(crvenazvezdafk.com, Србин.инфо)
Драгослав Шекуларац
Клуб: ФК Црвена звезда
Каријера: У Звезди 1955-1966, 375 наступа, 119 голова
Највећи успех: Првак Југославије

Драгослав Шекуларац рођен је у Штипу 1937. године, и својим головима и играма у Звездином дресу, заслужио је да се нађе у најужем избору најбољег играча београдског клуба свих времена.

„Краљ дриблинга“, друга Звездина звезда, иза Рајка Митића, репрезентативац када је Југославија била олимпијски победник, четврта у свету и друга у Европи. Са Звездом, чији је дрес обукао 375 пута, освојио је седам титула државног првака и пет купова.

Шеки има, што је посебно апострофирао, позитиван биланс у дербијима с Партизаном, у утакмицама које је сматрао најважнијим у каријери. За државни тим је одиграо 41 утакмицу и дао шест голова. Као тренер, са Звездом је освојио „дуплу круну“. Тим са београдске „Маракане“, који је оставио свом наследнику, у првој сезони после његовог одласка постао је шампион Европе и света.

Шеки је увек био у центру пажње. Воли да се прича о њему, анегдота и занимљивости има на претек, немогуће је побројати све, тако да смо одлучили да пренесмо нека „маестрова“ размишљана и искуства која је недавно екслузивно испричао новинару нашег фудбалског клуба.

Жива легенда српског фудбала, као и увек, без длаке на језику, прича о свом животу, „пропуштеним“ шансама, односу са родитељима, женама, кафанама, данашњим фудбалерима, и о жељи да посети Лас Вегас.

Част свакоме, али на сам помен имена Драгослава Шекуларца, друге звездине звезде, у свима од нас се буди радозналост, жеља да сазнамо шта нам је то Шеки поручио, шта нас је саветовао, чиме нас је насмејао. Иако нарушеног здравља, са осмехом, ведрог духа, испричао нам је неке мале тајне великих мајстора, и покушао да објасни своју посебност.

– Много тога дугујем Црвеној звезди која је утицала на мој карактер. У клубу сам научио да треба сваки дан да се бријем, да будем чист и намирисан, да не срчем супу, како да се понашам у мушком, а како у женском друштву – почиње Шеки. У клуб је дошао врло млад, и одмах на старту истицао се вансеријским талентом. Иако оспораван од стране оца, који га је усмеравао на школу, а противио се фудбалу, Драгослав је као и сваки пут у животу истерао своје. У Звезди су га сачекали много старији и признатији играчи што му је само био мотив да се докаже.

– Сећам се утакмице, лопта код мене, и ја „прозовем“ Бранка Станковића, а бацим лопту на другу страну, и погрешим. У полувремену приђе ми он, добро ме ошамари и ја заплачем. На следећем тренингу тренер нас постави једног насупрот другом, и он не пипне фудбал уопште. Касније ме је када је постао тренер стално „саветовао“ да играм као тада против њега.

А ко зна да ли би од мене било нешто да Зведа није отишла на турнеју по Америци да зарађује паре, а ми, из тада другог тима остали у Београду. Искористио сам ту шансу максимално, цео Београд је причао о неком новом малом, који одлично игра, па ме је тако на пример на првој утакмици гледало две, на другој пет, а на трећој петнаест хиљада људи – сликовито дочаравајући прича један од најбољих играча у историји нашег фудбала.

О времену његове младости, иако се дијаметрално разликује од данашњег, не прича са сетом, напротив, каже да је увек најлепше садашње време и да ни за чим не жали, иако је свестан да је у животу правио грешке.

– Можда сам могао материјално да се боље обезбедим, али мене то никада није занимало. У Београду је постојало пет кафана у које ако нисте одлазили нисте били нико, постојало је пет девојка са којима ако се нисте забављали нисте били нико. Мени после утакмице нису биле паре у глави, већ само да свратим до „Мадере“ да ме сви виде. Дешавало се да одем са стадиона кући, међутим, проради нешто у мени, обучем се и одем до града на два минута, само да ме виде. Ниједан данашњи џип не може да се пореди са популарношћу коју је имала моја Веспа, јер џипова сад има колико хоћеш, а ја у то време, паркирам мотор испред биоскопа, и створи се гужва око њега већа него на благајни.

Због слабих оцена у школи имао је и штете и користи. Са једне стране, редовно је чашћаван батинама од стране оца, али да је боље учио ко зна да ли би упознао своју супругу, иначе гимназијску љубав. Волео је у животу много жена, и сада је заљубљен, али никад две истовремено.

