Прочитај ми чланак

Станови и кеш: Прљави новац иза грађевинског бума на Балкану

0

У великим градовима Балкана, цене некретнина вртоглаво расту, иако понуда станова превазилази потражњу - за стручњаке то је знак за узбуну, пише БИРН.

Офшор компанија Mellimate ушла је на македонско тржиште некретнина 2010. године купујући низ некретнина у згради у самом центру Скопља.

У то време, израда урбанистичких планова у централној скопској општини Центар била је у рукама Владимира Здравева, председника општинског већа. Здравев је имао кључну улогу током измена урбанистичког плана општине којима је омогућена градња контроверзног пројекта „Скопље 2014“, пише БИРН.

Преображај Скопља је био пројекат бившег премијера Николе Груевског који је од 2018. године у бекству у Мађарској. Скопљу је донео бројне неокласичне зграде и споменике, а многим званичницима тадашње администрације пуне џепове.

Деценију након доласка компаније Mellimate , некретнине су продате компанији под контролом породице Здравев, која је у међувремену дошла до значајног портфолија некретнина.

Средином ове године, Здравев је ухапшен због сумње да је извлачио новац из јавних средстава тако што је преувеличао цене за ливење статуа у Италији, наручених у склопу пројекта Скопље 2014. крајем 2000-их и почетком 2010-их, отприлике у време када је Mellimate ушао на тржиште некретнина у Скопљу.

Тужилаштво није саопштило детаље о замрзнутој имовини, али су навели да је Здравев „правио трансакције нелегалних средстава преко офшор компанија“, наводи БИРН.

Чак и летимичан поглед на тржиште некретнина у Скопљу указује на то да Здравев није једини.

Према подацима прикупљених током пописа становништва Северне Македоније 2021. године, у Скопљу је празно око 70.000 стамбених јединица. Број станова у граду порастао је за 30 одсто између 2002. и 2021. године, а број становника за само три одсто.

Иако у Скопљу, Београду, Новом Саду, Приштини, Тирани и другим великим градовима на Балкану постоји мноштво нових станова, то је тржиште са вртоглавим ценама и њим владају продавци. А када је реч о куповини – готовина је краљ.

То је ситуација која алармира организације које се баве борбом против прања новца на Балкану.

„Изградња се наставља ван пропорција и ван реалних планова, али не без економског ефекта“, рекла је Слађана Тасева, шефица македонског огранка Транспаренси интернешенела и бивша председница Комисије за борбу против корупције у земљи. Новац прилива и троши се.“

Хиљаде станова су празне, а градња је и даље у пуном јеку

Велики градови Балкана пролазе кроз грађевинску експанзију у протеклих пет или шест година. Грађевински бум, међутим, не прати и пораст броја становника.

У Приштини, према последњим подацима са пописа из 2011. године, празно је око 15.000 стамбених јединица. Грађевински бум је тада тек узимао маха и од тада је издато 575 дозвола за изградњу стамбених зграда са више станова, са укупно готово шест милиона квадрата. Наредни попис почиње ове јесени.

Тачне податке о ситуацији у другим градовима је тешко пронаћи, али поређење броја станова и домаћинстава у Србији, на пример, показује да у земљи има око 1.1 милион станова више него домаћинстава. Број становника Србије је 6.8 милиона.

И поред високог броја станова, цене квадрата расту.

Прошле године, квадрат у Београду достигао је цену од чак 10.400 евра, за колико је – по квадрату – продат најскупљи стан у престоници, а у Новом Саду 3.500 евра. Поређења ради, највиша цена квадрата 2016. године у Београду била је 3.200 евра, а у Новом Саду 1.400.

У периоду од 2016. до краја 2021. године, у Београду је изграђено скоро 37.000 станова, а у Новом Саду 18.500. У међувремену, број становника Србије се смањио за пола милиона у последњих десет година.

Улагање у некретнине се генерално сматра добром инвестицијом, али у земљама где је контрола слаба, а корупција распрострањена, ово тржиште је лака мета појединаца који желе да оперу новац стечен криминалом.

„Главна предност тржишта је што може да апсорбује много капитала, као и чињеница да није довољно регулисано и да га њиме руководе локалне власти које имају слабе капацитете да контролишу оно што се дешава“, каже је Кристина Амерхаузер, менаџерка програма у Глобалној иницијативи против транснационалног организованог криминала, ГИ-ТОЦ, и коауторка извештаја из августа 2020. о илегалним финансијским токовима на Балкану.

