(Блиц)
Макисимум који можемо да добијемо у овако неповољној ситуацији је да за заједницу српских општина држимо отворене могућности и за најбољи и за најгори сценарио. Заједница српских општина може да буде провизоријум ка интеграцији у Косово, али и ка подели Косова – каже у интервјуу за „Блиц“ Владимир Тодорић.
Директор Центра за нову политику који је пре три године израдио решење за Косово чији су основни принципи идентични овима из платформе иза које је стао државни врх Србије упозорава да су најслабије тачке веома важних преговора сами преговарачи, али и то што транзицију суда и полиције на северу Косова у институције које ће признати међународна заједница треба да изведе компромитовани Еулекс у који Срби немају поверења.
– Ко год каже да не постоји опасност од уједињења Косова у велику Албанију не говори истину. То је озбиљан политички проблем. Оквир који се гради за српску заједницу на Косову може да буде залог за право Срба на самоопредељење. Уколико буду имали финансијске инструменте независне од Приштине и Београда, моћи ће да се удаље од асимилације у велику Албанију.
Мало је времена да се постигну важни договори?
– Време није толики проблем колико преговарачка позиција Србије која је ограничена и смањена због позиције Дачића. Ни Тачијева није много боља. ЕУ жели слабе преговараче, пуке имплементаторе да би своју вољу могли лакше да спроведу.
Шта више од онога што предвиђа Ахтисаријев план може да се издејствује?
– Ахтисари није предвидео формирање једне институције која би обухватила целу српску заједницу на Косову и није установио максималну територијално-персоналну аутономију. Срби на северу Косова живе на компактној територији, а на југу су раштркани, а има их више. Уколико сутра буде направљена подела Срба на три струје – такозване Тачијеве, на ове који се с њим не слажу, и на Србе са севера, свако ће моћи да манипулише њима. Ако буде постојала једна институција, ефикасније ће се борити за права српске заједнице у косовском парламенту и, ако им омогућимо, у српском парламенту.
Које надлежности би имала та институција?
– Прво је питање како би се спровели избори. Вероватније је да би се одржали избори за општине, па би оне бирале ко ће их представљати у тој институцији, него да би били одржани директни избори за заједницу српских општина. Све што међународну заједницу подсећа на Републику Српску биће онемогућено и не верујем да ће дозволити да та институција има премијера, али ће дозволити да се формира техничко координационо тело везано за делатности које су у надлежности заједнице, попут здравства, школства, комуналних надлежности и неке везане за правосуђе и полицију. Ако дође до договора и ако косовски Срби прихвате нове институције, добиће могућност да активније учествују у алокацији косовског буџета али и средстава из београдских институција.
Еулекс је пао на испиту
Колика ће бити улога Еулекса у том процесу?
– Највише отпора ће бити у домену полиције и судства због неповерења у Еулекс и неуспешности те мисије. Злочини против Срба нису процесуирани, нико није одговарао за уништавање српских гробаља, шта је са истрагом о трговини људским органима. Еулекс би морао да се потруди за поверење Срба. О томе говори извештај Ревизорског суда ЕУ да је та мисија пала на испиту и да су паре пореских обвезника ЕУ бачене.








