Прочитај ми чланак

Мојих 10 година без Воје (5): Нежно писмо из Батајнице

0

Pismo Seselju(vesti-online)
Супруга хашког оптуженика, лидера радикала, Јадранка Шешељ признаје да тешко излази на крај са своја три сина. Са мужем разговара једном месечно за столом затворског ресторана, пред камерама и микрофонима, стално прижељкујући да се замени са њим.

– У Холандију идем једном месечно на пет дана. За то време децу чува моја мама. Она је попустљива бака. Понашају се слободније кад нисам са њима. Увек сам била „опасан командант“ породице, за разлику од Воје који је попустљив – признаје Јадранка Шешељ. У руци јој писмо из 2004. године. Чита га наглас:

„Драги Војо, писмо нас је све и растужило и обрадовало, поготово децу. Научили су напамет своје делове, пре свих Влада. Драго ми је да се ни мало не мењаш. И хумор ти је остао исти. Странка је прилично популарна, али је ово ипак тема број један. Деца су добро. Школарци су одлични и пуно хваљени у својим разредима.

Александар се баш издваја међу децом. Почео је да чита и неку озбиљнију литературу, историјску, пре свега. Михаило је задужен и даље за економију и веронауку. Све нас у кући образује по тим питањима, почев од Нојеве барке па надаље. Прави је просветитељ. Владимиру је коначно досадило да буде ван науке, па све чешће пита кад ће у школу.

Пристаје и да иде у обданиште, али да промени прво постојећи васпитачки кадар у вртићу и постави нове људе по сопственим критеријумима. Прави је демократа. Слаже се да иде у предшколско од септембра, али ако ће тамо нешто стварно да се учи. Неће да губи време. Прави је и радикал.

Никола и Милица чекају бебу и покушавају ову постојећу да савладају јер је то најнемирније дете на свету. Беба је дебељуца и слатка. Воли да буде код мене, али му је скроз необично што гунђам и што сам љута, строга. Он се само љути, али ме и слуша. То за бабарогу је већ познато.

vojislav-seseljИ даље имамо ретке посетиоце, углавном ове домаће, тетка Драгица и баба Вера. Једна се склања од бабе, друга од деде. Баба и Мара су нам биле пре неки дан. Добро су. Баба стално проверава да ли сам на дијети или једем редовно. Чува ме, а Мара само командује. И даље је сви замишљамо у војничким панталонама.

Деда Вуле нам је добро, сад хода и без штапа. Зове сваки дан, забринут је за нас и за тебе, наравно, исприча се са собом, па му лакше. Зове пре два дана и каже: „Данче, како си?“ „Александар је овде, деда, мама спава“. – „Иди, иди, спавај, ја само да чујем како си.“

То је што се тиче баба и деда. Мене у ствари нико не пита како сам. Ја никад горе, али нећу никоме да кажем. Влада и ја сада истовремено пишемо ово писмо и он каже: „Мама, ја ћу тати сваки дан да пишем, али кад ми будемо у затвору, нека пише и он нама.“

Мало сам била љута на кума и Шумадинца, па сам им то и рекла. Сада је све у реду. Вода у устима им служи само за хигијену. Књиге су преузете и већ су стигле овде. Шаљем ти сада нове, верујем да ће брзо стићи.

Волимо те, Јадранка.“
 
jadranka-seseljБрзо сазрели
Јадранка Шешељ истиче како су јој синови, силом прилика, пре времена сазрели.

– Када је Војислав ухапшен, Владимир је имао четири и по године и најтеже је поднео његов одлазак. Месецима је понављао:

„Тата није у Хагу, нисмо били на аеродрому.“ Урезала му се сцена испраћаја на авион, која је заиста била потресна. Јутро је било хладно и мрачно. Пробудили смо га и одвели на аеродром. То је за њега била и остала велика траума.

Бићу као тата
Утицај оца на децу веома је снажан, упркос вишегодишњој раздвојености.

– Одмалена су расли са чињеницом да им је отац познати политичар који је свакодневно на телевизији. Обожавају га и поносни су на њега. На питање шта ће бити кад порасту, сва тројица имају исти одговор: „Бићу као тата“ – каже поносно Јадранка Шешељ.