Прочитај ми чланак(Танјуг)
Док тужилаштво Трибунала тражи максималне казне због злочина на Косову из 1999. године, адвокат Николе Шаиновића Тома Фила критиковао је тужилаштво јер је, на бази истих доказа, у две фазе поступка, тражило различите казне
Тужилаштво Хашког трибунала затражило је да се одбаце жалбе Николе Шаиновића, Небојше Павковића, Сретена Лукића и Владимира Лазаревића и да им се изрекне најтежа казна, доживотни затвор, због злочина почињених на Косову у првој половини 1999. године.
Тужилаштво сматра да су казне од по 22 године затвора за Шаиновића, Павковића и Лукића, и казна од 15 година затвора за Лазаревића, “у потпуности неадекванте” и да “не одговарају тежини злочина и учешћу оптужених у њима”.
– Жалбено веће треба да одбаци жалбе и у знатној мери повећа казне за сваког од оптужених. Веће би требало да изрекне најтеже казне које допушта Статут овог Међународног суда – рекао је тужилац Питер Кремер, последњег, петог дана жалбене расправе у предмету “Шаиновић и други”.
ТОМА ФИЛА НАПУСТИО РАСПРАВУ
Шаиновићев бранилац Тома Фила критиковао је тужилаштво, јер је, на бази истих доказа, у две фазе поступка тражило различите казне.
– То није коректно, није професионално, ни колегијално, нити је у складу са нашом обавезом да служимо правди – истакао је Фила.
Он је подсетио да је, на крају првостепеног суђења, тужилаштво за Шаиновића тражило казну од 20 година затвора и закључио да никада у својој дугугодишњој пракси браниоца у Трибуналу није видео да се улаже жалба на изречену казну која је оштрија од оне која је затражена, а онда тражи још оштрија казна.
Фила је указао и да се тужилац није жалио на ослобађајућу пресуду бившем председнику Србије Милану Милутиновићу, за кога је била затражена казна од 20 година затвора.
– У време подизања оптужнице, која се, нажалост, односи само на Србе, били су оптужени и Слободан Милошевић и министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић. Милошевић је умро и притворској једници пре доношења пресуде, Стојиљковић је извршио самоубиство, Милутиновић је ослобођен оптужби, и од свих одговорних, остао је само Шаиновић – рекао је Фила.
Одбрана сматра да “све што је урађено, сада иде на Шаиновицева леђа”, и подвлачи да “не може потпредседник Владе да све зна, а председник државе нема појма”. Фила је већу скренуо пажњу да је, у време бомбардовања НАТО, “са Косова протерано 120.000 Срба, који су још у Србији”.
У првој паузи по изношењу аргументације, Фила је отишао из суда и није се вратио на крај претреса. Кобранилац Владимир Петоривћ саопштио је да да се Фила “није осећао добро”.
ТУЖИЛАШТВО: “ТРАЖИМО НАЈВЕЋУ КАЗНУ”
Тужилаштво је у својој аргументацији изнело да је у првостепеној пресуди направљена грешка када је, у случају Шаиновића и Лукића, “пропуштено да се закључи да је сексуално насиље почињено са дискриминаторном намером да се изврши прогон”. Оптужба сматра да су они “могли да предвиде да ће доћи до сексуалног деликта у склопу удруженог злочиначког подухвата” принудног расељавања албанског становништва.
Тужитељка Мишел Џарвис указала да је претресно веће потврдило да је доказано 11 инцидената, али да постоје докази о још око 50 сексуалних деликата. Првостепено веће се сложило да су се у априлу и мају 1999. догодила три случаја силовања у Приштини, али не и да је тужилаштво доказало да су она почињена “с дискриминаторном намером да се изврши прогон”. Џарвис је истакла да је “све што се жртвама догодило било повезано с њиховом националном припадношћу”.
Судија из Русије, Бахтијар Тузмукхамедов, заступнике оптужбе је поново питао да ли је, осим сексуалног насиља и убистава, било других чинилаца који су могли да допринесу расељавању 700.000 косовских Албанаца. Тузмукхамедов је рекао да и даље стоји питање где се у првостепеној пресуди наводи да је претресно веће без разумне сумње закључило да је до расељавања становништва дошло због плана учесника УЗП.
Он је поновио да је нашао “само један параграф, где се помиње да је један број косовских Албанаца прешао границу са Македонијом”.
– Наводи се да је од 25. марта до 1. маја 1999, границу прешло 715.158 људи. Да ли су можда постојали и други разлози, који немају везе са злочинима – упитао је Тузмукхамедов.
Тужилац Питер Кремер је рекао да је претресно веће навело да су “бомбардовање НАТО и активности Ослободилачке Војске Косова представљали фактор компликованости ситуације 1999″. Он је поновио да су сведоци изјављивали да нису напуштали Косово због бомбрадовања, већ да је разлог било “насиље власти Србије и СР Југославије”.
Кремер је утврдио да “људи нису масовно напуштали Београд, иако је град био изложен масовном разарању”.
Поводом примедби одбране да је тужилаштво није навело ниједан озбиљан разлог да затражи повећање казне за четворицу оптужених, Кремер је рекао да је “била затражена казна од 20 година до доживотног затвора, уз претпоставку да се утврди кривица”.
– Ми тражимо најтежу казну коју веће сматра примереном – рекао је Кремер.
Заступници одбране тражили су да се одбаце сви жалбени основи тужилаштва и да се четворица оптужених ослободе кривице или да им се изрекну блаже казне.
“ШАИНОВИЋ И ДРУГИ”: НИСМО КРИВИ
Обраћајући се већу, на крају претреса, Шаиновић је рекао да се изјаснио да није крив у односу на оптужницу која је искривила стање у његовој земљи. Он је истакао да су стране оспориле поједине делове првостепене пресуде, али да “нико није оспорио да је Србија у доброј намери ушла у преговоре у Рамбујеу и да није крива за њихову пропаст”.
Генерал Павковић је судије подсетио на своју војничку каријеру, истичући да је почео да је гради пре него што је упознао Слободана Милошевића. Павковић је рекао да му, за време боравка на Косову, док је био командант Треће армије Војске Југославије, никада нису издали наређење ни генерал Момчило Перишић, ни Милошевић, ни Шаиновић.
– Од Шаиновића не бих ни прихватио наређење, а када би ме неко питао због чега је он овде, не бих знао да кажем – рекао је Павковић.
Он је нагласио да су “климу терора на Косову нису произвеле снаге безбедности СРЈ, већ терористи ОВК”.
Генерал Лазаревић осврнуо се на “чињенични контекст” сукоба, указујући на жртве које је НАТО изазвао током бомбардовања СРЈ.
Полицијски генерал Сретен Лукић изразио је жаљење “за сваком, посебно цивилном жртвом сукоба и због патњи грађана на Косову”. Лукић је рекао да на Косово није отишао својом вољом, већ по сили закона, да су послови које је тамо обављао били прописани Уставом и законом и да је увек тражио заштиту цивила и покретање поступака против починилаца злочина.
Он је подсетио да је 2001. покренуо истрагу о масовним гробницама у Србији.
– Све што сам радио, било је у функцији заштите грађана и никада нисам правио разлику између Срба и Албанаца. Нисам починио ниједан злочин, и нисам помагао и подржавао злочине. За УЗП сам сазнао из оптужнице и никада нисам знао за план протеривања Албанаца. Нико ми то није наредио, а да јесте, не бих то прихватио – изјавио је Лукић.
Жалбено веће ће пресуду донети накнадно.
