Прочитај ми чланак

Многи страхују од дугог и крвавог рата на Блиском истоку: Какве су шансе за мир?

0

Десетине хиљада људи је убијено у конфликту, који траје више од 75 година

Већ више од две недеље траје сукоб између Израела и милитантне групе Хамас.

После Хамасовог терористичког напада који је почео у суботу 7. октобра, Израел је почео да узвраћа.

Стручњаци упозоравају да би рат могао да се прошири, а разматрају и могуће сценарије за постизање решења.

„Ово је најгори и најтежи сукоб од оснивања израелске државе 1948.“, каже Пнина Шарвит Барух из Института за националне сигурносне студије Универзитета у Тел Авиву.

Десетине хиљада људи је убијено у конфликту, који траје више од 75 година. Овај пут, страхују аналитичари, може доћи до дугог и крвавог рата.

„Могуће је и да се сукоб развије у верски рат, који ће захватити цео регион“, каже Амџад Шихаб, палестински политолог из источног Јерусалема.

Шта је суштина сукоба?

Израелци и Палестинци полажу право на територију, која се протеже од обале Средоземног мора до реке Јордан. Половина те територије, дугачке око 400 и широке до 100 километара, је пустиња. На њој се налазе света места Јевреја, хришћана и муслимана.

Од оснивања Израелске државе 1948. Израел, Палестинци и суседне арапске државе водили су неколико ратова.

Око 700.000 Палестинаца напустило је своју домовину или је протерано само 1948.

Истовремено је након арапско-израелског рата 1948. око 800.000 Јевреја побегло или протерано из арапских и северноафричких држава само до 1972.

Велики делови Западне обале до данас су под израелском окупацијом. Многи Палестинци траже своју државу, повратак избеглица и повлачење са Западне обале и из источног Јерусалема барем једног дела од око 700.000 израелских досељеника.

„Окупација је главни проблем. Чаробна формула за решење сукоба би била: окончање окупације“, каже палестински политолог Шихаб.

За Израел, који је стално изложен нападима посебно од стране Хамаса, од пресудне важности је признање јеврејске државе од стране арапских земаља и гаранције за сигурност државе.

Дакле, израелска чаробна формула би гласила: мир је могућ само када престане терор.

Но, у последње време су на обе стране постали утицајанији тврдолинијаши, који нису спремни ни на какве уступке. Хамас, на пример, негира право на постојање државе Израел и хоће да спречи компромис који би довео до мира. САД и ЕУ га класификују као терористичку организацију. Од 2007. Хамас контролише Појас Газе, који је Израел опасао оградом и изоловао.

Мир могућ упркос свему?

Неки стручњаци упозоравају да би сукоб могао ескалирати у рат, који би захватио цео регион. Али могуће је и супротно, каже Маргрет Јохансен у интервјуу за ДW. Хамбуршка политолошкиња деценијама проучава блискоисточни сукоб и још увек верује у мировни споразум.

Упркос бројним жртвама Хамасовог терора и без обзира на жртве бомбардовања Газе?

„То је толико ужасно да некако мислим да је то позив за буђење. Могу само да се надам да ће то тако и бити“, каже она.

Компромис би се могао постићи у року од три године, уверена је Јохансен.

„Ране морају да зацеле. Можемо да се надамо да постоје политичари који ће се потрудити да посредују. Без посредовања неће ићи“, казала је она.

Јохансен сматра да овде обавезе да посредују имају нове силе као што су Кина и Индија али и афричке земље.

Једно решење: две државе

Деценијама је решење „две државе“ важило као једини начин за окончање сукоба. Већ 1947. Уједињене нације су својим планом поделе предложиле јеврејску и арапску државу на подручју Палестине.

Међутим, арапска страна је то одбила.

Споразумом из Осла 1993. по први пут у историји сукоба, решење о две државе било је на дохват руке. Израелска војска се повукла из делова Западне обале. Новостворена Палестинска управа (ПА) контролисала је отприлике петину подручја и добила је делимичну контролу над другом петином.

Али, политичке провокације, терористички напади и изградња нових јеврејских насеља а пре свега убиство израелског премијера Рабина 1995. уништили су наду да би концепт „две државе“ једном могао да заживи.

