Прочитај ми чланакАдминистрација америчког председника Џоа Бајдена, недовољно је припремљена у смислу интелектуалних и материјалних ресурса, да се суочи са три претње одједном – Кином, Русијом и Ираном, пише колумниста „Блумберга“, Хал Брендс.
САД треба да подрже и Украјину и Израел, истовремено покушавајући да одрже одрживост свог нуклеарног арсенала за одвраћање Кине и Русије.
Хамасов напад на Израел допринео је почетку нове фазе у спољној политици Џоа Бајдена – треће у три године на месту председника Сједињених Држава. Како напомиње колумниста „Блумберга“ Хал Брандс, нову фазу карактеришу готово универзалне кризе и слаба припремљеност за њу, у смислу интелектуалних и материјалних ресурса у Вашингтону.
Према Брандсовим речима, прва фаза Бајденове спољнополитичке стратегије била је усмерена на смиривање тензија на два од три кључна ратишта у Евроазији. Бела кућа је веровала да Сједињене Државе треба да усмере своју енергију на супротстављање претњи из Кине, коју је Бајденова администрација сматрала једином која може да изазове Америку широм света.
Ово је захтевало развој сарадње са противницима за које се сматрало да представљају мању претњу. У то време, Вашингтон је тражио „дужи и јачи“ нуклеарни споразум са Техераном и „стабилан и предвидљив“ однос са Москвом.
Ова фаза је трајала до фебруара 2022, када је Русија „покушала да поремети европску равнотежу“ покретањем „специјалне операције“ у Украјини.
Суочен са најгором кризом у Европи у генерацијама, Бајден се обавезао да ће подржати Украјину и помоћи у слабљењу Русије. Вашингтон је обећао, да ће предводити слободни свет у новој борби против аутократија. Како пише колумниста „Блумберга“, Бајденова администрација је искористила сукоб да ојача савезе САД од Европе до Индо-пацифичког региона.
При томе, Бајден је пошао од претпоставке да Вашингтону није потребно да повећава своју војну моћ. Веровало се да ће Русија бити у великој мери ослабљена и на крају поражена у Украјини, а тензије на Блиском истоку ће се моћи управљати без формалног нуклеарног споразума. Вашингтон и Техеран су склопили прећутни споразум према којем су САД ублажиле санкције, а Иран ограничио своје обогаћивање уранијума.
„Овај одговоран приступ ослобађа ресурсе за друге глобалне приоритете, смањује ризик од нових блискоисточних сукоба и осигурава да су интереси САД заштићени на много одрживијој основи “, рекао је тада саветник за националну безбедност Џејк Саливан.
Међутим, ова фаза је трајала до 7. октобра 2023, када је Хамас напао Израел. Без обзира на то да ли је Иран изазвао напад Хамаса или не, каже Брендс, његова стратегија подршке регионалној „осовини отпора“ поставила је терен за тренутну кризу.
Што дуже траје рат између Израела и Хамаса, већа је вероватноћа регионалног сукоба у који ће бити укључени Хезболах, Иран и Сједињене Државе. У међувремену, украјинска контраофанзива није донела очекивани успех.
Украјински сукоб се претвара у дуготрајан рат, који ће вероватно трајати још много година. Истовремено, претња из Кине се повећава- Пекинг убрзано јача свој нуклеарни арсенал и јача своје ваздухопловство и морнарицу.
Тако се у трећој етапи Бајденове стратегије, САД суочавају са озбиљним истовременим изазовима на три велика ратишта. „Није јасно да ли су ова администрација или ова земља спремни за тест“, пише Брендс.
Потреба за војном помоћи Украјини и припрема за сукоб у западном Пацифику, већ је негативно утицала на одбрамбену индустријску базу земље. Сада Вашингтон мора да подржи Израел у великом регионалном сукобу. Сједињене Државе се једва боре да одрже свој застарели нуклеарни арсенал, а камоли да обуздају два нуклеарна ривала, Русију и Кину.
Као што Брендс напомиње у свом чланку, током свог времена на функцији, Бајден је потценио ризик који представљају „непријатељи земље“, и као резултат тога, недовољно је улагао у способност Сједињених Држава да одговоре на те претње. Пишући у „Блумбергу“, Брендс каже да је време да се исправи ова трогодишња грешка.
Захарова: Добро познат „Бандера стил“ у нередима у Дагестануhttps://t.co/kWw3uSaUYR
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 2, 2023
