Нови избори у Београду, чији ће исход одредити снагу владајуће Српске напредне странке председника Александра Вучића у целој земљи, биће одржани тек 2. јуна. Ову опцију је неочекивано предложио сам шеф државе, напуштајући раније планове да се гласање одржи раније, пише руски Комерсант.
Противници власти су ову одлуку назвали победом и захтевали корените промене изборних правила, чиме би се знатно повећале шансе опозиције да дође на власт у престоници, а потом и у земљи, пише Генадиј Сисојев, дописник Комерсанта са Балкана.
Одлука српских власти да нове изборе у престоници организују што касније по закону била је још једно изненађење.
Прва је била њихова општа сагласност да се ново гласање одржи у Београду, упркос томе што је владајућа странка успела да придобије на своју страну два посланика опозиције и обезбеди неопходну већину у градском парламенту за доношење потребних одлука.
Након што су власти, под притиском Запада, одлучиле да нове изборе одрже у престоници, претпостављало се да ће они бити организовани што пре, како би опозиција имала мање могућности да се за њих припреми.
Многи званичници владе, укључујући председника Александра Вучића, чак су навели 28. април као датум за ново гласање.
Међутим, дан пре датума именовања избора, Александар Вучић је најавио да би ново гласање у Београду требало да буде одржано 2. јуна, а то је, најкасније законом. Он је објаснио да је „изузетно важно“ спровести препоруке Канцеларије ОЕБС- а за демократске институције и људска права.
Чак је и председник владајуће Српске напредне странке Милош Вучевић, који је прошлог лета заменио Александра Вучића, признао да је предлог председника био неочекиван.
Према речима Вучевића, он је желео да се избори одрже 28. априла, али је председник понудио руководству странке „рационалнији приступ“ – да се избори организују што је касније могуће.
„Руководство се сложило, зато што је то најбоље решење које уклања сваки аргумент за конфронтацију и отвара пут компромису“, рекао је лидер владајуће странке раније ове недеље.
Један од лидера опозиције Мирослав Алексић оценио је да „поента није у датуму гласања, већ у условима избора“.
А опозиција је већ изнела своје услове. Главни међу њима је формирање специјалне парламентарне комисије за спровођење избора коју би чинили представници власти, опозиције и цивилног друштва, који би имали не само статус посматрача, већ и извршна овлашћења.
Противници власти такође инсистирају на стварању транзиционе владе пре избора, у којој би опозиција имала најмање два министарства унутрашњих послова и локалне самоуправе, као што је то већ учињено у суседној Северној Македонији.
На крају, опозиција захтева да се провере све изборне листе уз учешће њених представника и међународних организација. Док се ти услови не испуњене, опозиционе странке не намеравају да учествују у изборном процесу.
Тако су се српске власти нашле у тешкој позицији. Упркос уступцима – споразуму о новим изборима у престоници и року њихове припреме – владајућа странка се суочила са тешким условима опозиције.
Њихова задовољавања значајно ће повећати шансе да опозиција дође на власт у престоници, а онда, вероватно, у земљи, као што се десило крајем деведесетих година.
Игнорисање захтева опозиције прети да закомпликује односе Србије са Западом. Све то озбиљно подиже улог у борби за Београд која је почела, закључује Комерсант.
Србија против насиља и НАДА: Хитно почети разговоре око побољшања изборних условаhttps://t.co/VgKMjgjLVL
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 13, 2024