Куповина станова у изградњи има посебне предности када је у питању прање новца: порекло новца се често не испитује и може да се плати у ратама у кешу, што значи да новац не мора да прође кроз банкарски систем у ком би можда и изазвао позорност.

Зарада на некретнинама купљеним у изградњи често је виша.

Плаћање подизвођача по ценама вишим од тржишних такође је један од начина да нерегуларно стечен новац уђе у финансијски систем, а ту су и они који дају директне позајмице за изградњу некретнина, без посредовања банака.

„Овим методама компаније могу да прикажу да је целокупна инвестиција исплаћена продајом у изградњи или позајмицама од трећих лица, док кроз ову праксу скривају прање новца или друге незаконите процесе“, каже Амерхаузер.

„Углавном се ти послови одвијају кроз пројекте за које су прибављене све потребне дозволе и документи. То је зато што би улагање у некретнине без грађевинске дозволе изазвало сумњу“, додао је.

Према ГИ-ТОЦ, један од показатеља сумњивих пословања је велики раст просечних цена по квадратном метру стамбеног простора између 2017. и 2020. године – за око 500 евра у Албанији, 400 на Косову, 300 у Северној Македонији и 700 у Србији.

„Цене су наставиле да расту чак и током пандемије“, навео је ГИ-ТОЦ у извештају из августа 2020.

Ипак, истраживања овог феномена су оскудна.

Истраге о прању новца на Балкану: „Паре су на првом месту“

Специјално тужилаштво у Тирани, главном граду Албаније, у сарадњи са италијанским властима отворило је истрагу 2021. године на основу прислушкиваних разговора који указују на то да је организована криминална група Ндрангета са седиштем у Калабрији покушала да подмити званичнике у Албанији како би прибавила грађевинске дозволе.

Истрага је покренута након што је разговоре објавио албански телевизијски канал Ора.

Албанско Специјално тужилаштво за организовани криминал и корупцију није одговорило на питања о напретку истраге.

У Србији је, према подацима државне Управе за спречавање прања новца, у 2020. години 86 одсто трансакција са некретнинама обављено у готовини, што је озбиљан знак за узбуну.

У периоду од 2018. до 2020. године, саопштила је Агенција, покренуте су истраге за прање новца против 66 особа, од којих је 48 оптужено. Једанаест оптужених осуђено је за прање новца кроз изградњу и трговину некретнинама.

У Северној Македонији, у процени Финансијско обавештајне канцеларије објављеној 2020. године наводи се да је грађевински сектор на првом месту по ризику од прања новца.

У овом сектору послује око 6.500 компанија које годишње зараде око 1,5 милијарди евра. Већина трансакција се обавља преко банака, али су многе и у готовини, посебно када се ради о трансакцијама у које су укључена физичка, а не правна лица.

„Праксу да се појединци појављују и као инвеститори и као продавци новоизграђених некретнина прате високе суме готовине како за изградњу објеката, тако и за продају“ј, пише у процени Финансијско обавештајне канцеларије за период између 2016. и 2018. године.

У том периоду, ова канцеларија је покренула 16 предмета који се тичу прања новца, обухватајући компаније које се махом баве грађевинарством. БИРН није могао да утврди исходе ових случајева.

Према подацима Основног суда у Приштини, због прања пара су покренута 32 предмета од 2014. до 2021. године. Међутим, евиденција не показује у које секторе се овај новац сливао. Специјално тужилаштво на Косову није одговорило на питања БИРН-а.

У Северној Македонији, Нури Бајрами, члан Комисије за борбу против корупције, критиковао је приступ државе у изради и примени Националне стратегије за борбу против корупције.

Релевантне институције су делегирале ниже званичнике, каже он, и додаје да су државна тела „слаба у креирању политика, а још слабија у имплементацији“.

„А када се власт промени, све стаје“, каже Бајрами за БИРН.

Тасева из Транспаренси интернешенела сматра да значај који грађевински сектор има за локалну привреду и приходе општинских буџета, обесхрабрује институције да озбиљније истраже изворе новца.

„Држава више води рачуна о онима који желе да граде, јер су паре на првом месту“, закључује она.

Извор: бирн

Ознаке: , ,