Прочитај ми чланакДржавни секретар Министарства одбране Немања Старовић изјавио је данас да је Србија током последње две године имала много садржајнију војну сарадњу са чланицама НАТО него са Русијом.
Након четвородневне посете САД Старовић је у интервјуу за Глас Америке изјавио да Србија „из објективних разлога“ није значајније развијала сарадњу са Русијом од када је Москва почела рат у Украјини, пре две године.
„Имајући у виду новонастале околности, наравно да имамо много садржајнију војну сарадњу са чланицама НАТО у оквиру програма ‘Партнерство за мир’. У крајњој линији, веома нам је битна сарадња са нашим суседима“, казао је он и додао да је Србија додатно појачала билатералну сарадњу са Бугарском, Румунијом и Мађарском.
Старовић је рекао да је делегација Министарства одбране, коју је предводио током посете САД, током билатералних консултација са представницима америчке администрације разговарала и о плановима у области одбране за наредни период.
„Наша сарадња ће бити интензивирана: разматрали смо заједничке обуке појединих јединица Војске Србије – превасходно са припадницима Националне гарде Охаја. То је партнерство које традиционално траје годинама и позитивно је оцењено са обе стране“, навео је он.
На питање како и зашто наоружање и ракете из Србије завршава у рукама украјинских војника и да ли се Србији због тога толерише неувођење санкција Русији, Старовић је казао да Београд трпи велике притиске, а да се те две ствари не могу доводити у везу.
„Имали сте прилику да чујете да је Србија једна од држава, која сходно својим капацитетима и величини, представља значајног произвођача и извозника наоружања и војне опреме, од тога живи више од 20 хиљада породица у Србији. То је део наше традиције, добро је за наш бруто друштвени производ, за економију, постизање развојних циљева и тога се нећемо одрећи“, казао је он.
Старовић је навео да нема сазнања о томе да је било подршке система, било код дела државе за прикупљање и транспорт арсенала оружја које је заплењено у селу Бањска на Косову, након оружаног сукоба између наоружане групе Срба и припадника Косовске полиције 24. септембра прошле године.
„Видели смо да постоји неко наоружање, да постоји нека војна опрема, муниција, то ништа није спорно. Мада би се дало расправљати о томе да ли је то све заплењено тога дана или је косовска полиција приказала све што је успела да заплени у претходних 6 или 12 месеци или пет година“, казао је он.
Државни секретар Министарства одбране је такође демантовао изјаву америчког изасланика за Западни Балкан Габријела Ескобара да проблем код одлуке Централне банке Косова да укине динар не представља то што је уведена мера о којој су две стране раније разговарале, већ начин на који је она примењена.
„Принцип по ком бриселски дијалог функционише подразумева да се на састанцима разговара само о темама о којима се унапред сагласе две стране. Понављам да никада до сада тема о којој би се сагласиле обе стране нису била такозвана монетарна питања. Био је читав низ питања, попут имовине коју сматрамо значајним, приштинска страна је одбијала сагласност. Ово (новац) апсолутно ниједном није било тема састанака одржаваних у Бриселу“, казао је Старовић.
Он је апеловао на међународне партнере да „по систему хитности – ад хок мерама“ реагују на одлуку ЦБК, која је ступила на снагу 1. фебруара и уређује да еуро буде једино средство за готовинска плаћања на Косову, како би се новац (динари) транспортовао на исти начин као и претходних двадесет и пет година.
Српско национално веће КиМ: Вучић ради на томе да Русија укине подршку Србији у УНhttps://t.co/nuLynGFQic
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2024
