстава. Јелена Дрецун одговара да је то због тога што су са продајом својих непокретности почели 2020. у време пандемије корона вирусом, када је тржиште непокретности стало, а да се у продаји 2021. појавио стан у Београду на води који им је одговарао.

“Тај стан се појавио и ми смо кренули у процедуру, он је у том тренутку имао само грађевинску дозволу, ливада, то је било неуређено. Пошто смо имали средства за учешће, наша идеја је била – улазимо у кредит да нам стан не би отишао, а са друге стране рачунали смо да ћемо у међувремену продати ове наше станове које смо иначе намеравали да продамо и да ћемо отплатити кредит раније”, каже супруга тужиоца Дрецуна.

Извор: БИРН