Противници споразума са обе стране успели су да спрече даље договоре.

„Решење о две државе је и даље добра идеја. Да ли ће моћи да се спроведе у живот зависи од тога да ли су две стране и међународна заједница спремне да искористе свој политички капитал и енергију како би се то постигло. Многи људи данас не верују да је то оствариво“, каже израелска стручњакиња Маирав ​​Зонзсеин из Међународне кризне групе.

Према анкетама истраживачког центра Пеw, сваки трећи Израелац верује да је мирни суживот с независном палестинском државом могућ. Пре десет година, то је био сваки други Израелац. Истраживање је спроведено у пролеће 2023.

Сада, након терористичког напада Хамаса на Израел, још мање ће бити оних који верују да је мир могућ, јер су многи лево орјентисани Израелци такође изгубили веру у мир.

Слична је ситуација међу Палстинцима на Западној обали, у Гази и источном Јерусалему, где је Галуп спровео истраживања јавног мњења пре напада 7. октобра. Према резултатима анкета, само један од четири Палестинца подржава решење у виду две државе, док је 2012. шест од десет Палестинаца било за такво решење.

С обзиром на фрагментацију и исцепканост Западне обале градњом бројних израелских насеља, Маргрет Јохансен сматра да решење о две државе више није могуће:

„Мислим да је с тим готово“, каже она.

Два народа, једна држава?

Јохансен се стога залаже за решење у виду једне државе.

„Не сада, у време ескалације. Али дугорочно би то било нешто, зашта бих ја пледирала. Ако би Израелци и Палестинци живели заједно у једној држави, онда би и израелски досељеници могли да живе где желе“, додаје Јохансен.

Обично се расправља о три модела, када се разматра како би таква држава могла да изгледа. Поред унитарне државе са јаком централном владом, као што је случај са Француском, предлаже се и заједничка држава са слабом централном владом. У таквој федерацији, по узору рецимо на Белгију, јеврејске и палестинске регије би имале широка овлашћења.

Конфедерација или федерација укључивала би две територије с отвореним границама и са заједничком израелском и палестинском владом одговорном само за неколико питања као што су рецимо спољна трговина и спољна безбедност.

Пнина Шарвит Барух из Института за националне сигурносне студије у Тел Авиву сматра да сви ови предлози нису спроводиви у живот.

„Имати јединствену територију са једнаким бројем Палестинаца и Јевреја је рецепт за грађански рат“, сматра она. Због „огромног непријатељства“ између две стране, до овог закључка је дошла још пре најновијег терористичког напада Хамаса на Израел“, каже Барух.

Готово половина становника Израела, Појаса Газе, источног Јерусалема и Западне обале су Арапи. Многи Израелци стога страхују да би заједничка држава с Палестинцима изгубила свој идентитет као јеврејска држава – чак и ако насиље престане.

За многе Израелце и Јевреје широм света, идентитет Израела као јеврејске државе је толико важан и зато што је после Холокауста Израел основан као сигурно уточиште и дом за Јевреје широм света.

Неки десно орјентисани Израелци стога позивају на израелску државу, у којој би Палестинци само у појединим деловима Западне обале имали више аутономије него до сада. Међутим, Палестинци сматрају да то не би била демократска држава у којој би им била дата пуна грађанска права.

Нерешив проблем?

Сукоб између Израелаца и Палестинаца сада је постао синоним за нерешиви проблем.

„Колико год то многим људима деловало компликовано, заправо је решење врло једноставно: Имате два народа која овде морају да живе у миру и сигурности. И чињеницу да нам до сада напредак нису помогли никакав тероризам и никаква војна сила, колика год она била“, каже израелска стручњакиња Маирав ​​Зонзсеин.

Мир ће дугорочно бити могућ само ако обе стране стекну поверење једна у другу. Да би се то постигло, најпре се мора зауставити крвопролиће – а то тренутно не изгледа могуће.

Можда би део европске историје ипак би могао да пружи наду: склапањем Јелисејског споразума 1963. непуне две деценије од завршетка 2. светског рата, Немачка и Француска су од некадашњих „крвних непријатеља“- постале пријатељи.

Извор: telegraf.rs

Ознаке: , ,