Прочитај ми чланак

Анђелковић за DW: Успех протеста у Србији зависи од три фактора

0

Настављају се протести у Србији након ванредних избора чије резултате оспорава део опозиције. Успех протеста зависиће од синергије многих фактора, оцењују аналитичари с којима је DW разговарао.

Сумњива регуларност избора у Србији изазвала је нову серију протеста и довела до свеже политичке кризе. Осим што су избори показали да се Србија политички налази у „дану мрмота“, где се и поред свих напора поново појављује исти победник, они су више него икад истакли потпуну паралисаност институција, пише DW.

Није практично више никаква тајна да је полицији наређено да се уопште не одазива на позиве по пријавама за нерегуларности на појединим бирачким местима, али се заробљеност администрације наставила и након изборног дана. Тужилаштво је у року од неколико минута установило да не постоје никаква кривична дела током избора, изборне комисије су листом одбацивале опозиционе приговоре, а Министарство државне управе и локалне самоуправе тврди да је бирачки списак отворен и јаван, и да су ово били демократски и легитимни избори с „безгрешним“ бирачким списком.

Буђење студената

Протеста у Србији било је и протеклих година, али они су се, без обзира на повремену велику бројност, углавном завршавали неуспехом. Најновија рунда протеста у Београду траје тек неколико дана и за сада је основни утисак да одзив можда није на нивоу опозиционих очекивања, док је извесна новост веће ангажовање студентске популације.

Дуга историја неуспешних протеста обесхрабрује грађане и политичке активисте, али како за DW истиче политички аналитичар Драгомир Анђелковић, „Александра Вучића пре свега брину масовни протести које неће моћи да контролише, али то не значи да опозиција и студенти не могу да угрозе Вучићеву стабилност комбинацијом других потеза“.

„Одбијање опозиције да уђе, како у београдску, тако и у републичку скупштину, и да прогласе изборе нелегитимним – то би одузело Вучићу легитимитет и ситуацију довело до отворене диктатуре. Опозиција има механизме да се супротстави, али мора бити спремна на маратонски рад и да постави јасне захтеве како да се одржавају будући избори“, сматра Анђелковић.

Када је реч о захтевима, наш саговорник додаје да је „јако лоше што опозиција помиње републичке изборе надајући се нагодби око Београда. Избори су или покрадени или нису. Ако су покрадени можемо само да замислимо како су покрадени у унутрашњости ако је у Београду било толико нерегуларности. Ван Београда нису ни могли да буду детектовани, јер тамо немају поуздане посматраче.“

Синергија три фактора

Ако посматрамо историју досадашњих протеста видимо да ту три фактора играју одлучујућу улогу хоће ли неки протести донети резултат, каже за DW професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић: „То су јединство опозиције, енергија протеста и утицај спољних фактора. Само синергија тих фактора даје резултат. Када је реч о овим изборима, опозиција је ту направила неколико стратешких грешака, од којих је последња померање акцената и ширење захтева. Мали плус је била реакција међународних посматрача, која је била врло критичка“, сматра Стојиљковић.

Додатни фактор је реакција власти и шта се даље може очекивати, наставља Стојиљковић и оцењује да је „доста извесно понављање избора у Београду, али да се за републичке може рећи да су се касно сетили или да се само пониште на оним местима где за то има разлога.“

Избегавање истих грешака

Тактика власти је протеклих година била да пусти да се протести сами по себи издувају и чини се да ће Александар Вучић и овога пута ићи на то да ће се протести једног дана сами од себе угасити. Евентуална реакција полиције је резервисана само за случајеве када власт не види други излаз, као што је то био случај с инцидентима испред скупштине Београда.

Десиће се то и сада ако опозиција буде понављала исте грешке, упозорава Драгомир Анђелковић и каже да је „прошлог пута опозиција ишла на протесте, а није изашла из институција. Сада мора да уради супротно, да не седи у парламенту и истовремено протестује, него да тамо уопште не уђе. Не можете да оспоравате легитимност система, а да будете његов део“, сматра тај политички аналитичар.

Спремност на отпор

Ситуација је таква да се нешто мора урадити, јер у супротном излазак на било какве будуће изборе нема смисла, наглашава Зоран Стојиљковић и каже да би „до тих избора морало да прође најмање три до шест месеци, како би се успоставили равноправни изборни услови и медијска присутност. Нека врста притиска и на улици је при том доста важна“, каже београдски професор.

Зоран Стојиљковић признаје да је за њега било изненађење и „реакција полиције на инциденте испред Скупштине Београда, јер је власт показала да је доста отпорна на делимичан притисак. Али, уколико правни расплет свега овога буде ојачан и међународном подршком, онда ти протести могу бити и релативно малобројни, али је потребно да буду конзистентни и да опозиција покаже да је спремна за ту врсту отпора“, напомиње Стојиљковић за DW.

Русија извлачи само корист

Александар Вучић је у читаву причу око протеста умешао и руске тајне службе, које су га, према његовим речима, упозориле да опозиција спрема насилне демонстрације. Наратив власти је да опозиција у Београду спрема некакав нови „Мајдан“ и да силом жели власт.

„Председник Србије манипулише с негативним расположењем јавног мњења према Западу“, каже Драгомир Анђелковић, „а он суштински испуњава све што Запад од њега тражи у вези Косова“.

„Запад нема намеру да га руши, а Русији је много већи интерес да им се не уведу санкције од стране Србије, него да ли ће Србија одбранити Косово. Ако Србија и капитулира око Косова, то је онда корисно и за Русију. То како је Запад са Србијом решио то питање онда је преседан, јер Русија може да инсистира да на исти начин решава то питање са Украјином. Тако да је за Русију, шта год Београд да уради, корисно, и они заједно са Вучићем учествују у тој превари да то има неке везе с Мајданом“, оцењује Анђелковић.

Како помирити различите опције?

Уколико жели успех протеста опозиција мора да уозбиљи своје захтеве и да на томе инсистира, додаје Анђелковић, „како се не би понављале раније ситуације када је опозиција имале неке захтеве, а онда одустала од свих захтева око изборних услова“. Додатна конфузија која збуњује јавност јесте то што се као организатори протеста наизменично појављују опозиционе партије, студенти, а најављује се и протест у суботу 30. децембра иницијативе ПроГлас.

Професор Стојиљковић сматра да грађани заиста желе да знају ко их позива на протесте, али и подсећа на протесте 1996/97 година „када смо имали окупљања опозиције и студентске шетње, и сви заједно су дали неки свој допринос“.

„То свакако изазива збуњеност код грађана, примећује Драгомир Анђелковић, „и многи грађани одустају од протеста, јер сматрају да их организује ова или она опција која им није блиска“.

„Зато је и то грешка опозиције, што није направила најширу могућу групацију која би дефинисала захтеве како демократизовати Србију. А правог договора нема, јер једни приватизују протесте, а други их оспоравају због неких својих геополитичких неслагања која су у првом плану“, закључује Анђелковић.

Извор: DW