– Био сам трећа година гимназије када је моја супруга била прва, онда сам ја био трећа, а она друга, па смо коначно кренули у исти разред, заволели се и узели. Иако сам био популаран и на гласу код припадница улицом поред ње са пријатељицом или познаницом и да кажем: „Добар дан, госпођо Шекуларац, како сте?“ Друга су времена била, није се јурило за новцем, сви смо били „средња класа“, а данас, овај има добар ауто и милионе, а други нема ништа, па наравно да ће да постоји завист – каже мајстор и додаје да је био и велики инаџија, да је све морало да буде по његовом.

– Већ сам рекао да мог оца фудбал није занимао и мислио је да се залуд замлаћујем тиме и губим време. Касније, када сам обукао и репрезентативни дрес, позову га неки пријатељи на утакмицу. Прихвати он, а ја свима поделим карте, осим њему, нисам хтео намерно да му дам. Није се скоро уопште разумео у фудбал, објашњавали су му шта је аут, шта је корнер, а већ после следеће коју је одгледао дошао је кући и питао ме: „Је ли, што ти дриблаш онолико“?

О Шекијевом темпераменту се доста зна, увек се борио за истину и правду, о последицама није размишљао, реаговао је срцем, а не разумом, па је услед тога и суспендован био након утакмице у Нишу због ударања судије.

– Што је најгоре нисам ни хтео да играм ту утакмицу, већ сам отишао у Ниш на бокс. Међутим, од судбине се не може побећи. У девет од десет случајева бих се суздржао, али тад нисам успео.

О љубави према Звезди не треба трошити речи, јер нема места на коме није био, али се увек враћао на Маракану. Завидели су му многи који га не знају, безусловно и беспоговорно волели сви који су имали част да му буду пријатељи, брисао је парама ципеле, свима „сипао“ истину у лице… И данас то ради, само на други начин.

– Тврдим да сам популарнији од сваког домаћег фудбалера. Ево, да кренемо од Правног факултета до Теразија, ја и најпопуларнији домаћи играч, да видимо кога ће више људи да препозна. Никада ничему у животу нисам „робовао“. Да сам имао некога да ме спречава у мојим „хировима“ дао бих му осамдесет посто своје зараде и опет бих био мултимилионер.

Један пријатељ је лепо рекао: „Имао си много паметне ноге, за тако глупу главу“. А што сетиче приче како сам испред „Метропола“ новцем брисао ципеле, то је ствар мог карактера, хтео сам свима да покажем, да имам много, али ево сада признајем, да сам тај новац вратио у џеп, све је то био само виц, фора, никад нисам волео досаду, увек сам правио разне шале са свима, такав сам.

И даље сам духом млад, дружим се само са омладином, мој најстарији друг има тридесет пет година. Ја сам болестан, боле ме леђа, кичма, ноге, тешко се крећем, имам слабо срце, па још треба да се дружим са таквима и слушам њихове проблеме, нема шансе, ја чак и унуци не дам да ме зове деда, већ лаве – искрен је као и увек велемајстор. Ипак, оно што је мислио да нигде неће доживети, десило му се буквално, испред куће, од стране бахатог таксисте који га је ударио, касније се правдајући да није препознао да је то Драгослав Шекуларац.

– Нисам могао да верујем да постоје људи, који би у пуној снази, тукли старијег човека, и то због чега, ни због чега. Касније се извињавао, одселио из града, нека му служи на част, намерно га нисам тужио, да не би било, да хоћу да узмем паре од њега на славу и име.

Садашњу ситуацију у клубу посматра из угла навијача, диви се онима који су преузели „коску“, тачније огроман дуг, клуб у расулу, кренули из минуса, и због тога их каже никада неће и не може критиковати. Зна да сада у руководству седе велики звездаши и не брине за будућност.

– Ја им се дивим, није то нимало лако, издржаће, не сумњам – уверен је Шекуларац у боље сутра клуба, а о својим плановима каже:

– Веровали или не, једва идем, руке, ноге, кичма, срце, кунем ти се, пред умирањем сам, а размишљам како и где да украдем десет хиљада долара и одем у Лас Вегас, макар на десет дана. Такав сам, не могу миран, имам вишак енергије који се увек трудим да искористим – завршава своју причу маестро, професор, доктор фудбала Драгослав Шекуларац, који је само, да се не заборави, први почео са стварањем шампионске генерације из Барија и Токија, а касније га је на том путу наследио Љупко Петровић, касније Владица Поповић, касније…

Легенде Звезде (1) – Прва „Звездина звезда” – Господин међу фудбалерима!

Кошаркашке легенде Звезде: Драган Капичић – најбољи Звездин шутер свих времена

Ознаке: Драгослав Шекуларац, Звездина звезда, Звездина легенда, краљ дриблинга, фк Звезда, фудбал