Прочитај ми чланак

Фактор плус „пумпа“ рејтинг СНС, али признaје: Двери-Заветници други по снази

0

Председник Србије Александар Вучић најавио је синоћ расписивање избора за 17. децембар, што је отворило питање како се сада странке и коалиције котирају. Истраживање агенције "Фактор плус" рађено од 5. до 11. октобра, које је данас ексклузивно објавила "Блиц телевизија" у својим централним вестима у 18 сати, показује да је Српска напредна странка (СНС) и даље убедљиво најпопуларнија. Далеко иза на другом месту је коалиција крајње деснице, а затим Социјалистичка партија Србије (СПС) и Странка слободе и правде Драгана Ђиласа.

Kако се ближи дан изласка на биралишта – до избора су остала 64 дана – поставља се и питање колико су домаће и глобалне кризне прилике погодовале, односно наштетиле странкама и лидерима. Судећи према истраживању које је пред вама, осим раста крајње деснице других великих промена нема.

Ово су најновији рејтинзи политичких странака и коалиција према истраживању агенције „Фактор плус“:

СНС – 44,5 одсто

Милица Заветница и Бошко Обрадовић – 11

СПС, Ивица Дачић – 10,8

ССП, Драган Ђилас – 8,1

Народни покрет Србије, Мирослав Алексић – 5,9

НАДА – Нови ДСС – ПОKС, Милош Јовановић – 4

Испод цензуса:

Не давимо Београд – 2,4

Еколошки устанак, Ћута – 2,3

Срце, Здравко Понош – 2

Народна странка – 1,7

Демократска странка – 1,5

СРС – 1,5

Заједно за Србију – 1,2

ПСГ – 1,1

СДС, Борис Тадић – 1

Европски пут, Раде Баста – 1

Највише гласова опредељених гласача освојила би Српска напредна странка, 44,5 одсто. На другом месту налази се коалиција Заветника и Двери са 11 одсто гласова, што је и највеће изненађење, а на трећем Социјалистичка партија Србије са 10,8 одсто.

Владимир Пејић, извршни директор агенције „Фактор плус“, каже за „Блиц ТВ“ да турбулентне ситуације у претходном периоду, „од масакра у ‘Рибникару’ и Младеновцу, преко покретања и гашења протеста, до случаја Бањска, нису значајно утицали да неко драстично изгуби подршку или профитира“.

– Доста тумбања јесте било. Последњи случај Бањске није значајно утицао на рејтинг власти. Напредњаци су и даље убедљиви, али већ годинама рејтинг црпе из снаге Александра Вучића – каже Пејић.

 

Како се котира грађанска опозиција

Међу грађанским, проевропским странкама и даље највећу подршку ужива Странка слободе и правде Драгана Ђиласа са подршком од 8,1 одсто. Што се остатка опозиције тиче, Народни покрет Србије има 5,9 одсто подршке, а следи још једна десно оријентисана коалиција, Нова ДСС – ПОКС са 4 одсто подршке.

– Опозиција је гласнија него раније али још нису успели да се организују као једна групација. Грађанска опозиција у збиру има 25 одсто. ССП и Народни покрет Србије у збиру имају више него што је на претходним изборима освојила цела колона у којој су учествовали – истиче Пејић.

Шта се дешава испод цензуса

Не давимо Београд би добила 2,4 одсто гласова, Еколошки устанак 2,3 одсто, Србија центар 2 одсто, Народна странка 1,7 одсто, ДС 1,5 одсто, колико и СРС, Заједно за Србију 1,2 одсто, ПСГ 1,1 одсто, СДС и Европски пут по 1 одсто.

– Појединачно, грађанске странке слабо стоје, али укрупњавањем би могле да направе помак. Еколошке странке су углавном препознатљиве по својим лидерима и заједничким деловањем би могле да буду такође респектабилне – каже Пејић.

Пејић каже да је прва озваничена коалиција она између Заветника и Двери, те да се очекују и друга укрупњавања у недељама пред нама.

На питање агенције „Фактор плус“ „да ли бисте изашли на парламентарне изборе када би се одржали у недељу“, 40 одсто испитаника одговорило је потврдно, 35 одсто је рекло да не би, а 25 одсто да не зна. То је, према речима Пејића, уобичајено за овај период изборног циклуса.

Истраживање је рађено од 5. до 11. октобра, на узорку од 1.200 испитаника у Србији (без Косова и Метохије).